U Srbiji postoji samo jedan branik za savremenu albansku kulturu Kosova koju je proteklih jedanaest godina dosledno prezentovao festival Mirëdita, dobar dan – to je država. Isto tako, postoji samo jedan filter za propuštanje artefakata te kulture – zapravo ista ta država u čijim institucijama se od 2012. godine nalaze novi radikali na čelu sa „šefom države“ – Aleksandrom Vučićem. Onako kako se kontrolišu svi ostali aspekti života u Srbiji, bilo da je reč o ekonomiji, ceni rotkvica na beogradskim pijacama, navijačkim falangama, izborima, zdravstvu ili postotku aflatoksina u mleku, isto tako se kontroliše i stepen nasilja u kulturi, odnosno stepen propusnosti za kulturu iz postkonfliktne zone kakvo je današnje Kosovo. Zahvaljujući potpisivanju Briselskog sporazuma 2013. godine stvoren je pravni okvir za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, i u tom fiktivnom prostoru, godinu dana kasnije, osnovan je festival Mirëdita, dobar dan. Festival su osnovale organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske inicijative i Centar za praktičnu politiku iz Beograda, u saradnji sa Integrom iz Prištine, uz podršku ForumZFD-a za Zapadni Balkan i Fonda za otvoreno društvo iz Prištine. Festival je već te prve godine predstavljen u javnosti kao ultimativni mainstream kulturni događaj koji će početi da senzibilizuje društvo sa kulturu i političku stvarnost Kosova. Takođe, neizostavni aspekt festivala bilo je i suočavanje sa recentnom prošlošću. Publika u Beogradu je dobro prihvatila kulturnu ponudu ovog festivala i zbog činjenice što Mirëdita nije plasirana kao underground produkcija, već kao državno prihvaćen format za reprezentaciju kulture suseda. Tome u prilog ide stepen involviranosti najviših predstavnika države, pre svega ministra za kulturu Ivana Tasovca koji će u Domu sindikata otvoriti drugo izdanje festivala 2015, kao i mnogih drugih visokih funkcionera SNS-a i SPS-a.
Takođe, otvorenost institucija kulture u Beogradu tih ranih briselskih godina predstavljaće najavu jednog mogućeg razvoja odnosa između Beograda i Prištine. Ne treba zaboraviti da je predstava Romeo i Julija premijerno odigrana 2015. u Narodnom pozorištu, gde se ni toalet papir ne distribuira bez odobrenja države. Za beogradskog partnera na ovom projektu odabran je glumac Predrag Miki Manojlović sa svojom Radionicom Integracije. Dom omladine bio je takođe otvoren za produkciju festivala Mirëdita, dobar dan!, isto kao što je Kulturni centar Beograda u decembru 2013. ponudio svoj galerijski prostor za važnu izložbu Bogujevci – Vizuelna istorija, koju je otvorio tadašnji premijer Ivica Dačić sa žabom u grlu. Činilo se da su mladi šešeljevci i miloševićevci krenuli ka nekoj drugačijoj politici, ali sve to je trajalo kratko, jer je Vučić, kao koordinator svih službi bezbednosti, paralelno sa kulturnom produkcijom organizovao i nasilnički korektiv u vidu fanatičnih pojedinaca i nacionalističkih falangi koje su organizovano nasrtale pre svega na festival Mirëdita, dobar dan.
Od samog početka bio je tu Simo Spasić koji se zaletao u moderatore programa. Takođe, prateća pojava festivala bile su i nacionalističke falange koje su kordoni policije sprečavali da upadnu na određene programe. Sa današnjeg aspekta, zanimljivo je pratiti razvoj i transformaciju ovih falangi, koje su od navijačke, državno kontrolisane mase, polako prerastale u nešto drugo i organizovanije. Moglo bi se reći, da je zajedno sa razvojem festivala Mirëdita, dobar dan, rastao i pokret, koji je bio deo Vučićevog performansa, usmeren pre svega ka stranoj javnosti (Briselu) i prištinskom pregovaraču. Bilo je tako na početku, tako je i danas.
