Na dan obustave rada Advokatske komore Vojvodine (27. novembra) zbog „sistemskog i dugotrajnog uplitanja izvršne vlasti u rad pravosuđa, dramatičnog narušavanja nezavisnosti suda, samostalnosti javnog tužilaštva i ravnoteže u podeli vlasti“, umesto sveopšte podrške, zapljusnule su nas nove kontroverzne vesti povodom slučaja Nadstrešnica.
Na delu je nova, ogoljena i surova potvrda procesa na koje alarmantno ukazuje jedna od najbrojnijih i najaktivnijih advokatskih organizacija u zemlji, sa ozbiljnim posledicama po sprovođenje Ustava i stanje demokratije. Vrlo lako nam se može dogoditi da nastane situacija slična onoj u vreme epidemije kovida-19 i uvođenja vanrednog stanja. Tada je UO Advokatske komore Srbije zaključio da su prekršene odredbe Ustava, ali te informacije nisu došle do javnosti, pa je Ustavni sud svojom post festum odlukom odbacio sve podnete inicijative.
Istog dana kada svi sudovi u Vojvodini nisu radili, jednokoalicijska Narodna skupština je bez ikakve diskusije, inkluzivnosti i transparentnosti, a uz kršenje procedure i bez učešća opozicije, usvojila, pored ostalog, izmene i dopune Krivičnog zakonika u kojem ne znamo ni šta piše, a stupa na snagu i primenjuje se za 8 dana (?!). Prethodno je vladajuća većina odbila na Ustavu zasnovano pravo preko 80 poslanika opozicije da predlože opoziv premijera Vučevića, koji je u vreme prvog renoviranja zgrade Železničke stanice čija se nadstrešnica obrušila i ubila 15 ljudi, bio gradonačelnik Novog Sada, i oformi Anketni odbor o ovom događaju.
Umesto toga, u najvišem zakonodavnom telu tim povodom se dogodila tuča između tabora poslanika vladajuće koalicije i opozicije, a predsednici skupštine nije smetalo da i pored iščupanih mikrofona, u potpunom neredu i uz zaštitu obezbeđenja, konstatuje da smatra da je celokupna rasprava završena. Pri tome nije pomenula amandmane na preko 60 tačaka dnevnog reda za objedinjenu raspravu, koja je trebala da obuhvati ne samo predlog Budžeta za 2025. godinu, nego i druge važne zakone i sporazume o novom velikom zaduživanju.
U međuvremenu se ocena Advokatske komore Vojvodine, ali i mnogih nevladinih strukovnih organizacija o snažnom uticaju vrha izvršno-političke vlasti na pravosuđe potvrđuje u radu i najnovijim odlukama pravosudnih organa. Na primer, u rešenjima o određivanju, produžavanju i ukidanju mere pritvora u slučaju Nadstrešnica, ali isto tako u slučajevima uhapšenih studenata, aktivista, čak i jednog maloletnika od 16 godina, koji su protestovali tražeći da pravna država deluje za 15 oduzetih života.
Komentari pojedinih upućenih advokata o slučaju Nadstrešnice se uglavnom svode na to da je sud svojim stavom povodom odluke o ukidanju pritvora osumnjičenom Vesiću, jasno označio kakav će biti ishod ovog postupka ukoliko optužnica ne bude debelo popravljena i ako dokazi ne budu značajno unapređeni. Jedan od retkih tužilaca iz javnotužilačke organizacije koji daje izjave u javnosti, ukazuje na to da javno tužilaštvo radi pod pritiskom, ne samo vlasti nego i nezadovoljnih građana i opozicije koji neprestano protestuju, pa i blokiraju rad tužilaštva. Da li sistemski i dugotrajni pritisak svih resursa izvršne vlasti, treba porediti sa vapajem građana i opozicionih poslanika?
Iako nismo imali uvid u celokupnu sadržinu obrazloženja o ukidanju pritvora za osumnjičenog Gorana Vesića, navodi iz saopštenja Višeg suda u Novom Sadu da se pritvor ukida jer ne postoje dokazi za osnovanu sumnju u pravcu krivičnog dela „teško delo protiv opšte sigurnosti u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti“ svakako su iznenađujući i nezabeleženi u predmetima sa stravičnim posledicama. Ovo tim pre što su u javnost procureli navodi iz Naredbe VJT u Novom Sadu o sprovođenju ove istrage. U rešenju vanpretresnog veća Višeg suda u Novom Sadu se ni ne razmatra jedini osnov za određivanje ovog pritvora – uznemirenje javnosti, koji je isključiva privilegija osumnjičenih ministara i direktora, za razliku od drugih osumnjičenih kojima je mera pritvora određena po tri, a samo u jednom slučaju po dva zakonska osnova.
Novosadski tužioci su tražili ispitivanje odgovornosti bivšeg ministra građevine i saobraćaja i njegove pomoćnice za železnički saobraćaj A.D. zato što su početkom jula ove godine kao ovlašćena lica omogućili puštanje u rad stanice, i to u vreme dok se na njoj obavljala rekonstrukcija, a to znači da nije sproveden ni tehnički prijem, niti izdata upotrebna dozvola, a nisu obavestili ni građevinsku inspekciju (koja se nalazi u sastavu ministarstva) o radovima na rekonstrukciji zgrade. Zar te tvrdnje nisu dovoljne za osnovanu sumnju da su imenovani, koji su učestvovali i na otvaranju stanične zgrade u takvom stanju, osnovano sumnjivi u pravcu njihovog doprinosa izazivanju opšte opasnosti?
Ukoliko navedeno nije dokumentovano, a mnogi su uvereni da jeste i da je problem u interpretaciji suda, postavljaju se najmanje dva pitanja koja moraju da nas zabrinu. Ili su tužioci koji su pisali ovu naredbu nedovoljno kvalifikovani za ovaj posao, što je malo verovatno, ali upućuje na zaključak da bi ih trebalo zameniti tako što bi nadležnost preuzelo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Ili, ukoliko nije tako i oni su zaista uvereni u svoju naredbu o istrazi i posle podužeg predistražnog postupka su na pitanju mere obezbeđenja prisustva osumnjičenog doživeli ovakav debakl od kolega iz suda u pogledu ocene prezentovanih dokaza o odgovornosti resornog ministra i njegove pomoćnice – iskusni tužioci sa integritetom trebalo bi dobro da se zamisle nad svojim poslom.
To je veliki prostor i prelomna tačka za njih, ali i za celu istragu. Oni mogu da postupe na različite načine, od toga da potpuno odustanu od istrage ovih lica za navedeno krivično delo ili da dopunskom naredbom zahtevaju sprovođenje istrage za neko od već osumnjičenih ili novih lica za druga dela za koja imaju bolje dokaze, na primer za neko delo iz korpusa zloupotreba službene dužnosti. Naime, prema raspoloživim nezvaničnim informacijama prisutnim u javnosti, VJT u Novom Sadu nije se do sada u pripremi ove istrage u dovoljnoj meri bavio finansijskim aspektom slučaja, odgovornošću kineskih izvođača radova i nadzora mađarske firme.
Ukoliko se svi kapaciteti javnog tužilaštva koje i dalje funkcioniše na principima hijerarhije i subordinacije, uključujući Vrhovnog javnog tužioca Zagorku Dolovac, Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu Tatjanu Lagumdžiju, Mladena Nenadića iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, pa i tužilaca iz odeljenja za sprečavanje korupcije, ne uključe u analizu stanja ove istrage i ne saopšte javnosti relevantne informacije, a nakon kontroverzne odluke vanpretresnog veća Višeg suda u Novom Sadu, može se dogoditi nova potvrda onoga na šta u svom saopštenju ukazuje Advokatska komora Vojvodine, ali na svoj način i opoziciona štampa – novi krah srpskog pravosuđa.
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom sadu u penziji i član CEPRIS-a.
Peščanik.net, 29.11.2024.
NADSTREŠNICAREFORMA PRAVOSUĐA
