Getty images

Mora se odati priznanje izraelskim spin doktorima kao što je Mark Regev. To su majstori odnosa sa javnošću. U stvari, kao što je Patrik Koburn za vikend pokazao u Independentu, „pravilnik koji koriste je profesionalna, dobro istražena i poverljiva studija o tome kako uticati na medije i javno mnjenje u Americi i Evropi“.

Da ne bude zabune: ja nisam ljubitelj Hamasa, brutalne antisemitske grupe koju su Amnesty International i druge NVO optužile za kršenje ljudskih prava stanovnika Gaze i ratne zločine nad stanovnicima Izraela. Granatiranje civilnih oblasti nije opravdano po međunarodnom pravu, iako se vrši u okviru (legitimne) borbe protiv strane vojne okupacije.

Međutim, poslednjih dana vodim raspravu sa pristalicama najnovijeg napada Izraela na Gazu preko radija i Tvitera, i zaprepašćen sam ne samo količinom nečinjeničnih tvrdnji koje ovi ljudi ponavljaju, nego i njihovom samouverenošću, lukavstom i disciplinovanošću. Prema proizraelskom, pro-IDF taboru, Hamas je kriv za sve.

To je, naravno, potpuna besmislica. Da citiram pokojnog američkog senatora Danijela Patrika Mojnihena: „Svako ima pravo na sopstveno mišljenje, ali niko nema pravo na sopstvene činjenice.“

Dakle, u mojnihanovom duhu, evo činjeničnog, dokazima potkrepljenog pobijanja 11 glavnih mitova, poluistina i samohvalisavih teza koje uporno ponavljaju razni izraelski portparoli, kako u etru tako i na društvenim medijima:

1) Izrael ne okupira pojas Gaze

Boston Globe: „Izraelske tampon zone… sada zauzimaju skoro 14 odsto ukupne površine Gaze i najmanje 48 odsto ukupnog obradivog zemljišta. Pritom, morska tampon zona zauzima 85 odsto pomorske oblasti obećane Palestincima Sporazumom iz Osla, svodeći 20 nautičkih milja na tri.“ Human Rights Watch: „Izrael uz to još uvek kontroliše popis stanovništva pojasa Gaze, godinama nakon što je odande povukao svoje kopnene snage i koloniste.“ B’Tselem, 2013: „Izrael još uvek drži ekskluzivnu kontrolu nad vazdušnim prostorom i teritorijalnim vodama Gaze, što traje od okupacije pojasa Gaze 1967.“

2) Izrael hoće primirje, ali ga Hamas neće

Al Jazeera: „Mašal je rekao da Hamas želi da ‘agresija prestane sutra, danas, ili čak ovog trena. Ali [Izrael mora] da podigne blokadu uz garancije, a ne kao obećanje za buduće pregovore’. Dodao je ‘nećemo zatvoriti vrata za neko humanitarno primirje praćeno ozbiljnim programom pomoći’.“ Jerusalem Post: „Dan nakon što je propalo primirje uz posredovanje Egipta, koje je Izrael prihvatio ali Hamas odbio, ova teroristička organizacija je predložila 10-godišnji prekid vatre u zamenu za izraelsko ispunjavanje uslova, izvestio je Channel 2 u sredu. Hamasovi uslovi su puštanje ponovo uhapšenih Palestinaca, koji su oslobođeni u okviru Šalitovog sporazuma, otvaranje graničnih prelaza između Gaze i Izraela za prolaz ljudi i robe, i međunarodni nadzor nad lukom u Gazi umesto današnje izraelske blokade.“ BBC: „Izraelski bezbednosni kabinet odbacio je predlog za jednonedeljno primirje u Gazi koji je izneo američki državni sekretar Džon Keri ‘u ovom obliku’.“

