Osuđenom hakeru Džeremi Hamondu u petak je izrečena kazna od deset godina zatvora za krađu interne pošte globalne obaveštajne kompanije Stratfor.

Duge, talasaste kose i širokog osmeha, Hamond je u sudnicu ušetao uz glasan pozdrav „šta ima, braćo moja“ publici ispunjenoj pristalicama. Kada je na njega došao red da govori, u prkosnoj izjavi naveo je da su mu namere bile da razotkrije istinu kao i da je sajtove stranih vlada hakovao po zapovesti doušnika iz FBI.

„Dela građanske neposlušnosti i direktne akcije zbog kojih sam danas osuđen u skladu su sa principima zajedništva i jednakosti kojima se rukovodim u svom životu“, naveo je Hamond u ranije pripremljenoj izjavi. „Preuzeo sam odgovornost za svoja dela, izjašnjavajući se krivim, ali kada će vlasti biti prinuđene da odgovaraju za svoja nedela?“

Hamond (28) ima poduži kriminalni dosije zbog protestnih akcija na internetu i uživo, kojima su na meti između ostalih bili i Republikanska nacionalna konvencija 2004. i aktivisti za rat u Iraku. Krađa Stratforovih fajlova u okviru hakerskog kolektiva Anonimus donela mu je novi stepen ozloglašenosti.

Maja ove godine izjasnio se krivim po jednoj tački optužnice za udruživanje radi hakovanja privatne obaveštajne firme Strategic Forecasting, Stratfor, sa sedištem u Teksasu. Bezbednosna provala dovela je do krađe imejlova zaposlenih kao i podataka o nalozima oko 860.000 pretplatnika i klijenata Strafora, uključujući i podatke za oko 60.000 kreditnih kartica.

Iako Hamond nije koristio provaljene kreditne kartice, podsticao je pristalice da ih koriste za uplate donacija humanitarnim organizacijama. Prevara je donela probleme i neprofitnim organizacijama i osobama čiji su privatni telefoni i imejl adrese otkriveni.

Optužbe koje je država podigla protiv Hamonda u početku su obuhvatale dela za koja je predviđena kazna i do 30 godina zatvora, ali je Hamond prihvatio dogovor o priznanju krivice za kršenje zakona o kompjuterskoj prevari i zloupotrebi, federalnom zakonu protiv hakovanja koji je primenjen i prilikom suđenja aktivisti za slobodu na internetu Aronu Švarcu. Hamond je priznao hakovanje nekoliko drugih sajtova, uključujući ministarstvo javne bezbednosti Arizone, proizvođača vojne opreme, udruženja bostonske policijske patrole kao i kancelariju šerifa u okrugu Džeferson u Alabami.

Gotovo pet miliona imejlova preuzetih prilikom hakovanja Stratfora Hamond je zatim predao Wikileaksu da bi bili objavljeni kao „Globalni obaveštajni fajlovi“. Ovim dokumentima otkriveno je da su domaći aktivisti, uključujući i Occupy Wall Street, na meti špijuniranja.

Hamondova otkrića donela su čitavom slučaju znatnu pažnju u medijima, a mladi haker je za mnoge postao heroj: podršku mu je uputio i zviždač u slučaju Pentagonskih papira Danijel Elsberg, kao i više hiljada potpisnika online peticije. Za federalnu vladu, međutim, Hamond je bio tek nešto više od običnog lopova.

„Dok se predstavljao kao borac za anarhističke ciljeve, Džeremi Hamond je zapravo izazvao lični i finansijski haos pojedincima čije je identitete i novac krao, kao i kompanijama čije mu se poslovanje nije svidelo“, naveo je federalni tužilac Prit Barara na majskom pretresu.

U petak je Hamond, koji je u pritvoru proveo 20 meseci, uzvratio udarac. Dok se izvinjavao nevinima čiji su privatni podaci slučajno otkriveni, oštro je napao FBI i Hektora Ksavijera Monsegura, doušnika poznatog pod online nadimkom „Sabu“. Tokom više meseci hakovanja Stratfora i hiljade drugih sajtova širom sveta, tvrdi Hamond, uputstva i pomoć mu je pružao upravo Sabu.

Pre nego što ga je sutkinja američkog okružnog suda Loreta Preska prekinula, Hamond je rekao da su napadi na inostrane vlade obuhvatale Tursku, Brazil i Iran. Preska je prethodno već donela naredbu brisanja imena zemalja, navedenih u Hamondovoj izjavi kao i u dokumentaciji sa suđenja. U petak je u sudnici prekinula Hamonda pre nego što je stigao da imenuje sve zemlje kršeći sudsku zabranu.

„Izgleda da gospodin Hamond misli da je savremeni Robin Hud“, kazala je Preska pre nego što mu je izrekla presudu. Odbacila je tvrdnje odbrane da su njegova dela uporediva sa delima Danijela Elsberga pa i samog Martina Lutera Kinga.

Citirajući Hamondove reči iz jednog od internet četova, Preska je zaključila da „u izazivanju ’nereda’ nema ničeg plemenitog ili nadahnutog javnim dobrom“.


Hamondova izjava na izricanju kazne

Zovem se Džeremi Hamond i ovde sam zbog izricanja kazne za hakovanje koje sam sprovodio tokom saradnje sa Anonimusima. Proveo sam 20 meseci u pritvoru i imao sam dovoljno vremena da razmislim kako ću objasniti svoje postupke.

Pre nego što počnem, želim za trenutak da odam poštovanje ljudima koji su me podržali. Želim da se zahvalim advokatima i saradnicima koji su radili na mom slučaju: Elizabet Fink, Suzan Kelman, Sari Kunstler, Emili Kunstler, Margaret Kunstler i Gronji Onil. Takođe želim da se zahvalim Nacionalnom udruženju advokata, Komitetu za odbranu Džeremija Hamonda i mreži podrške, Slobodnim Anonima, Mreži solidarnosti Anonimusa, Anarhističkom crnom krstu i svima koji su mi pomogli pismima podrške, privatnim pismima, prisustvom na suđenju i učešćem u širokoj debati o ovom slučaju. Takođe želim da pozdravim svoju braću i sestre koji su osuđeni, i one koji se napolju još uvek bore protiv sile.

Dela građanske neposlušnosti i direktne akcije zbog kojih sam danas osuđen u skladu su sa principima zajedništva i jednakosti kojima se rukovodim u svom životu. Hakovao sam na desetine velikih korporacija i vladinih institucija, pri punoj svesti da je ono što radim protiv zakona i da bih zbog svojih postupaka mogao završiti u federalnom zatvoru. Ali osećao sam obavezu da svoja znanja iskoristim za otkrivanje i suprotstavljanje nepravdi – i da istinu iznesem na svetlo dana.

Da li sam iste ciljeve mogao postići i legalnim sredstvima? Pokušao sam sve, od prikupljanja potpisa do mirnih protesta, i shvatio da vlasti ne žele da se istina sazna. Kada govorimo istinu u najboljem slučaju nas ignorišu, u najgorem progone. Suočeni smo sa strukturom moći koja ne poštuje sopstveni sistem ravnoteže vlasti, da ne pominjem prava samih građana ili međunarodne zajednice.

Politikom sam počeo da se bavim kada je Džordž Buš mlađi pokrao predsedničke izbore 2000. a zatim iskoristio talas rasizma i patriotizma posle napada 11. septembra da započne neizazvane imperijalističke pohode protiv Iraka i Avganistana. Izašao sam na ulični protest, naivno verujući da će se naš glas čuti u Vašingotnu i da ćemo zaustaviti rat. Umesto toga, nazvali su nas izdajnicima, tukli nas i hapsili.

Hapšen sam za mnoga dela građanske neposlušnosti na ulicama Čikaga, ali tek ću se 2005. poslužiti svojim kompjuterskim znanjima za kršenje zakona u političkom protestu. FBI me je uhapsio zbog hakovanja kompjuterskih sistema desničarske grupe koja zagovara rat, organizacije koja je prodavala majice sa rasističkim natpisima na svom sajtu i progonila antiratna udruženja. Optužen sam za kršenje zakona o kompjuterskoj prevari i zloupotrebi, a obračun „namerne štete“ arbitrarno je izveden množenjem 5000 kreditnih kartica iz hakovane databaze sa cifrom od 500 dolara, što je kao rezultat imalo sumu od 2,5 miliona dolara. Presuda se oslanjala na ovu „štetu“ iako ni ja, niti bilo ko drugi nismo koristili ni ustupili nijednu jedinu karticu. Osuđen sam na dve godine zatvora.

U zatvoru sam video ružnu stvarnost krivičnog sistema koji uništava živote miliona ljudi iza rešetaka. Ovo iskustvo je učvrstilo moja uverenja protiv represivnih oblika moći.

Kada sam pušten na slobodu, jedva sam čekao da nastavim borbu za društvene promene. Nisam želeo da se vraćam u zatvor, pa sam se okrenuo javnom radu u legalnim grupama. Ograničenja mirnih protesta, usmerenih na površne reforme i bez efekta, vremenom su me obeshrabrile. Obamina administracija je nastavila ratove u Iraku i Avganistanu, proširila upotrebu dronova i zadržala logor u Gvantanamu.

