Dok Tadićeva Srbija vodi carinski rat na Kosovu, poput onog između Kraljevine Srbije i Austro-Ugarske monarhije 1906, poznatijeg kao “svinjski rat”, Željko Mitrović, nosač kalašnjikova na kontramitingu 24. decembra 1996. na Terazijama na Miloševićevoj strani zavojevao je trgovinski sa Hrvatskom. Gde je ubavo meštance Sesvete, odakle je počeo Mitrovićev drang nach osten kada mu je tetka Milojka – zaslužna varošanka Sesveta, kako sledi iz nastavka, posudila današnjih 1.500 evra da kupi studio za snimanje ploča.
Trgovinski rat sa strategijom „sam protiv svih“ počinje kada je 3. avgusta Hrvatska carinska uprava oglasila prodaju Mitrovićeve jahte, zaplenjene zbog kršenja carinskih propisa i međunarodne Konvencije o privremenom uvozu. Kada je lane jahta uplovila u hrvatsko more na njoj nije bio, a trebalo je da bude, vlasnik. Sumnja se da je kontinentalni tajkun jahtu iznajmljivao. Jahtu je vozio skiper, koji je imao ugovor o radu sa Mitrovićevom hrvatskom firmom, a prema hrvatskim propisima, na jahti u vlasništvu stranaca ne sme raditi neko ko je zaposlen u hrvatskoj firmi.
Mitrović nije hteo da plati dva miliona evra carine za jahtu skuplju od deset miliona evra. Početna cena jahte na aukciji 17. septembra u Dubrovniku je 3,3 miliona evra.
Porodica Novaka Đokovića je u junu platila 130 evra kazne za povredu hrvatskih teritorijalnih voda. “Tri i po sata nismo mogli da mrdnemo, čak ni kučetu koje je bilo sa nama nisu dozvolili da ode do toaleta”, vajkao se Srđan Đoković. „Više nismo imali volje za odlazak u Dubrovnik“, objasnio je otac porodice i član posade jahte “Dijana”, čiji je je kapetan Ivan Žegura osumnjičen da je 2007. kod Kotora usmrtio Novosađanina i teško povredio njegovog sina koji su plovili u gumenom čamcu.
Istog dana kada je Mitrović, „vitez tužnog lika“ poput Don Kihota umesto vetrenjača napao jadranske bove, zabranivši reklamiranje hrvatskog turizma, estrade i kinematografije na svim stanicama koje poseduje, saznalo se da su računi Televizije “Pink“ blokirani.
“Nikakvih miliona nije bilo, postoje samo dugovi”, razglasio je u februaru Jure Zorčič, prvi direktor Televizije Pink Si u Sloveniji, negirajući da je umešan u trovanje tužnog lika. “Mitrović je lagao da je u Pink Si uložio 20 miliona evra. On dugo nije video milione”, kaže Zorčič.
Prema avgustovskim podacima Narodne banke Srbije (NBS), “Pink internešenel kompani” u vlasništvu Mitrovića duguje oko 12,2 miliona dinara, a u proteklih dvanaest meseci račun mu je bio blokiran 116 dana. Nedavno je odblokiran račun firmi “Pink didžital sistems”, koja je, prema NBS, bila blokirana od 28. juna do 18. jula, a ukupno 36 dana u poslednjih 12 meseci.
Dana 21. decembra 2010. Mitrović, 44-godišnji mogul iz dinastije Pink je prebačen u nemačku bolnicu sa dijagnozom “aplastična anemija”. Taj 21. decembar je bio najmračniji dan u poslednje 373 godine, jer se sa zimskom kratkodnevnicom poklopilo pomračenje Meseca.
Uzročnici aplastične anemije su zračenje, lekovi, virusi ili hemikalije, kao što su insekticidi, ali i otrovi za pacove, mazivo ulje za jahte. Arsenik je neizostavan sastojak koktela koje je Lukrecija Bordžija spravljala užoj familiji. Prema nalazima Instituta za javno zdravlje u 14 odsto uzoraka vode u Srbiji ima mangana, gvožđa i arsenika.
Mogul je iz bolesničke postelje sumnjao da su ga trovali najbliži među koje ne ubraja drugu zakonitu suprugu – muzičku urednicu kompanije i decu. Sumnja pada na pašenoga, taštu i svastiku koje su obilazile vračaru Gocu, Srećka, Selimu i Makedonku, stalno zaposlene u crnoj magiji.
Mitrović je onako bolestan podneo policiji krivičnu prijavu protiv N. N. lica za pokušaj ubistva. Policija od januara traži N. N. lica ili lice. Ništa ne saopštava. U interesu istrage. I Mitrovića.
„Tri godine ću raditi protiv Hrvatske na ’TV Pink’“, obećao je 8. avgusta Mitrović, ne precizirajući da li u vreme hajke ubraja datume prefarbane u crveno u crkvenom kalendaru, rođendan, neplodne dane, Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Mitrović je naložio da se svih pet aviona kompanije „Air Pink“ sa advokatskim timovima zaputi u Brisel, Strazbur, Berlin, London i Hrvatsku i vrate mu plovilo. Mitrovićev advokat je i Anto Nobilo, koji je deset godina branio hrvatske boje haških optuženika.
„Više nikada nećemo biti u prilici da zataškavamo incidente i neprijatnosti koje srpski, bosanski i crnogorski državljani doživljavaju na letovanju u Hrvatskoj. Ovo je za mene životna tema“, odlučio je Mitrović i dodao da će kontrolisati kvalitet hrvatskih proizvoda koji se prodaju izvan Hrvatske.
U Nacionalnom dnevniku prvog dana roze bojkota Republike Hrvatske 10 minuta i 45 sekundi zloupotrebljena je nacionalna frekvencija za Mitrovićevu zanimaciju. Mačor Veselinke Pelagić, sa prebivalištem u Novom Sadu, je dobio proliv, kada je smazao tunjevinu iz prodavnice Idea. Iako je Veselinka zorno prikazala pošast iz konzerve, a predsednik Udruženja potrošača Srbije preporučio da se „Idea zaobilazi u što širem krugu“ uz bauk da i ljudi mogu umreti od tunjevine, veterinarske inspekcije iz Novog Sada i Beograda osim mačje, nisu dobile ni jednu primedbu na tunjevinu iz prodavnice čiji je vlasnik iz Hrvatske.
Pre tri godine je Prvi opštinski sud u Beogradu usvojio tužbu Inicijative mladih za ljudska prava i kao govor mržnje okarakterisao tekst u kažnjenom “Glasu javnosti” iz 2006. kojim se pozivalo na bojkot tvrtke Idea. U tekstu je, uz ostalo, pisalo kako “hrvatska čizma gazi srpskom zemljom, kupuje firme i otvara prodavnice…”, te da kupovina u toj radnji znači “davanje novca onima koji su nas prognali i ubijali”, a pretilo se i kupcima. Autori teksta su “Prognani Srbi”. Presudom je zabranjeno objavljivanje takvih tekstova. Avgusta 2011. na potezu je drugi sud.
Kada je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) kritikovalo Mitrovićev bojkot, vlasnik Pinkovih feuda je okarakterisao NUNS kao „veselu družinu“. Ilustrovao je to snimkom na kojem je član Suda časti NUNS-a koji je umro u junu 2009.
Mitrović dopušta cenzuru samo kada je on veliki inkvizitor. Priznavši da je „zataškavao incidente i neprijatnosti“ turista u Hrvatskoj, odriče da je prikrivanje informacija kažnjivo delo. Prekrajao je uređivačku politiku zbog čega se urednici Pinka nisu bunili. Pinkovci se ne bune ni što ih je Mitrović lišio prihoda od reklamiranja hrvatskog turizma.
Mitrović je u JUL-u bio funkcioner, poslanik i direktor Centra za marketing, priča Mira Marković o svom pažu. Petog oktobra Pink nije radio, a sutradan su u programu gostovali pobednici! Na prvi radni doručak glodura Srbije sa premijerom Zoranom Đinđićem Mitrović je ušao na mala vrata.
Aleksandar Tijanić i Mitrović su bili rivali u borbi za naklonost Markovićke koja u Rusiji suzi uz čaj od požarevačke lipe.
Pre nego se iskušao kao turistički vodič, sanitarni inspektor, lučki kapetan, sudski tumač, informator, veterinar, ombudsman konzumenata i dostavljač, Mitrović je bas gitarom u Ansamblu kokošinjac pratio Rokere s’ Moravu koji su u narodnim nošnjama pocupkivali: “Krkenzi kikiriki evri dej”.
Na demarš Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske Beogradu zbog antihrvatske kampanje na “Pinku” odgovorio je jedino Mitrović pišući “Hrvatska” malim početnim slovom. Više od nedelju dana niko iz državne Srbije nije reagovao na Mitrovićevo uterivanje Srbije u sramotnu prošlost. Neki su zauzeti brčkanjem na Jadranu. U Dubrovniku se od 8. avgusta provodi i Mitrović koji se 3. avgusta zakleo da neće kročiti na hrvatsko tlo dok je tamo premijerka Jadranka Kosor. Sve je porekao. Izbori u Hrvatskoj su 4. prosinca. Dubrovačka Republika nije eksteritorijalna od 1808. Njen restaurator 1991. je dobio 12 godina zatvora zbog separatizma. Ove godine je iz Srbije u Hrvatsku došlo dva odsto više turista nego lane, a platili su šest odsto više noćenja nego 2010.
Autonomija.info, 10.08.2011.
Peščanik.net, 11.08.2011.