Ako to nekoga zanima, Kejnz i Fridman su bili saglasni u tome da su fleksibilni kursevi bolji od fiksnih. Neki predlozi, recimo onaj predsednika Svetske banke da se obnovi neka verzija sistema fiksnih kurseva sa izvesnim osloncem na zlatnu podlogu, imaju u vidu Kejnzovu sugestiju da bi u takvom sistemu bilo potrebno uspostaviti mehanizam kojim bi se deficiti ili suficiti u razmeni sa svetom ispravljali.

Problem sa ovim predlogom jeste to što je mnogo teže naterati merkantiliste, dakle one koji imaju suficite, da povećaju potrošnju kako bi ti se ti suficiti izgubili, nego što je pritisnuti one koji imaju deficite da smanje potrošnju kako bi uravnotežili račune sa inostranstvom. Kao što se sada vidi, teže je Kinu ili Nemačku nagovoriti da više uvoze nego sugerisati Americi i drugim zemljama sa spoljnotrgovinskim deficitima da smanje potrošnju, što se najčešće svodi na smanjenje javnih rashoda.

Alternativa su fleksibilni kursevi jer je jasno da je najbolje da se promenama u relativnim cenama uspostavlja ravnoteža na tržištu, u ovom slučaju međunarodnom. Ovde je od značaja Fridmanov argument da je lakše da se prilagodi kurs nagore ili nadole kako bi se poboljšala konkurentnost zemlje, nego da se promene svi ugovori o platama i drugim naknadama.

Problem sa tim, ističe se sada, jeste što može da dođe do rata valuta, dakle do toga da jedna, recimo, devalvacija vodi drugoj sa nepredvidljivim globalnim posledicama. No, ako su kursevi fiksni, preti ili krah, kao što se dogodilo više puta, ili trgovački ili, drugim rečima, carinski rat. Problem je u tome što je za valjano funkcionisanje fleksibilnih kurseva potrebno razvijeno i efikasno finansijsko tržište. Trenutno, ono ili nije razvijeno, u Kini, ili se pokazalo neefikasno, u Americi, pa je teško videti kako će se izbeći protekcionističke mere jedne ili druge vrste.

 
Blic, 17.11.2010.

Peščanik.net, 17.11.2010.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija