Juče sam, kao i stotine drugih, dobila poštu iz Tuzle, sa zahtevima odnosno Proglasom Fronta slobode. Tuzlanska pobuna je dobila različite oblike u raznim kantonima i raznim gradovima, sve do marsovske poruke iz Republike Srpske, gde neće dozvoliti da se pobuna “prelije preko granica”, a već uveliko jeste. Tu vođe pobegnu u Beograd za vikend, za svaki slučaj.
Jeste, strašno je kada se ruše i pale istorijski spomenici koji su preživeli rat. Jeste, strašno je kad izgori arhiv, i sa njim sećanja na detalje iz života stotina hiljada ljudi. Nije baš mnogo strašno što se to događa na tridsetogodišnjicu Olimpijade u Sarajevu – hoćemo li se sasvim zarozati u suzama za odličnom organizacijom jedne državne promotivne predstave? Ništa različito od bilo koje druge Olimpijade, sem možda u brojevima i novcu. Bila je “naša”? O tome ste, uglavnom gospodo, morali razmišljati kada ste rušili državu, a ne sad, kad vam je zgodno setiti se kakvi ste frajeri bili za Tita, samoupravljanje i nesvrstanost.
No ponovo, u jednoj nedelji dana, otkuda odmah kritika ciljeva, pretpostavka da pobunjeni ne znaju šta hoće, da ne znaju da to što hoće dobro formulišu. Iz Proglasa Fronta slobode je jasno da savršeno znaju šta neće, a i lista onoga što hoće nije nejasna. Primedba o nejasnoći i nasilju nema samo dobronameran odjek: deo se hvata u prazan lonac u kojem se brzo može zakuvati zaprška nacionalizma, verskog sektaštva, raznih modela uobličavanja gubljenja razuma. Sa malo više razuma, palile bi se sveće na gornjoj polici što se ova pobuna ne odnosi na jedno od balkanskih pisama, na jednu od polno određenih grupa, na kritičare spomeničke maničnosti ili neki drugi ozbiljan problem država u regionu, i što je ne izvode dobro organizovani ćelavi i tetovirani tipovi. Dajte im malo podrške, lokalni i globalni mudraci, ovako nešto se još nije desilo već dosta dugo vremena. Istorijska je odgovornost mislećih da ne brane nešto tako puno rupa, manipulacija, skriveno ušivenih otrova i bombi, okuženo i prljavo kao što je nostalgija – koliko god da im je intimno drago – nego da brane žive i očajne ljude. Prelijte sebe i njih preko granica!
Front slobode Proglas
Naprijed u borbu za pobjedu!
7. februar 2014.
Petog i šestog februara narod Tuzle digao je bunu protiv bande kriminalaca na vlasti koja više od 20 godina ubija i pljačka sve nas. Ovoj bandi je došao kraj. Narod, koji je dugo bježao u nemoć, sljepilo i beznađe, progledao je i suočio se sa katastrofom!
Radnici bez plata i zdravstvenog; studenti bez izgleda za posao; demobilisani borci na ivici gladi i na rubu pameti; naše majke i očevi, sestre i braća primorani su da idu po vojnim bazama u Iraku i Afganistanu; naši penzioneri kopaju po kontejnerima tražeći hranu.
A banda na vlasti? Oni imaju sve. Banda produbljuje podjelu među nama i krade naše pare. Ucjenjuje nas mitom i korupcijom samo da bismo jedva ostali živi. Banda kreditima baca u ropstvo našu djecu i unuke. Banda laže da mi krademo, a oni kradu. Banda nas tuče, baca suzavac i pušta pse na nas. Banda nas je opljačkala i raskućila! I ta banda nas zove bagrom!
Mi smo bagra zato što hoćemo da od svog rada pošteno živimo? Mi smo bagra što hoćemo svojoj djeci da ostavimo ono što smo čestito zaradili?
Zahtijevamo:
1. Smjenu vlade koja je naredila da se narod tuče.
2. Smjenu policijske vlasti koja je brutalno tukla narod.
3. Suđenja naredbodavcima i izvršiteljima brutalne sile nad narodom.
4. Uspostavljanje narodne civilne zaštite koja će održavati javni red i mir i osigurati da banda ne uništi naše jedinstvo!
5. Ujednačavanje plata političkih zastupnika sa platama ostalih zaposlenika javnog i privatnog sektora.
6. Ukidanje svih dodatnih plaćanja za poslanike i zaposlenike u organima uprave po bilo kojoj osnovi.
7. Ukidanje plata ministrima nakon isteka mandata.
8. Pravedna socijalna davanja od kojih se može ljudski živjeti.
9. Uspostavljanje narodnog komiteta koji će upravljati javnim dobrom i osigurati: posao i plate za sve, zdravstvenu zaštitu za sve, hranu za sve!
Peščanik.net, 08.02.2014.
The following two tabs change content below.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Author: Svetlana Slapšak
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
