Demokratska stranka bi već sada trebalo da se priprema za jedno kraće razdoblje koje će, posle ovogodišnjih izbora, provesti u opoziciji. No, da bi uopšte počela sa tim pripremama, čelnici te stranke prvo treba da shvate da će izbore izgubiti, a onda i da uvide razloge zbog kojih su na izborima poraženi. Ključni razlog za gubitak izbora je potpuna politička i ideološka bezličnost Demokratske stranke. U jednom imbecilnom pokušaju da se ne zamere biračima najrazličitijih opredeljenja, demokrati najčešće govore tako da ništa ne kažu. Ono što oni misle izgovaraju njihovi koalicioni partneri. Isto važi i za njihovo političko delovanje. I tu umesto demokrata poslove obavljaju drugi, najčešće opet koalicioni partneri.

Tako smo dobili stranku na vlasti bez ideološkog sadržaja koja uz to ostavlja utisak pasivnog političkog aktera, iako se nalazi na mestu najveće moći. Ne postoji nijedan istinski politički razlog da se glasa za tu stranku, naprosto zato što se u suštini ne zna za šta bi se tu glasalo. Za demokrate će glasati samo oni koji se vode neposrednim interesima, a takvih je sve manje, pored ostalog i zato što Srpska napredna stranka oko sebe u sve većem broju okuplja one koji su ispali iz demokratske deobe kolača. Takođe je i sve više onih koji se u javnom prostoru bez zazora dodvoravaju naprednjacima iako se nalaze na pozicijama na koje ih je postavila Demokratska stranka. Radio televizija Srbije je najupadljiviji primer za to.

Razume se, naprednjaci nemaju rešenje ni za jedno bitno pitanje u Srbiji. Oni su samo odraz demokrata u ogledalu. Ideološki su jednako prazni kao i demokrati, i jednako izbegavaju da se jasno izjasne u vezi sa svakim problemom oko koga su se građani Srbije oštro podelili. Njihov jedini adut je opšte nezadovoljstvo svih u Srbiji, oni na to igraju, i na tome će i pobediti. Ali, zbog toga, takođe, neće biti dugo na vlasti. Zato bi demokrati već sad trebalo da započnu kampanju za sledeće izbore. Na kraju, demokrati su baš sad pred sudbonosnom odlukom: ili će sačuvati stranku ili će prekoračiti ivicu i sunovratiti se u politički ponor iz koga se nikada više neće izvući. Nevolja je što bi za sobom mogli da povuku čitavu Srbiju.

S obzirom na to, u dobroj veri, evo nekoliko saveta za njih. Prvo, odredite pitanja za koja smatrate da su bitna za budućnost Srbije. Recimo:

1. Kosovo (granice države);

2. Republika Srpska (odnos prema susedima);

3. Evropska unija (perspektive);

4. privatizacija ili nacionalizacija;

5. nasleđe devedesetih (legitimitet države);

6. Ustav Srbije (normativni okvir)…

I tako redom.

Onda formulišite jasne odgovore na ta pitanja. Recimo:

1. Nećemo priznati nezavisnost Kosova, ali ćemo pregovarati sa tamošnjim vlastima i sklapati sa njima dogovore kao da oni jesu legitimni predstavnici naroda koji tamo živi, jer je to jedino racionalno za obe strane. U skladu sa ovdašnjom terminologijom: nema formalnog ali ima praktičnog priznanja realnog stanja stvari. (Ovaj odgovor bi Demokratsku stranku automatski izdvojio iz ovdašnje jednoobrazne političke nemoći da se prihvati realnost.)

2. Republika Srpska imaće našu podršku u onoj meri u kojoj priznaje zločine koji su srpske jedinice počinile od 1992. do 1995, to jest u onoj meri u kojoj je spremna da sudi počiniocima tih zločina. (Ovaj odgovor otvorio bi prostor i za utvrđivanje legitimiteta Srbije, ali i za uspostavljanje legitimiteta Republike Srpske.)

I tako redom.

Oko tih jasnih odgovora okupiće se ljudi koji će sa demokratima deliti istu zabrinutost i verovati u ista ili slična rešenja. Demokrati će imati nekoliko godina da jasno profilišu – ispočetka – jednu takvu politiku. Pošto će biti u opoziciji, neće morati da kalkulišu s rizicima gubitka podrške jednog dela birača. To će biti naporan posao, ali, ionako neće imati šta drugo da rade, pogotovo ako žele da se vrate na vlast i onda konačno učine nešto dobro za građane Srbije. A dobro bi bilo već i to da ponovo počnu da se bave politikom. Uz sve to imaće i dovoljno vremena da građane Srbije uvere u ispravnost svog novog programa i svog novog predsednika – Čedomira Jovanovića.

Peščanik.net, 30.01.2012.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).