The “Dead Biker” Monument
The “Dead Biker” Monument

Ustavni poglavar Republike vojvoda Toma N. u Starom dvoru u Beogradu obukao je bajkerski prsluk ruskih noćnih vukova – prsluk mu lepo stoji.

Ovaj znameniti prsluk uručio mu je neki mladić sa prodornim rusko-kavkavskim očima – ime mu je Zaldostanov – i vojvoda, inače jagnje od Srbina, je prsluk obukao jer takav nosi i sam velmoža sveruski V.V. Putin. A noćni vukovi sibirski su duhovna logistika Putinova, koji gradi nekakvu Evraziju kao protivtežu EU. Srbija će možda biti tu negde na južnom toku velikog evroazijskog toka ili potoka – zašto da ne. Ima bajkera i kod nas, ali su nekako pitomiji, nisu bučni, možemo ih videti na velikogospojinskom vašaru u Rumi ili u Topoli kad slavi crkva sv. Đorđa i kada je tamo vašar. To su momci sa motorima uglavnom običnim, voze i čak i ne galame mnogo; ruski su zaista pravi vukovi – surovi i neukrotivi.

Ko sve nije izučavao ovu pojavu, ali držimo da treba verovati onim istraživanjima P. Pomeranceva koji ih zna i ozbiljnu studiju je o njima napisao.

Na njihovim paradama je more krstova od starih motora, pa i olupina brodova, a odeća je išarana ne latinicom nego „gotskom ćirilicom“, a šta mu je to sam bog zna. To su pobožni vukovi i rukovode se jevanđeljem, za koje niko ne zna odkle im je, velike su patriote, sa njima se slika i V.V. Putin u Kremlju, a i mi Srbi uistinu nismo bez šanse jer i naš sv. Sava je – kako kažu etnolozi – predvodnik vučjeg čopora. To dokazuje i V. Čajkanović. „Mi spasavamo dušu Rusije – kaže njihov vođa – jer smo našli ruskoga boga“, a od Kremlja dobijaju „višemilionsku pomoć“, nose ikone u džipovima i to ikonu Majke božje najpre, a i slike Staljinove koji je za njih svetac i ugodnik božji. Staljina kultno poštuju više nego Serafima Sarovskog ili sv. Andreja Prvozvanog. Pobio je Staljin mnogo sveštenika, ali njega je bog poslao i ubijao je „kao test vere“. Oni blisko sarađuju sa sibirskim šamanima – to je vrsta animističkog sveštenstva danas u Sibiru – za sebe kažu da „božji ljudi“, ne liče na bosjake ali su tu negde, prava fašistička falanga – imao je i Hitler takve koji su vaskrsavali Valhalu i božanstva drevna tevtonska. Imaju svoje ljude među poslanicima u Dumi – imitacija parlamenta – imaju jasnu i precizno definisanu ideologiju, koja je kombinacija nacionalizma, rasizma, populizma i mistike pravoslavne nepoznatog porekla – bar u bitnom. Bore se protiv korupcije ali niko tačno ne zna koliko su od korupcije daleko, jer su njihove aktivnosti uglavnom tajne, a odvijaju se na trgovima, ali i u zabitima Sibira o kojima se malo zna. Naučnik Pomerancev zna dosta i to se vidi, ali sve tajne su poznatije – smatra se – V.V. Putinu. Zapad je za njih Veliki Sotona kao za iranske ajatolahe, odlično su upućeni u izborne tokove i tu se dobro snalaze, bolje od samih političara, a homoseksualci su za njih crvena marama, pri čemu su i za zabranu „tradicionalnog seksualnog odnosa“ i imaju svoj predlog šta bi bilo prikladnije danas u Rusiji, odnosno na prostranstvima Evrazije koju V.V. Putin gradi. A Zaldostanov zna kuda ide, on ide „prema smrti“ kao i svi i to mu je ideologija, i imaju hiljade pristalica Zapada koji su im naklonjeni veoma. Ratuju protiv „banditosa“ koji u svetu Rusiju donose drogu sa Zapada. „Mi dajemo, Zapad uzima, i to je pravi razlog zašto Staljin i Bog mogu zajedno.“

Ako bi se pokušalo da se ovo racionalnije rezimira, vide se neke činjenice iz ruskog političkog i crkvenog života, pri čemu je crkva za sada opreznija, odnosno ima i u crkvi više struja. Pisali smo o predlozima da se Staljin proglasi za sveca – predlog je upućen samo patrijarhu ruskom – i usledio je odgovor u stilu „ipak ne može“ ili još je rano. Sam je V.V. Putin u više navrata izjavljivao da je Staljinov SSSR idealna država i šteta je i tragedija što se raspao. Odatle mu ideja da gradi Evraziju, a to je stari san ruskih fašista, o čemu smo pisali u mnogo navrata i u knjigama i u beogradskim novinama. Svega ima u velikoj Rusiji – vođu njihovog Obraza Srbija je uhapsila i izručila Rusiji.

Totalitarizam, nacionalizam i misticizam idu zajedno i to je davno dokazano u ozbiljnoj literaturi u svetu – i u ruskoj i u zapadnoj. Ide uz to i nekakvo pravoslavlje – uglavnom rusko – ali tu smo temu elaborirali u knjigama našim koje malo ko čita govoreći o komunističkom pravoslavlju i staljinizmu, ili o staljinističkoj eshatologiji. Ne bi se ipak moglo reći da smo mi Srbi neki ozbiljniji kandidati za Evraziju, jer naša je u medijima izvikana desnica baš ispod ruske i tek uz rusku pomoć ona može biti neki faktor. To su uglavnom palanački mitomani i novokomponovani pravoslavci. Nije tajna ni ko su ovi naprednjaci iz jedine SNS jer oni su jednostavno radikali iz SRS a ne neki genetski modifikovani radikali, drugim rečima SRS bez GMO. No rekosmo, vojvodi puca prsluk i za knjige i za medije.

Bilo kako bilo vojvoda je prsluk obukao na vreme kao dar od Putina i dobro mu stoji.

Peščanik.net, 10.12.2013.


The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)