Reč na otvaranju XIV Međunarodnog sajma knjiga Biblioteke XX vek u Centru za kulturnu dekontaminaciju 27.10.2022.
Dobro veče dragi prijatelji i gosti. Dobrodošli na 14. Sajam knjiga Biblioteke XX vek. I to, dobrodošli na neverovatni 14. Sajam!
Uprkos svemu, ovogodišnji Sajam jeste stvarnost.
Biografkinja Biblioteke XX vek, Dubravka Stojanović, objašnjava opstanak Biblioteke više od pola veka, pored drugih razloga – i svesno izabranom marginom. Razume se, nije svejedno kakva je margina, a kakav mainstream. Budući da je danas u Srbiji najznačajniji sukob na (pervertiranoj) levici onaj između Pinka i Bake Praseta, zaista je privilegija biti tamo gde je Biblioteka XX vek.
U krilu ove margine nema idejne perverzije, a nema ni onog što zovemo sirovom neobrađenom stvarnošću. Koju u ovoj prilici ne bih opisivala, ali donekle moram. Oličenje sadašnjeg javnog života Srbije je lice devojke iz šume Šodroš sa krvavim ožiljkom policijskog štita. Onog koji brani u XXI veku, ovde u Srbiji, srednjovekovnu unutrašnju kolonizaciju u senci rata za koji mislimo da nije i naš. Taj ožiljak simbolizuje prelazak autokratije u diktaturu.
Međutim stvarnost nije samo javno okruženje, nego i privatno. Oba nalazimo u knjigama. I to naročito u knjigama Biblioteke XX vek. Ono što mi danas osećamo nije isto što će osećati nove generacije ljudi koje će obrađivati i prosuđivati našu epohu – sigurna sam – i u novim knjigama ove Biblioteke. Naša edicija, u kojoj preovlađuje teorijska literature, takođe je stvarnost. I ma koliko da je teorijska, postoji u njoj onaj neophodni otklon, tačnije začin, koji je nužan u svakoj dobroj obradi i prosuđivanju takozvane datosti. Pa ako je još duhovit, ironičan, podrazumeva se i kritičan, kakav u ovim knjigama uglavnom jeste, uživanje u stvarnosti Biblioteke XX vek ne može izostati. A „datost“ nas uglavnom muči. Ovde se koristi jezik koji nosi smisao, ne lingua blablativa (izraz potiče od Niklasa Luhmana /1927-1998/, nemačkog sociologa i pravnika). Ovih dana – u „datosti“ – doživljavamo proliferaciju te linguae, čiji je rasni primerak kolaps kolaboracije ili tako nekako.
Mnoge od knjiga ove Biblioteke uvele su u naš kulturni život temu koja postaje nova teorijska disciplina – nazvaću je radno jugosferologija. Kulturne i životne veze iz jugosfere nisu pokidane, zato što nisu ni mogle biti, a Biblioteka XX vek je u održavanju tih veza imala i ima posebno važnu ulogu.
Stoga tri bitne odrednice – tako ih vidim – svesni odabir dobre izdavačke margine, intrigantna obrada teško podnošljive „objektivne datosti“ i uvođenje kulture jugosfere – zajedno čine onu nogu u vratima koja uporno sprečava da se ta vrata zatvore. Ta noga – ne samo simbolički – pripada na prvom mestu Ivanu Čoloviću, istrajnom i neumornom izdavaču, koji je sve ove knjige povezao u Biblioteku XX vek. A povezao je i nas čitaoce u zajednicu „protiv samoće kao egzistencijske forme totalitarizma“ (kako je pisao Radomir Konstantinović o prijateljstvima Beogradskog kruga). Očepljen je Ivan bio mnogo puta, ne samo po toj nozi, a odustao nije. I neće.
Zašto se sajmovi knjiga organizuju redovno u jesen? Verovatno ima za to mnogo razloga – od komercijalnih do promotivnih. A postoji i jesenja depresija. Ne znam za minerale i vitamine, ali znam za knjige koje podižu serotonin. Evo ih! Već smo ih opipali, prelistali, ponešto i pročitali i kupili. Ovo je sajam. Otvoren je!
Peščanik.net, 29.10.2022.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)
- Časni sudija Nebojša Simeunović - 03/10/2024
- Kafkijanska klopka - 22/05/2024
- Ko ćuti, smatra se da pristaje - 15/05/2024
