Par meseci pre izbora nije jasno šta će koja stranka činiti ako dođe na vlast. Budući da su problemi poznati, bilo bi prirodno očekivati da će se raspravljati o različitim načinima na koji oni mogu da se reše. Zasad od toga nema ništa, bar ne konkretno i instrumentalno. Svi kažu da će se posvetiti blagostanju zemlje, ali ne i kako.

Uzmimo da neko kaže da će udvostručiti subvencije poljoprivredi. Drugi će opet reći da je potrebno i više od toga, pa bi oni, to jest njegovi kada dođu na vlast, upravo to i uradili. Niko, međutim, ne kaže da li je zaista nedostatak subvencija ono što koči razvoj poljoprivrede i šta se uopšte očekuje njihovim povećanjem. Poruka je, u stvari, samo da se, eto, stranke brinu za tu granu proizvodnje i ništa više.

Ili uzmimo predlog da se proglasi politička neutralnost i ukine štetni, kako se kaže, sporazum sa Evropskom unijom. Srbija bi, može se sugerisati, povećala carine i smanjila uvoz, a pošto bi zaštitila sopstvenu proizvodnju, povećala bi izvoz. Jer se, podrazumeva se, ne bi povećale carine na uvoz srpske robe ni u Evropskoj uniji niti u zemljama članicama regionalne zone slobodne trgovine zvane CEFTA. Na čemu se zasnivaju procene o tom pozitivnom dejstvu carina i o nedostatku reakcija trgovačkih partnera – to se ne kaže. Ili drukčije rečeno, kako bi se zaista došlo do svih tih pozitivnih rezultata.

Najviše nedostaje rasprava o tome šta će se učiniti da ima više posla, a manje nezaposlenih. Svi bi, naravno, da industrijalizuju zemlju i da obezbede socijalnu pravdu, ali se ništa ne zna o tome ko i kako će to izvesti. A tek o tome šta da se predstavi kao socijalna pravda nezaposlenima, i da ne govorimo.

Zasad o tome kako će se rešavati privredni problemi nije se čulo ništa što bi se moglo smatrati promišljenim i na računu zasnovanim. To nije dobra preporuka za ulazak u vladu.

 
Blic, 28.03.2012.

Peščanik.net, 28.03.2012.


The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija