Nije istina da tamo božura više nema – na Kosovu oko Gračanice – ili da su uvenuli. Cveta ova legendarna cvećka i danas, i miriše intenzivnije od lipa, kada se i one “oglase” odmah iza Duhova – nego su božuri uvenuli davno na reverima dičnih vođa i proroka. I nakon punih dvadeset godina od mitinga na Gazimestanu daleke 1989. niko ih i ne opaža. U sećanju meštana sve je sumorno, jer strovalili smo se duboko: ni veličanstvenijih mitskih slika i simbola ni manje Srbije. Oglasi se istina neko palanačko političko siroče te velike Srbije – bez sjaja u očima kojim zanos diše. Na Kosovu pak Srbima ne cvetaju ni ruže ni božuri. Vođe su ih povukle za sobom, u neku nedođiju. I tu smo gde smo – i kako smo. I sada nas na okup zovu brat Voja – doktor V. Koštunica – i brat Toma iz SRS.
Uzaman, za tim kopijama voždova sve je manje naroda. Ali proroci ne posustaju – u selima Kremne i Šargana, govore o “halucinogenim pečurkama koje zaista rastu samo u okolini sela Kremne i to u oktobru”. Je li tako, ili nekako tako, tek još nam nije dosta ludih političkih gljiva. A kako koji novi vožd se preporuči, on je sve metiljaviji: ne pomažu ni halucinogene pečurke. Doktor Koštunica i pisac D. Ćosić teraju ipak svoje – bili su čak marta meseca 2002 – u vreme predizborne kampanje – bukvalno dopisali “Kremansko proročanstvo”. Glumac Lečić je javno priznao da je dao “portret V. Koštunice kao foto-robota” koji će se pojaviti kao spasitelj nacije. A za to Tarabićevo znamenito proročanstvo godine 1940. je predgovor napisao sam Nikolaj Velimirović.
I tako dalje, do palanačkog beskraja i našeg batrganja među svetovima.
I sada, tu smo – proroci su ga najavljivali, sam se trudio, no V. Koštunica je ostao – zlu sudbinu takvih spasitelja davno je objasnio Isus – to što je bio: prorok u svom zavičaju. Ovi naši proroci su nam dobro poznati iz komšiluka. I iz nedavne prošlosti. Kada su u Nazaretu građani dočekali Isusa, on se zapitao odakle to da doček nije bio svečaniji, jer kako može sin običnog drvoseče da bude toliko mudar, tako su mislili građani. Isus je u divnoj paraboli to objasnio ovako – Prorok ne vrijedi nigde manje nego u svom zavičaju i u domu svojemu. To svedoče i Matej – u 13.57 – i Marko – u 6.4. – i Luka – u 4.24. – a istu zgodu ne zaobilazi ni Jovan – u 4.44.
Nama su naši proroci i palanački voždovi sve ovo skuvali.
U to proročanstvo iz Kremana i sada veruje veliki broj ljudi – a intelektualna elita ga stavlja u vrh odrednica “srpske vertikale”. I nikom živom se ne može – i ne sme reći – da je to ordinarni falsifikat koje je plaćen iz Dispozicionog fonda dvora Karađorđevica, koji su se i tako povratili na bukvalno okrvavljeni presto Srbije – godine 1903. Priču o proti Milanu Đuriću više niko neće da čuje – on je bio i pisac i “izvođac” krvavog dela. Nevolja je sasvim konketna: kliče brat Voja, zove na okup, ali ne može da okupi ni članove rasute DSS ni za pristojniji “kombi”, a kamoli za neki miting na novom Gazimestanu. Ovo nije herojsko doba opakih vukova – a Milošević je to bio – već doba farse i komedije. To svi pripisuju Karlu Marksu, a on je to uzeo od svog učitelja Hegela. Ne smeta, farsa je prava mera tih “vertikala” kojima se palanka diči. Nemamo pravo da se rugamo nesrećnoj siročadi, ali neka smeh proprati ovaj farsični udes palanačke političke siročadi velike Srbije. Jedan mudar Srbin sa Kosova – upravo na dvadesetogodišnjicu mitinga na Gazimestanu – lepo kaže: u ambis su nas dovele slepe vođe, a mi smo bili slepi, i sad – čudne li žaoke! – “ostaje nam da čekamo da Albanci naprave istu grešku”. I za ovog čoveka i njegov način razmišljanja treba ponekad imati razumevanja.
Palanački proroci – u svakom slučaju – ne vrede ništa više od kafanskih stratega. Iz te je družbe i brat Voja – i tu smo gde smo. Proroci i voždovi su neumorni, ali je narod umoran. Reklo bi se posustao.
Zapisi iz palanke
Peščanik.net, 29.06.2009.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mirko Đorđević (see all)
- Naša su kašnjenja kobna - 20/04/2024
- Mirko Đorđević i Druga Srpska crkva - 20/04/2024
- Decenija bez Mirka Đorđevića - 18/04/2024
