Foto: Predrag Trokicić
Povodom pominjanja imena i serijskog nedela Ravna Gora autora Radoša Bajića u mom tekstu objavljenom na Peščaniku, oglasio se sam Bajić, privatnim pismom, koje u celosti objavljujem iz dva razloga. Najpre, pismo ilustruje profil njegovog autora, što je relevantno utoliko što je reč o ličnosti koja je uverena da predstavlja nekakav autoritativan glas u pogledu “srpskog pitanja”, kom uverenju se, na moje iznenađenje, u javnosti povlađuje. Nadalje, pismo sadrži uznemirujuću pretnju, pa je u takvim situacijama uvek najbolje o svemu obavestiti kako policiju, tako i javnost.
“Poštovani gospodine Miloševiću,
Nemam nameru da na ovaj način polemišem sa onima koji me pljuju i kritikuju moj rad – ali tebi se obraćam PROMNTNO i to iz tri razloga. U svom autorskom tekstu, na sajtu PEŠČANIKa u tekstu o TV seriji Nemanjići – objavio si sledeći citat:
“Oglasio se i solidarni Radoš Bajić, čiji je nakazni uradak Ravna Gora u ovoj preskupoj “trci ka dnu” dobio dostojnu konkurenciju, ocenjujući, u duhu svojih prostačkih insinuacija i direktnih optužbi, da ocena jednog rđavog, ali tobože nacionalno bitnog projekta kao sramotno lošeg podrazumeva postojanje nekog centra moći koji kritiku orkestrira, usmerava i, naravno – plaća.”
Prvo: Kao istoričar i poznavalac svega i svačega pa i kinematografije, sa središtnom sferom interesovanja na SELJAŠTVO U 20 VEKU (?) – kao srpski i moravski seljak moram ti odgovoriti u duhu mojih prostačkih insinuacija
„da MNOGO SEREŠ…“
Drugo: Ne bih to učinio nikada, jer svako pa i ti – ima pravo da slobodno izražava svoja mišlljenja o svemu, pa i mom skromnom opusu scenariste, reditelja, producenta i glumca…
Ne bih ovo što činim učinio nikada, da nisam došao do spoznaje da si iz Čačka? Jadan je Čačak, Morava i Srbija – kada Srbi tako jedan drugoga blate i omalovažavaju.
Pogotovo sinovi očeve, a ja bih mogao da ti budem otac dečko.
Dakle, piši o mojim nakaznim uradcima (hrvatski termin), piši šta god hoćeš, kudi, napadaj, kritikuj… šta god…
Ali nikom pa ni tebi ne dozvoljam da me privatno vređaš. Zbog toga ću ti pružiti priliku koju verujem da je nećeš propustit – da mi se izvineš! Direktno, u lice. Vidimo se uskoro…
Hristos se rodi,
Radoš Bajić”
Na ono što u svojoj uobrazilji vidi kao atak na svoju ličnost, Bajić odgovara nizom uvreda i upravo je to manir koji sam, zbog njegovih ranijih sličnih postupaka, kvalifikovao kao prostački.
Da li zbog problema sa padežima ili zbog krize identiteta (ko bi znao?), tek Bajić, koji je do sada bio poznat kao glumac, scenarista, reditelj, pevač… obraća mi se, kako kaže, “kao istoričar i poznavalac svega i svačega” (sic!). Naslućivalo se, doduše, i ranije da je Bajić umislio da je istoričar, ali nisam mislio da će otići tako daleko da se takvim i lažno predstavlja.
Garnirajući fekalijama obraćanje, koje je sa one strane granice pismenosti, oslovljava me sa “ti”, “dečko”, preti nekakvim skorim susretom prilikom kojeg bi trebalo da se, kako kaže – izvinem “u lice”. Ne znam da li je to “da-mi-se-izvineš” neki četnički ritual, što ću “promntno” (sic!) da proverim, ali unapred kažem da mi ne pada na pamet da u njemu učestvujem. Nadam se, jedino, da nije reč – prema Bajićevim ideološkim fascinacijama i recentnom “središtnom (SIC!) sferom interesovanja” – o noćnoj zasedi neke četničke trojke, predvođene Bajićem lično.
Čini se, nadalje, da mi u svom razobručenom voluntarizmu Bajić zamera, u suštini kroatofobično, upotrebu “hrvatskog termina” uradak. Kažem – kroatofobično, jer i on sam upotrebljava strane, ali “nehrvatske” reči: sfera, termin… Ali mi na ovaj tobože “hrvatski termin” značajno skreće pažnju, da ne kažem – pozornost (odakle, na primer, i glagol upozoriti), čime valjda misli da raskrinkava (od reči krinka – maska) moje antisrpske namere: jer šta je antisrpskije od kritike velevažnih srpskih nacional-TV projekata upotrebom nesrpskih, a “hrvatskih termina”?! Tu nije bez komične ironije ni to što u svojoj pretnji Bajić koristi “skraćeni” infinitiv i kaže da veruje da priliku da se “izvinem” neću propustit.
Bajiću je, dakle, zasmetala moja kvalifikacija izvesnih njegovih tvrdnji. O kakvim se tvrdnjama radi? Ovako blagoglagolji Bajić, o svima koji smo se usudili da se na društvenim mrežama negativno izjasnimo o seriji Nemanjići: “Zaštićeni privatnošću svojih spavaćih soba, obasjani svetlošću ekrana svog kompjutera, često i ciljano pospešeni, plaćeni i orkestrirano organizovani – okuraženi, odvažni i mrzovoljni internet pirati bez milosti kolju sve redom! Omalovažavaju, pljuju, ismejavaju, napadaju… Kao autor ‘Ravne gore’ prošao sam taj put i osetio bes i oholost ‘toplog zeca’ internet mrzitelja. Tim pre, u odbranu TV serije ‘Nemanjići’ poručujem da niti je pristojno, niti razložno, niti profesionalno opravdano, niti nacionalno razumno – na osnovu prve epizode tako surovo i bezočno napadati i obesmišljavati pre svega jedan veliki napor, i rekao bih čiste i dobre namere RTS-a i autora. Sačekajmo sa argumentovanim sudovima, ma kakvi oni bili – kada serija krene… Ukoliko se naručiocima ne žuri previše (sve podvukao S. M.)”.
U ovom podužem nizu uvreda Bajić omalovažava tobožnje mrzitelje dovodeći u pitanje moral tih ljudi; pošto su za iznošenje svojih stavova navodno “pospešeni, plaćeni i orkestrirano organizovani”; oni nisu misleći pojedinci kojima se ne dopadaju ništavna ostvarenja ovdašnje TV produkcije, već internet pirati i mrzitelji; oni ne kritikuju, nego kolju, pljuju; oni nemaju svoje mišljenje, nego – kako bez ikakvih dokaza tvrdi Bajić, osporavajući iz medijski privilegovane pozicije moralnost tih ljudi – udovoljavaju naručiocima.
Ovakve Bajićeve misaone andramolje okarakterisao sam, dakle, kao – prostačke, budući da je reč o besprizornom vređanju ljudi zbog njihovog slobodno izraženog mišljenja, koje je, po Bajića-aršinu, još i “nacionalno nerazumno”!? U tom maniru i tonu nedokazanih optužbi dokazani korisnik milionskih iznosa budžetskih sredstava, spiskanih na jednu televizijsku ništariju, sipa pogane uvrede, godinama unazad. I tako sve dok se ne dokopa nečije e-mail adrese i (netačne) “spoznaje” da je neko iz Čačka. Tada prelazi na uznemiravanje pretećim pismima! U ovom konkretnom – Radoš Bajić je sadržan u svom koncentrovanom obliku, samosveden na svoju istinsku meru.
PS
Ovim završavam razgovor sa svojim neželjenim sagovornikom, koji me kao ličnost ni na koji način ne interesuje. Sa druge strane sadržajem i karakterom njegovih uradaka i javno iznetih stavova baviću se, kao i do sada, srazmerno njihovom štetočinstvu.
Peščanik.net, 11.01.2018.
Srodni linkovi:
Stevan Filipović – Psi laju, RTS nosi
Srđan Milošević: Serija Nemanjići – prva epizoda
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Srđan Milošević (see all)
- Anka Parlamentarka - 25/03/2024
- Poslednji jugoslovenski ustav – velika povelja antropološkog optimizma - 22/02/2024
- Sutjeska – iz zemljopisa u istoriju - 16/06/2023