Dve prepoznatljive falangističke struje izrasle su iz opsadnika Mirëdite: jedno je Srpska desnica, koju predvodi Miša Vacić, a drugo Srpska stranka Zavetnika, čija je liderka Milica Đurđević Stamenkovski. Miša Vacić je došao iz Pokreta 1389, od kog se odvojio 2010. kada je osnovao Srpski narodni pokret 1398, koji će se nakratko ujediniti sa ultranacionalističkom organizacijom Naši iz Aranđelovca (podmladak DSS-a). S druge strane, Milica Đurđević Stamenkovski je svoj Pokret Zavetnici osnovala 2012. Svi zajedno, dakle, Naši, 1389. i Zavetnici bili su deo Vučićeve kulturne razmene u zoni festivala Mirëdita, dobar dan. Nekada je to išlo do granice upada u prostorije gde se program odvijao i preuzimanja mikrofona, kako je to činio Miša Vacić; uglavnom se sve završavalo pred kordonom policije uz pretnje i pevanje nacionalističkih pesama. Vacić i Stamenkovski su, kao što je poznato, vremenom postali državni funkcioneri. Miša Vacić je 2017. registrovao stranku Srpska desnica, uz brižan nadzor SNS-a, čiji se predstavnik Milenko Jovanov pojavio i na njenom Prvom kongresu koji je održan u svečanoj sali Skupštine opštine Zemun. Kao veliki stručnjak za Kosovo, koji je svoje znanje sticao na falangističkim performansima u režiji „šefa države“, Vacić je postao savetnik Marka Đurića koji se nalazio na čelu Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Milica Đurđević Stamenkovski je registrovala Srpsku stranku Zavetnici i nastavila da sa bakljom i motkom preti učesnicima programa Mirëdita, dobar dan. Posebno je bila aktivna u napadu na festival kada je trebalo da gostuje bivša predsednica Kosova Atifeta Jahjaga, čiji je ulazak u Srbiju, nakon zavetničkih demonstracija, onemogućen. Đurđević Stamenkovski se onda sa ulice povukla u „legalne tokove“, glumeći opoziciju SNS-u, da bi naposletku dobila mesto ministarke za brigu o porodici i demografiju u Vladi Miloša Vučevića.
Najnovije Šapićevo istupanje protiv festivala Mirëdita, dobar dan, sa akcentom na crkvenom prazniku Vidovdanu, predstavlja nastavak Vučićevog performansa, samo mu za to više nisu potrebne falange već to rade najviši ešaloni SNS-a, visoki funkcioneri u rangu predsednika Privremenog organa ili ministara poput Ivice Dačića, Aleksandra Vulina, Milice Đurđević Stamenkovski ili ministra kulture Nikole Selakovića, čiji je istup, mora se priznati, neuporediv sa ostalima. Naime, on je u duhu SNS-a unapredio svoju vidovdansku kletvu upućenu Mirëditi. „To nije samo provokacija na najsvetiji praznik“, grmeo je užasnuti Selaković: „Kako da se suočite s tim da su u stanju da za manastir Visoki Dečani, koji nije samo sakralni objekat, ne samo objekat duhovnog, visokoumetničkog kvaliteta, već na prvom mestu mauzolej, grobnica šefa srpske države, kralja Stefana Dečanskog, mogu da pričaju da ne pripada srpskoj kulturi, možete misliti šta će nam raditi sa svim ostalim.“
U skladu s tim, čitav set besmislenih kletvi koji se mogao čuti proteklih dana može se protumačiti kao poruka današnjeg šefa srpske države Briselu oko normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Ovoga puta bez uvijanja. Vučiću nije stalo ni do evropskih integracija niti do normalizacije. Odnosno, može, ali tempom koji njemu odgovara. Sa briselske strane nema pametnog odgovora. Oni još uvek veruju da je Vučić jedini koji će ih prebaciti do druge obale, na splavu Meduze, na kome odavno vladaju kanibalističke navike. Šapićev istup protiv festivala predstavlja demonstraciju takve antibriselske politike. Šta u svemu tome mogu da urade organizatori festivala Mirëdita, dobar dan? Pre svega ne treba pomerati program sa crvenog slova na neki drugi datum. U pitanju je petak 28. jun. U sekularnoj državi to je radni dan, idealan za kulturne programe. A bilo bi krajnje vreme da Mirëdita napravi iskorak i zaista preuzme inicijativu u oblikovanju kulturne politike.
Peščanik.net, 20.06.2024.
KOSOVO- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Saša Ilić (see all)
- Kada književnost postane opasna - 01/07/2024
- Rad na crveno slovo - 20/06/2024
- Tekovine 2. juna - 10/06/2024
