Od početka leta dinar nezadrživo raste u odnosu na evro i druge valute. Jedno vreme su se zvaničnici hvaliti da je to zahvaljujući snazi srpske privrede, ali odavno su prestali, jer je više nego očito da to nije razlog.
Pravih razlozi za rast vrednosti dinara je dva. Prvo i glavno, to je povećan priliv stranog novca. Pre svega je reč o kupovini nekoliko velikih firmi, kao što su Mobi, Vojvođanska banka, Hemofarm, Novosti…Nije nemoguće da je povećana količina transfera fizičkim licima. Usled velike ponude stranog novca, manja je relativna količina dinara u opticaju. Narodna banka bi mogla to da anulira puštajući više dinara u opticaj, ali to bi izazvalo vrlo veliku inflaciju. Pošto to ne sme, NBS je povremeno smanjivala količinu deviza, otkupljući ih. To je delom umanjilo uspon dinara, ali nije moglo da ga zaustavi.
I u okolnim zemljma, npr. Hrvatska ili Rumunija, takođe je došlo do rasta vrednosti nacionalnih valuta, usled velikog priliva stranih ulaganja ili sredstava od turizma. Slično je bilo i u drugim zemljama u vreme intenzivne privatizacije.
Drugi i manje važan razlog rasta dinara je politika NBS, koja je preko komercijalnih zapisa povlačila dinare iz opticaja. Ona je tako dodatno smanjivala količinu dinara i time pospešivala njegov rast.
Politika NBS nije bila konzistentna, otkupom deviza je smanjivala a prodajom komercijalnih zapisa je povećavala vrednost dinara.
Dinar bi mogao da nastavi da raste ako dalje budu rasli privatizacioni prihodi i drugi izvori dotoka stranog novca. Moguće je, ali ne i nužno, da se rast nastavi.
U ovakvoj situaciji za pojedince je logično da kupuju devize i da što duže odlažu njihovu prodaju. Kada dinar počne značajnije da pada, treba postupati obrnuto.
Peščanik.net, 15.11.2006.
