Valja razlikovati zajam od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i onoga koji se traži od Rusije. Jer nisu za istu namenu i ne uzimaju se iz istog razloga.

Zajam koji odobrava MMF ima za cilj da se stabilizuje kurs tako što će se povećati poverenje banaka i drugih kreditora da će im novac biti vraćen, pa ga neće povlačiti i nastaviće sa dotadašnjom kreditnom aktivnošću. To ukazuje i na razlog za tu pozajmicu: u suprotnom bi pretio stečaj, jer se ne bi izvršavale dužničke obaveze, i značajna devalvacija dinara, jer bi bilo potrebno izvoziti više kako bi se nekako izmirile obaveze prema kreditorima.

Od Rusije se pak zajam traži pre svega da bi se finansirale tekuće obaveze, a kaže se i da bi pozajmica bila korišćena za sasvim specifična ulaganja. Kako se već uobičajilo kada se posluje sa Rusijom, zajam traži predsednik države i to „u paketu”, dakle za razne namene. To će dovesti do sličnih problema kao i posao sa gasovodom i prodajom Naftne industrije, no o tome više kada oni koji traže zajam odluče da nešto više o tome kažu javnosti, to jest građanima koji će finansijski, i na svaki drugi način, odgovarati za preuzete obaveze.

Zašto se traži zajam od Rusije? Prvo, zašto od države? Drugo, zašto od te države? Državni se zajam traži zato što nema komercijalnih. To je važno znati jer razjašnjava stanje u kojem se nalaze javne, i druge, finansije u Srbiji. Nema kreditora, jer je rizik da se taj novac neće povratiti suviše veliki. Ostaju samo suvereni kreditori, to će reći države. Da je Srbija članica Evropske unije, to bi bile druge zemlje članice, kao u slučaju Mađarske, Rumunije ili Latvije. Kako nije, ostaju druge države. One, opet, moraju da imaju političke, a ne samo komercijalne motive da pozajmljuju novac. A politički interes za Srbiju ima samo Rusija. Videćemo kakav i koliki.

 
Blic, 01.07.2009.

Peščanik.net, 01.07.2009.