3) Izrael, za razliku od Hamasa, ne gađa civile

Guardian: „Na tom mestu je druga [izraelska] granata pogodila plažu, a nišan je očigledno bio podešen na preživele koji su se dali u beg. Kad je granata eksplodirala, novinari koji su stajali pored zida terase povikali su: ‘To su samo deca.’“ Visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pilaj: „Neki incidenti, uz veliki broj civilnih žrtava, osporavaju [izraelske] tvrdnje da su preduzete sve neophodne mere predostrožnosti za zaštitu života civila.“ Misija Ujedinjenih nacija za ustanovljavanje činjenica o sukobu u Gazi, 2009: „Taktika koju upotrebljavaju izraelske oružane snage u ofanzivi na Gazu u skladu je sa ranijom praksom, poslednji put viđenom tokom rata u Libanu 2006. Tada se pojavio koncept poznat kao doktrina Dahija, koji obuhvata primenu prekomerne sile i izazivanje velike štete i razaranja civilne imovine i infrastrukture, i patnju civilnog stanovništva. Pregledom činjenica na terenu Misija zaključuje da se… po svemu sudeći upravo to primenjuje u praksi.“

4) Samo je Hamas kriv za ratne zločine, ne Izrael

Human Rights Watch: „Izraelske snage su možda svesno ili nepromišljeno napadele ljude koji su očigledno bili civili, poput nekih dečaka, i civilne strukture, uključujući i jednu bolnicu – što su kršenja pravila ratovanja koja nagoveštavaju ratne zločine.“ Amnesty International: „Svesni napad na civilnu kuću je ratni zločin, a ogromne razmere razaranja civilnih kuća, u nekim slučajevima sa čitavim porodicama unutra, ukazuju na uznemiravajući obrazac redovnog kršenja pravila ratovanja.“

5) Hamasa koristi civile iz Gaze kao „žive štitove“

Džeremi Boven, urednik BBC-ja za Bliski istok: „Tokom mog jednonedeljnog boravka u Gazi nisam video nikakve dokaze za optužbe Izraela da Hamas koristi Palestinace kao žive štitove.“ Guardian: „Tokom protekle nedelje, reporter Guardiana video je veliki broj ljudi kako beže iz raznih naselja… nije video nijedan dokaz da ih Hamas primorava da tamo ostanu.“ Independent: „Neki žitelji Gaze priznaju da se boje da kritikuju Hamas, ali niko nije rekao da ih je ova organizacija prisiljavala da ostanu na opasnim mestima i prisilno postanu živi štitovi.“ Reuters, 2013: „Organ Ujedinjenih nacija za ljudska prava optužio je izraelske snage u utorak za maltretiranje palestinske dece, uključujući i mučenje pritvorenih i upotrebu drugih kao živih štitova.“

6) Današnji sukob u Gazi počeo je Hamasovim granatiranjem 30. juna 2014.

Times of Israel: „Hamasovi operativci stoje iza velike salve granata koje su pogodile Izrael u ponedeljak ujutru, što je prvi put posle nekoliko godina da je ove islamistička grupa direktno izazvala jevrejsku državu, kako tvrde izraelski zvaničnici izraelske vojske. Predstavnici snaga bezbednosti, koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni, procenjuju da je Hamas verovatno otvorio baražnu paljbu kao odmazdu za izraelski vazdušni napad od nekoliko sati ranije, u kome je jedna osoba stradala a povređeno troje… Hamas nije ispaljivao granate na Izrael od operacije „Stub odbrane“ u novembru 2012. The Nation: „Za deset dana operacije „Čuvar brata svoga“ na Zapadnoj obali [pre početka sukoba u Gazi], Izrael je uhapsio oko 800 Palestinaca bez optužbe ili presude, ubio devet civila i pretresao skoro 1.300 stambenih, poslovnih i javnih zgrada. Vojna operacija Izraela bila je usmerena protiv pripadnika Hamasa oslobođenih prilikom razmene zatvorenika za Gilada Šalita 2011.“

7) Hamas nikada nije prestao da ispaljuje rakete na Izrael

Jewish Daily Forward: „Hamas nije ispalio ni jedan jedini projektil od [sukoba u Gazi 2012], i uglavnom je suzbijao vatru drugih manjih džihadističkih grupa. Broj granata, u proseku 240 mesečno 2007, spao je na pet mesečno 2013.“ Međunarodna krizna grupa: „Manje je granata ispaljeno iz Gaze 2013. nego bilo koje druge godine od 2001, a skoro sve granate ispaljene od primirja u novembru 2012. do današnje krize delo su drugih grupa, a ne Hamasa; izraelski bezbednosni establišment potvrdio je navode o agresivnoj borbi protiv granatiranja nove policijske službe koju je Hamas osnovao specijalno za tu namenu. Kako su Izrael (i Egipat) odustajali od delova sporazuma iz 2012. – od kojih su neki u najboljem slučaju sprovođeni sporadično – tako je i Hamas popuštao svoju kontrolu granatiranja.“