U to vreme sam pratio rad grupa kao što su Wikileaks i Anonimus. Plodovi ideje haktivizma bili su veoma inspirativni. Poseban utisak na mene je ostavio herojski postupak Čelzi Mening, koja je razotkrila nedela američkih trupa u Iraku i Avganistanu. Preuzela je ogroman lični rizik da objavi ove podatke, verujući da javnost ima pravo da zna i nadajući se da će njena otkrića biti pozitivan korak ka okončanju teških zloupotreba. Strašno je saznanje o surovom tretmanu kojem je podvrgnuta u vojnom zatvoru.

Dugo sam i pažljivo razmišljao o povratku na put haktivizma. Bio sam suočen sa teškim pitanjem, ako je Čelzi Mening pala u bezizlaznu zatvorsku moru u borbi za istinu, mogu li ja po svojoj savesti učiniti nešto manje, ako sam u prilici? Mislio sam da je nastavak rada na razoktrivanju i suprotstavljanju korupciji najbolji način da se pokaže solidarnost.

Privukli su me Anonimusi jer verujem u autonomnu, decentralizovanu direktnu akciju. U to vreme su Anonimusi bili uključeni u operacije podrške Arapskom proleću, različite akcije protiv cenzure i u odbranu Wikileaksa. Imao sam mnogo toga da doprinesem, uključujući tehnička znanja za bolju artikulaciju ideja i ciljeva. Bilo je to uzbudljivo vreme – rađao se pokret digitalnih disidenata, uobličen je smisao haktivizma.

Posebno me je zanimao rad hakera iz LulzSec grupe, koji su napadima na značajne sisteme slali sve jasniju političku poruku. U to vreme sam stupio u kontakt sa Sabuom koji je vrlo otvoreno govorio o svojim navodnim hakovima, ohrabrujući hakere da se ujedine i napadnu najvažnije vladine i korporativne sisteme u zajedničkoj operaciji „Anti Security“. Ispostaviće se da je Sabu bio prvi uhapšen i da je sve vreme bio doušnik FBI.

Anonimusi su takođe bili uključeni u rane faze pokreta Occupy Wall Street. Redovno sam učestvovao na uličnim okupljanjima Occupy Čikago i bilo je zaista uzbudljivo gledati kako se svetom širi masovni pokret protiv nepravdi kapitalizma i rasizma. Za nekoliko meseci „okupacije“ su okončane u policijskim racijama i masovnim hapšenjem demonstranata koji su isterani sa trgova i javnih parkova. Represija protiv Anonimusa i pokreta Occupy izazvala je brojne „AntiSec“ akcije narednih meseci – većina naših hakova protiv policijskih meta bili su osveta zbog hapšenja naših drugova.

Ciljao sam policijske sisteme zbog rasizma i diskriminacije u primeni krivičnih zakona. Ciljao sam proizvođače i distributere vojne i policijske opreme koji profitiraju na oružju korišćenom za nametanje američkih političkih i ekonomskih interesa u inostranstvu i za represiju nad sopstvenim građanima. Ciljao sam kompanije koje se bave informatičkom bezbednošću zbog tajnih poslova za zaštitu vlasti i korporativnih interesa a na štetu individualnih prava, podrivanjem i diskreditovanjem aktivista, novinara i drugih tragaoca za istinom, i širenjem dezinformacija.

Za Stratfor nikada ranije nisam čuo dok mi Sabu nije skrenuo pažnju. Ohrabrivao je ljude da ciljaju važne sisteme i pomagao u definisanju strategija za napade, dostavljao mi je podatke o sistemskim slabostima meta. Zbog toga sam bio zapanjen kada sam saznao da je Sabu sve vreme radio za FBI.

Početkom decembra 2011. Sabua je kontaktirao drugi haker koji je već provalio u Stratforovu bazu kreditnih kartica. Pod budnim okom svojih staratelja iz vlade, Sabu je u „AntiSec“ doneo kodove za hakovanje i pozvao ovog hakera u naš privatni čet, gde je postavio linkove za skidanje čitave databaze kreditnih kartica kao i slabe tačke preko kojih se može pristupiti Stratforovim sistemima.

Neko vreme sam proveo istražujući Stratfor i podatke koje smo dobili, pa sam zaključio da ih aktivnosti i klijentela čine zaslužnom metom. Smatrao sam da će snažnu poruku imati ironijski obrt u korišćenju kreditnih kartica Stratforovih bogatih i moćnih klijenata za donacije humanitarnim organizacijama, ali je moj glavni cilj u napadu bio da pokupim Stratforove privatne mejlove u kojima se obično kriju sve prljave tajne.

Trebalo mi je više od nedelju dana da uđem dublje u Stratforove interne sisteme, i na kraju sam provalio u njihov mejl server. Tu je bilo toliko podataka da nam je trebalo nekoliko naših servera da prebacimo sve mejlove. Sabu je bio uključen u sve faze operacije i ponudio je još jedan server, za koji se pokazalo da ga je nadzirao FBI. Tokom nekoliko narednih nedelja preneti su svi mejlovi, kreditne kartice su iskorišćene za donacije a Stratforovi sistemi su pokvareni ili uništeni. Ostaje misterija zašto nas je FBI povezao sa hakerom koji je otkrio slabost u sistemu i omogućio višenedeljni napad.

