Predsednika sportistu je smenio predsednik botaničar. Sa Andrićevog venca je stigla depeša da svi koji rade u državnoj službi, a drugih zaposlenih i nema, tokom cele nedelje uoči 11. novembra na vidno mesto treba da zataknu cvet Ramonda nataliae. Vlada i predsednik žele da se od ove godine, sve noseći Ramonda nataliae na reveru, u ruci, zubima… gde ko može, pridružimo državama i narodima koji toga dana slave pobedu u Prvom svetskom ratu. To je još jedan korak u pridruživanju porodici evropskih naroda, a i dobro je za nacionalni moral da se makar na trenutak setimo kako je biti na pobedničkoj strani. Među cvećarima i botaničarima, naviknutima na Koštuničin različak, još uvek vlada zabuna da li je novi srpski nacionalni cvet u stvari isto što i Ramonda serbica, endemska vrsta koju je otkrio Josif Pančić. Ako jeste, biće još veći poduhvat nabrati pola miliona tih ljupkih cvetića. Cvet koji je dobio ime po kraljici Nataliji je izabran jer ga zovu i cvet feniks: kada izgleda da je uveo i spreman za herbarijum, dve tri kapljice vode ga smesta vaskrsnu, vaistinu. To našeg novog ljubitelja flore iz nekog razloga asocira na Srbiju. Ako imate problem da za svoj rever pronađete Natalijinu ramondu, zamislite kako bi vam bilo da su vlada i predsednik doneli zakon da novi državni praznik obeležavaju nekim drugim srpskim endemskim i ugroženim vrstama, kao što su cela Pančićeva omorika ili živi lešinar beloglavi sup. Inače, jednog od najpoznatijih primeraka beloglavog supa u Srbiji, po imenu Uroš Nejaki, ovih dana posle tromesečnog egzila u Poljskoj, na silu vraćaju kući.

Predsednik je pre nekoliko dana pekao rakiju, sada slaže herbarijum želeći da nam pokaže kako on, za razliku od prethodnika, poštuje svoja ustavna ovlašćenja. Za kršenje zakona i ustava zadužen je pomahnitali Aleksandar Vučić koji sa Dačićem, ili uprkos njemu, sprema čistku u MUP-u. Generalske epolete u policiji će leteti, navodno zbog afere sa prisluškivanjem, iskonstruisane ili stvarne, kao da to ima neke veze, i kao da osim nagađanja imamo načina da saznamo ko tu najviše laže. Ako na ovu vladu primenimo misaonu alatku zvanu Okamova britva, po kojoj je najprostije rešenje najčešće i tačno, onda dolazimo do zaključka i da jedni druge prisluškuju, ali i da Vučić želi da sprovede čistku među raznim uniformama i dovede svoje oružane formacije. To je shvatio i direktor Vojno bezbednosne službe Svetko Kovač, koji je juče na proslavi dana tog dela naoružanog naroda, zamolio Vučića da pod hitno donese zakon koji bi njega i njegove delije stavio pod civilnu kontrolu. Svetko je shvatio da se svilen gajtan sprema direktoru i generalima policije i voleo bi da ga sultan preskoči, makar u ovom krugu.

Nije mi jasno koje obaveštajne i kontraobaveštajne službe ratuju jedna sa drugom, koji rodovi policije sa kojim rodovima vojske, ali je jasno da preko njih ruke obaraju predsednik i potpredsednik vlade. Na Zlatiboru je situacija još neobičnija, tamo je juče sam sa sobom ruke obarao Mlađan Dinkić. Pre neki dan nam je sa olakšanjem saopštio da smo jesenas visili nad ambisom, ali da nas je on ekspertskom rukom uhvatio za kosu i izvukao na čvrsto tle, ali je već juče studentima ekonomije rekao da smo pred katastrofom. Plašio je decu pričama da ćemo do kraja godine imati “istorijski deficit” i “istorijski javni dug”. Veći javni dug od Srbije u ovom trenutku imaju samo Albanija i Mađarska, a budžetski deficit nam je najviši u regionu. Iduće nedelje dolazi delegacija MMF-a i Dinkićevo drugo ja se izgleda zabrinulo za ishod tih pregovora.

A šta za sve to vreme radi opozicija? Najveća opoziciona stranka se sa svojim bivšim članom, aktuelnim ministrom Goranom Kneževićem, otima za 160.000 evra. Sud je prošle nedelje oslobađajući Kneževića rekao da taj novac pripada DS-u i sada demokrati hoće natrag svoje evriće. Kažu da će ih dati u humanitarne svrhe. Međutim, njihov bivši član preko tvitera poručuje da će novac vratiti tadašnjim donatorima stranke, a “DS sam sve po spisku… vratio na prošlim izborima”.

Borba za mesto šefa najveće opozicione stranke završena je tako što je zlatna akcija DS-a pripala Draganu Đilasu, a zlatni padobran Borisu Tadiću. Zlatnim padobranom Amerikanci zovu astronomske otpremnine koje propale firme isplaćuju menadžerima koji su ih doveli do bankrota. I zlatne akcije i padobran i sve što sija, u LDP-u su oduvek bili u rukama jednog čoveka – to nam sa zakašnjenjem od nekoliko godina saopštava jedan od osnivača ove partije Nenad Prokić. Do pre neki dan najverniji i najteatralniji samuraj Čedomira Jovanovića, Nenad Prokić je poslao pismo gradu i svetu i odjahao u zalazak sunca. Više neće da bude ni samuraj, ni ronin, nego samo obični, kako kaže, ljubavnik Slobode. Usledila je serija pisama uvređenih i poniženih članova LDP-a koji otkazuju poslušnost donedavnom gospodaru. On se nije potresao, jer zna da mu u ovoj zemlji nisu neophodni ni članovi, ni simpatizeri, ni birači da bi imao stranku i poslanike. A i na vreme se pobrinuo za zlatne padobrane.

Ove nedelje su se, osim otkrivanja Ramonda nataliae i pobede Đokovića nad Congom i Marejem, desile još neke dobre stvari: Amerikanci su izabrali Baraka Obamu a ne Mita Romnija. Sve te žene, Afroamerikanci, Hispanoamerikanci, homoseksualci, intelektualci, radnici… znali su da Romni ne dolazi u obzir, znali su između čega biraju. Obama im je posle pobede govorio o onim stvarima za kojima milioni Amerikanaca još uvek čeznu; zbog toga su i izašli na izbore, uprkos očaju zbog ekonomske krize. Bilo je uzbudljivo gledati sve te ljude koji su slavili Obaminu pobedu. Tog trenutka su zajedno sa njim poverovali da još uvek nije došao kraj američkom snu, srednjem sloju, porodičnim vrednostima, jednakosti ljudi… Dok sam ih gledala kako sa uzbuđenjem, makar te večeri, sa Obamom kreću na još jedno putovanje u potrazi za snom, setila sam se Stendalove definicije usamljenosti: usamljenost nije u tome što smo sami, nego u tome što više ne postoji ništa za čime čeznemo.

 
Iz najave za radio emisiju 09.11.2012.

Peščanik.net, 09.11.2012.