8) Hamas je isprovocirao Izrael otmicom i ubistvom tri izraelska tinejdžera

Jewish Daily Forward: „[Izraelska] vlada je praktično od samog početka znala da su dečaci mrtvi. Održavala je privid kako se nada da će ih pronaći žive kao izgovor za razbijanje Hamasovih operacija na Zapadnoj obali. To nije bila jedina laž. Od početka je bilo jasno da otmičari nisu delovali po nalogu rukovodstva Hamasa iz Gaze ili Damaska. Hebronski ogranak Hamasa – koji je pre mafijaška familija nego tajna organizacija – ima dugu istoriju delovanja bez znanja rukovodstva, ponekad i protiv njihovih interesa.“ Dopisnik BBC-ja Džon Donison: „Izraelski policajac Miki Ronsfeld kaže mi kako su ljudi koji su ubili 3 izraelska tinejdžera definitivno zasebna ćelija, povezana sa Haamsom ne pod njegovom kontrolom. Ovo se ne uklapa u priču Netanjahuove vlade.“

9) Hamasova vladavina, a ne izraelska blokada, kriva je za humanitarnu krizu u pojasu Gaze

Dopis američkog Stejt departmenta: „Izraelski zvaničnici u više navrata su potvrdili zvaničnicima ambasade da nameravaju da drže ekonomiju Gaze na najnižem mogućem nivou koji bi izbegao humanitarnu krizu.. izraelski zvaničnici su potvrdili… u više navrata da nameravaju da drže ekonomiju u Gazi na rubu kolapsa, a da je ne gurnu preko tog ruba.“ Guardian: „Izraelska vojska napravila je precizan proračun dnevnog unosa kalorija kojim bi se izbegla neuhranjenost tokom blokade palestinske teritorije od 2007. do sredine 2010, prema dokumentima koje je u sredu objavilo ministarstvo odbrane po sudskom nalogu… Izraelska zagovaračka grupa Gisha… vodila je dugu sudsku bitku za objavljivanje ovog dokumenta. Njeni pripadnici kažu da je Izrael izračunao kalorijske potrebe stanovništva Gaze kako bi ograničio količinu propuštene hrane.“

10) Izraelska vlada, za razliku od Hamasa, želi dvodržavno rešenje

Times of Israel: „[Netanjahu] je izričito stavio do znanja da nikada ne bi tolerisao potpuno suverenu palestinsku državu na Zapadnoj obali. Tokom ovog sukoba to je i precizirao, ‘Mislim da izraelski narod sada razume ono što sam oduvek govorio: da ne sme postojati situacija, po bilo kom sporazumu, u kojoj se odričemo bezbednosne kontrole teritorije zapadno od reke Jordana.’“

11) Svi ozbiljni analitičari se slažu da je Hamas, a ne Izrael, započeo ovaj današnji sukob

Nejtan Trol, viši bliskoistočni analitičar Međunarodne krizne grupe, u New York Timesu: „Trenutna eskalacija u Gazi direktan je rezultat odluke Izraela i Zapada da ometaju sprovođenje sporazuma o palestinskom pomirenju iz aprila 2014.“ Henri Sigman, bivši nacionalni direktor Američkog jevrejskog kongresa, u Politicu: „Izraelski napad na Gazu… nisu izazvale Hamasove granate, nego rešenost Izraela da sruši palestinsku vladu nacionalnog jedinstva formiranu početkom juna, iako se ova vlada obavezala da će poštovati sve uslove koje je nametnula međunarodna zajednica u zamenu za priznavanje njenog legitimiteta.“

Mehdi Hasan, Huffington Post UK, 28.07.2014.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 31.07.2014.