Zahvaljujući hakovanju Stratfora, javnost je upoznata sa opasnostima neregulisane privatne obaveštajne industrije. Preko Wikileaksa i drugih novinara u svetu otkriveno je da je Stratfor održavao globalnu mrežu doušnika, korišćenu za verovatno nelegalne aktivnosti nadzora u korist velikih multinacionalnih korporacija.

Posle Satratfora, nastavio sam sa napadima na druge mete, koristeći moćne „alate nultog dana“ koji su mi omogućavali administratorski pristup sistemima na popularnoj hosting platformi Plesk. Sabu mi je više puta tražio pristup ovim alatima, ali sam gaodbio. Bez sopstvenog nezavisnog pristupa, Sabu je nastavio da mi dostavlja liste ranjivih meta. Provalio sam u mnoge sajtove na koje me je navodio, podizao sam ukradene imejl naloge i databaze na Sabuov FBI server, i predavao pasvorde i bekdorove koji su Sabuu omogućavali (a time i njegovim FBI starateljima) da drže ove mete pod kontrolom.

Upadi koje je predlagao Sabu dok je sarađivao sa FBI, uticali su na hiljade domena a činili su ih pretežno sajtovi inostranih vlada, uključujući i XXXXXXX, XXXXXXXX, XXXX, XXXXXX, XXXXX, XXXXXXXX, XXXXXXX kao i XXXXXX XXXXXXX. Jednom prilikom, Sabu i ja smo pristupne informacije dostavili hakerima koji su krenuli da uništavaju mnoge sajtove vlade u XXXXXX. Ne znam kako su drugi podaci koje sam mu dostavljao mogli biti korišćeni, ali mislim da bi vladina kolekcija i upotreba ovih podataka trebalo da bude predmet istrage.

Država je pozdravila presudu po kojoj sam kriv, u nadi da će time zatvoriti čitavu priču. Ja sam preuzeo odgovornost za svoja dela, izjašnjavajući se krivim, ali kada će vlasti biti prinuđene da odgovaraju za svoja nedela?

Američka vlada spinuje paniku hakerskim pretnjama po bezbednost kako bi opravdala bilionske sume za industriju sajber bezbednosti, dok je istovremeno i sama odgovorna za ista dela koja tako argesivno progoni i navodno pokušava da spreči. Verujem da licemerje „reda i zakona“ i nepravdi kapitalizma ne mogu biti rešeni institucionalnom reformom, već kroz građansku neposlušnost i direktnu akciju. Da, prekršio sam zakon, ali verujem da je ponekad potrebno kršiti zakone kako bi se omogućile promene.

Besmrtnim rečima Frederika Daglasa, „Vlasti neće ništa dati ukoliko se od njih ne zahteva. Nikad nisu i nikad i neće. Ako ustanoviš šta je to zbog čega će ljudi mirno pognuti glavu, našao si tačnu meru nepravde i zla koja će im biti nametnuta, i to će trajati sve dok se ne pobune, rečima ili udarcima, ili oboma. Granice tiranije postavljene su trpljenjem onih koje tirani tlače.“

To ne znači da se ni zbog čega ne kajem. Jasno mi je da sam objavio lične podatke nevinih ljudi koji nisu imali nikakve veze sa operacijama ciljanih institucija. Izvinjavam se za objavljivanje podataka koji su naneli štetu pojedincima a bili su irelevantni za moje ciljeve. Verujem u individualno pravo na privatnost koje mora biti slobodno od nadzora i vlade i ljudi kao što sam ja, i shvatam ironiju sopstvenog učešća u kršenju tih prava. Posvećen sam naporima da ovaj svet postane bolje mesto za sve nas. Još uvek verujem u značaj haktivizma kao oblika građanske neposlušnosti, ali je za mene došlo vreme da potražim drugačija sredstva za promene. Meseci koje sam već proveo u zatvoru ostavili su posledice na moju porodicu, prijatelje i zajednicu. Znam da sam potreban kod kuće. Jasno mi je da sam pre sedam godina takođe stajao pred federalnim sudijom, suočen sa sličnim optužbama, ali to ne umanjuje iskrenost onog što sam ovde rekao.

Bilo mi je potrebno vreme da objasnim svoja dela, znajući da time mogu zaraditi i težu kaznu. Svestan sam da mi preti deset godina zatvora, ali se nadam da se to neće desiti, kao što verujem da ima još mnogo posla da se uradi.

Stay strong and keep struggling.

 
Matt Sledge, Alyona Minkovski, The Huffington Post, 15.11.2013.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 20.11.2013.