Ministarka finansija Diana Dragutinović nedavno je u susretu sa novinarima, prema televizijskim izveštajima, naglasila da je aprilski kolaps državnog budžeta prebrođen i da korisnici državnog novca ne bi trebalo da brinu jer su pare za pokriće budžetskog deficita obezbeđene.
Istovremeno, ona se nije precizno izjasnila o tome koliki će taj deficit doista biti do kraja godine, kako će se doista postići pokriće budžetske rupe i čak nije krila izvesne dileme u pogledu različitih mehanizama preko kojih bi se stabilizovao budžetski priliv. Pri tome je dodala jednu sada već raširenu floskulu da pristigle pare MMF-a za jačanje deviznih rezervi „još nisu ni dirnute“ (da su dirnute, to bi značilo da je za mesec dana iz rezervi izvetrilo sedam-osam milijardi evra?) i jednu „preiskrenu“ nadu da će MMF možda dozvoliti da se njegovim sredstvima podrži i sam državni budžet (što je suprotno Statutu MMF-a, ali se, možda, može izvesti „okolo-naokolo“).
Ako ostavimo po strani još uvek nedovoljno izgrađen „stil nastupa“ prema medijima, koji se kod naše šarmantne ministarke finansija stalno popravlja, ali je daleko od „stojadinovićevske samouverenosti“, ostaje problem svojevrsne tajnovitosti koju ona lansira i ovim poslednjim istupima. Evo, čak i hronično slabo obavešten, ali iskusan privredni novinar, kakav je pisac ovog teksta, ostaje pomalo zbunjen posle svakog zvaničnog istupa ministarke Dragutinović – kada paralelno sa njenim izjavama pogleda analize i podatke koji mu stižu u pisanom obliku iz drugih izvora.
Za primer, a povodom gore spomenutih poslednjih ocena ministarke Dragutinović, ovde ćemo se poslužiti sa samo nekoliko krajnje grubo istrgnutih ekonomskih nalaza koje objavljuje poznati bilten Ekonomskog instituta MAT (Makroekonomske analize i trendovi) u svom junskom broju (br. 6), a koji uređuje poznati ekonomski analitičar Stojan Stamenković:
„Za prvih pet meseci tekuće godine, budžet je prihodovao ukupno 231,6 milijardi dinara, što je za 21,8 milijardi niže nego u istom periodu prethodne godine. Dakle, realni pad prihoda u ovom periodu iznosio je nekih 17 odsto…
Od početka godine, zaključno sa majem, ukupni rashodi budžeta bili su 275,8 milijardi dinara, što je 5,8 odsto realno manje nego u istom periodu prošle godine…
Kao rezultat navedenih kretanja, u maju je ostvaren deficit od 15,4 milijarde dinara, što zajedno sa deficitima iz prethodnih meseci, čini ukupan manjak u ovoj godini od čak 44,2 milijarde dinara. Napomenimo da je deficit u ovom periodu prethodne godine bio tek 12,7 milijardi. Imajući u vidi da je deficit ostvaren u ovoj godini samo nešto niži od deficita koji je ostvaren u celoj prethodnoj godini, da se rast deficita tek očekuje, s obzirom na to da nailaze meseci koji ‘tradicionalno’ imaju veće deficite, da je deficit od 12,7 milijardi koliko je ostvareno u prethodnoj godini za prvih pet meseci nešto veći od četvrtine ukupnog deficita iz prethodne godine, da je izvesno dalje smanjenje uvoza, a time i budžetskih prihoda, možemo jedino da zaključimo da rebalansom planirani deficit od 70 milijardi nije održiv, te da će uskoro novi rebalans biti nužan…
Računi ukazuju da se budžetski jaz u ovoj godini teško može sagledati na nivou nižem od 140 milijardi dinara, tj. od dvostruko većeg u odnosu na rebalansom planirani. Time bi dostignuti deficit bio ne manji od pet odsto bruto domaćeg proizvoda (pri realnom padu BDP-a za 5,5 odsto i inflaciji od 12 odsto).“
Elem, kada pročitate ove nalaze u MAT-u i uporedite ih sa smirujućim tonom ministarke Dragutinović, neka zabuna je očigledno moguća, jer jedno s drugim jednostavno nije moguće pomešati kao „čašu meda i žuči“. Možda ministarka zna nešto što ne znaju analitičari Ekonomskog instituta – ali tada nije korektno da to prerano iznosi u javnost.
Svojevrstan „dodatak“ spomenutoj zabuni dao je prekjuče i Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, u izjavi datoj Tanjugu, u kojoj je tumačio određene zabune oko najavljenih poreskih reformi u izjavama ministarke Dragutinović. On je, naime, istakao da će poreske reforme ući u platformu za nove pregovore sa MMF-om, a koji će započeti između 24. i 26. avgusta ove godine. Pri tome, on je rekao da će ta platforma biti gotovo „pre dolaska MMF-a“, to jest polovinom avgusta.
Zašto je ova izjava „dodatak“ zabuni? Zato što je reč o izmenama sistemskih poreskih zakona, pa se ne vidi kako će to Vlada u pregovore sa misijom MMF-a ubaciti poresku reformu, kada ona podrazumeva prethodnu bar skupštinsku debatu, ako ne i neku vrstu „javne rasprave“. Ona zbunjuje i zato što se u domenu najavljenih poreskih reformi ne vidi prostor za dugoročno pokriće budžetskog deficita. Ispada, opet, u Ministarstvu finansija računa se i na nešto tajanstveno, odnosno čudotvorno. Tim pre što Vlada u projekciji svog dodatnog programa za smirivanje socijalnih problema i tenzija ne govori, niti može da govori, o nekoj dodatnoj štednji, nego o novim državnim troškovima u domenu socijalne politike.
Danas, 30.07.2009.
Peščanik.net, 30.07.2009.
