Veliki gost V. V. Putin stiže u Beograd i sve se tumbe prevrnulo i u Srbiji i u Rusiji, kao u onom Tolstojevom romanu u domu Rostovih.

Biće tu samo na kratko, nekih dva ili tri sata, i graja se podigla u Srbiji: neki ushićeno pominju kako automobil velikog Gosta ima gusenice kao tenk, neki javljaju kako mu je sijaset gradova dodelilo da bude počasni gost – a u Zubinom potoku teku pripreme. Biće tu i spomenika koje će možda lično Gost otkriti – kakvi smo i to nam neće biti tuđe da uradimo. A o čemu će razgovarati Gost i domaćini postoje raznovrsne teorije. Jedni kažu da od „južnog toka“ teško da će nešto biti, a drugi pak da će biti, a biće i o Kosovu i o NATO-u i drugim dosta tugaljivim stvarima. Ako nismo u knjigama dosta rekli o srpsko-ruskim odnosima, ni ovde nećemo o tome mnogo. Nagađanja nam ne leže. Poznati istoričar i senator Republike srpske – nedavno je potpisao apel za spas doktora K. kome navodno preti linčovanje ili spaljivanje. Taj je sebe poistovetio sa Srbijom – akademik M. Ekmečić je najjasniji u jednom svom delu. Sada je za Srbiju važan – kaže akademik – makar jedan palac pod ruskom kontrolom na desnoj obali Dunava na Balkanu, jer bi to značilo „isto što i rusko zauzimanje moreuza Bosfora i Dardanela“. Ode akademik daleko. Kod ruskih slovenofila ima toga na pretek, a F. M. Dostojevski je još jasniji. Sve to znamo i stoga pravoslavci likuju, to o Trećem i poslednjem Rimu nije za bacanje, jer papa rimski nam je dobrano pred vratima. I tako dalje i sve tako dosadno. Ne znamo hoće li se domaćini usuditi da pomenu kako na teritoriji Rusije slobodno deluju i uživaju zaštitu građani i građanke koji dobro Srbiji ne spremaju: zna se šta se radi kada u vladi vide da na teritoriji druge zemlje deluju emigranti ili neka „vlada u egzilu“ – protestuje. Srbi se, držimo, neće usuditi da to učine dok se ne vidi kako će se sve odvijati – takvi smo mi. Ljubav je poslovično slepa. Za sada ipak znamo: neće Rusi – u vezi sa Kosovom – da budu veći Srbi od Srba, ali je nevolja u nečem drugom – Srbi hoće da budu veći Rusi od Rusa. U koji će se potok-tok Srbija uliti to još jasno nije, jer do sada smo u ekonomskim odnosima ostajali kratkih rukava. Kako će dalje ići videćemo. Uprkos dobrim političkim komentatorima još nešto ne znamo – hoće li se veliki Gost u susretu sa opozicionim prvacima sresti i sa doktorom K. To bi bilo obostrano važno znati, ali diplomatski susreti su po pravilu obavijeni tajnom. Ostalo znamo: potrebni su nam dobri odnosi sa tom velikom zemljom sa kojom nas mnogo toga vekovima veže. Ali potrebno nam je da znamo da li će neko reći velikom Gostu šta u trećem Rimu radi Mira Marković koju naši sudovi traže da izađe pred lice pravde – to niko ne pominje. To je važnije od ceremonije koja se sprema u Zubinom potoku. Dični šef srpske diplomatije Vuk. J. ne kaže ni reči o tome.

Proći će ova furtutma i ostaće mnogo pitanja koja traže odgovor, ali niko ne zna – za sada – hoće li ona i biti postavljena.

Ostalo su lepe reči i kitnjaste zdravice i sejanje soli. Sve se nešto čini da će biti kao u onoj ljupkoj pesmici o gostu i domaćinu i njihovim susretima:

Svaka tica lepo peva ali kos ali kos I domaćin mnogo soli ali gos ali gos.

No građani Beograda će zbog bezbednosti Gosta ionako biti u dobrovoljnom ili naređenom pritvoru – ni na terasu se ne sme izaći dok se Gost ne ugosti. To znači da mu uskraćujemo dobrodošlicu uz mnogo ćutanja i mučnih nedoumica.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 24.03.2011.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)