Unutar EU postoje tri paralelne Evrope, svaka sa svojim ciljevima. Zajednički budžet, koji ih je ujedinjavao, sve češće je uzrok razdora, i dugoročno će biti neodrživ.

Prva Evropa, pogođena dužničkom krizom, zbija redove pokušavajući da izbegne katastrofu. Ovo čini sa manje ili više uspeha, ali barem se zasad drži na okupu.

Druga Evropa stoji po strani i nervozno gleda kako stvari teku u prvoj. Još uvek ne želi da se priključi Evropi broj 1, jer ne zna da li će ova preživeti, a pridruženje podrazumeva troškove. Ali brine da će se, ako prva Evropa preživi, jaz između njih proširiti. I da se njen glas, kad se konačno priključi prvoj Evropi, uopšte neće čuti. Šizofrenija.

Treća Evropa više i nije Evropa. Ona živi u senci svoje slavne prošlosti, prekrivena glazurom imperije, uverena u svoju jedinstvenost i sposobnost da preživi bez Evrope broj 1 i Evrope broj 2. U njoj vlada nacionalni egoizam. Zato treća Evropa upozorava prvu i drugu da neće oklevati da zaustavi njihov napredak, ako bude morala da brani svoje interese. Jer interesi su iznad svega.

Zemlje iz prve Evrope pokušavaju da proguraju integraciju i koordinaciju svojih ekonomskih mera, a u tom procesu snažnije zemlje učvršćuju svoju kontrolu nad slabijim. Evropa broj 2 pokušava da kontroliše zbivanja u Evropi broj 1, jer smo svi u istom čamcu. Evropi broj 3 je drago da je došlo do razdora, jer već dugo želi da krene svojim putem.

 
Britanija sebe sve više marginalizuje

Nije teško pretpostaviti ko je ko u ovoj priči. Prva Evropa je evrozona – sedamnaest zemalja koje su uvele zajedničku valutu, pa kud puklo. Drugu Evropu čine zemlje izvan evrozone: Skandinavija i nove članice, pre svega Poljska. Većina njih, osim Danske, nema izbora nego da na kraju prihvati evro – ali niko ne zna kad će se to desiti.

Treća Evropa je Velika Britanija. Velika samo po imenu, teško pogođena krizom, u borbi sa škotskim separatizmom, i sama sve marginalnija unutar EU. Dejvid Kameron, konzervativni premijer, rekao je ove nedelje na skupu svoje partije da će, ako treba, staviti veto na čitav EU budžet za 2014-2020.

Zajednički budžet do sada je ujedinjavao tri Evrope, ali sada počinje da ih deli. Berlin predlaže odvojeni budžet za evrozonu, to jest Evropu broj 1. Nemačka plaća, pa tako može da zahteva. Podaci koji su procureli do nemačkih novina kažu da bi taj budžet mogao dostići 20 milijardi evra. Čak i zvaničnici odgovorni za poljsku evropsku politiku priznaju da će ovaj budžet pre ili kasnije biti stvoren. Poljska bi radije, naravno, da se to desi što kasnije, i nada se da stvaranje drugog budžeta neće podrazumevati kresanje prvog. Međutim, teško da će moći tako. Britanci će da pomognu, spremno blokirajući budžet kako bi smanjili svoj doprinos zajedničkim EU finansijama.

Dakle, jedinstveni budžet za tri Evrope je neodbranjiv. Ono što Poljska treba i mora da uradi jeste da odloži razdvajanje budžeta. I da što pre postane deo Evrope broj 1. Pod uslovom da još uvek ima čemu da se pridruži.

 
Jacek Pawlicki, Gazeta Wyborcza/PressEurop, 11.10.2012.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 14.10.2012.