Mlad sam jošte ne manjka mi krvi
A ministar postao sam prvi –
Kako reknem tako mora biti.
Stari politički kuplet iz XIX veka

 
Ovoga puta nećemo o ulozi mačora u ruskoj književnosti. Koliko god ta tema bila značajna u doktorskim disertacijama – biće o politici reč.

Za utehu, i u Rusiji je tako – uhvatio strah svemoćnog V. V. Putina od mačaka i sudovi njegovi izriču godine robije. Terala je šegu s njim i sa patrijarhom Kirilom sveruskim, neka grupa devojaka Pussy Riot, i iskusila je gnev dvojice gospodara velike zemlje. Neke „pobunjene mačkice” su pošle u hram Hrista Spasitelja da se pomole Bogorodici – naravno Trojeručici i to „deržavnoj” – da bog izbavi Rusiju od Putina, s čijom se politikom ne slažu. Molitva je to, ali se javni tužilac trudio da dokaže da su te mace povredile verska osećanja građana. Poslali su ih na robiju i svet se baš uznemirio – protesti stižu sa svih strana. A Putinova je politika saborna, kako mu se i patrijarh zove – okuplja sve građane. Barem tako Putin kaže.

Naš prvi ministar u Vladi I. Dačić neumorno izlaže iste principe sabornosti utemeljene na matrici populizma. On nema problema sa mačkama, jer u vladinom budžetu se nađe koji milion i za lavice i druge zverke. Ovdašnje prilike su u nečemu drugačije i mačke nas mnogo ne brinu. Dačić za sebe kaže da je nacionalista, a da su sam Vojvoda Toma, iz čijih je prečistih ruku dobio mandat, ili A. Vučić – „evrofanatici”, a to nije dobro. Udara prvi ministar dobro u populističku tamburicu, a izjave su mu da boli glava. Kaže on onima iz EU kako će – ako samo zatreba – zapaliti i ono legendarno kosovsko „bure baruta”. Sa ordenom sv. Nikolaja koji mu se šljašti na grudima on kaže da pisci i pesnici imaju pravo da govore, „ali u zatvoru”. Bukvalno tako. Smenio je S. Ugričića poznatog pisca. Smenio ga i poslao jasnu poruku da će tako proći svi koji ne misle saborno. Taj problem sabornosti u politici gotovo je neizučen, a sama sabornost u Crkvi je valjda nešto drugo. Objavili smo godine 2004. esej „Sabornost – regeneracija totalitarizma”, koji je zapažen a negde i preveden, ali ništa od toga. Mi i ne verujemo da će nas to preporučiti za bavljenje ovom zanemarenom temom, no bilo kako bilo, sabornost kao princip u dnevnoj politici ostaje naša opsesivna tema – u svetu o tome postoje knjige. Da ne tugujemo, treba reći da nema sabornosti ni u Crkvi, u kojoj vladike u svakoj prilici jedan na drugog nasrću, govoreći da je onaj drugi jeretik i otpadnik, gori i od pape rimskoga. Sve apostata do apostate, da čovek pomisli kako smo svi otpadnici i jeretici. Ko zna, možda i jesmo, jer se niko ni s kim ne slaže ni oko čega u ovoj zbunjenoj Srbiji. A jutrom i večerom se molimo:

Podaj Bože da se Srbi slože –
obože i razmnože
.

Ne ide nam ni jedno, ni drugo, ni ovo treće, jer ovu malu zemlju i nedovršeno društvo između ostalog trese i „bela kuga”. U poslednjih mesec i po dana, reč sabornost je upotrebljena sedam puta sedamdeset sedam i to smo podvukli crvenom olovkom; korišćena je i u političkoj i u crkvenoj publicistici. Nije prvi ministar I. Dačić jedini koji to čini, drugi su još vredniji. Našli su sada i sinonim za sabornost, a to je glagolska imenica – sve češća – upodobljenje. Upodobićemo vlast u Novom Sadu s onom u Beogradu, i svuda u Srbiji. Tako postoje odabrani podobni, a ostale valja upodobiti da budu po slici i prilici našoj iz SNS-SPS. To je sada drugo i pravo ime za onaj komplikovani pojam sabornosti – podobni će upodobiti sve nepodobne. Iz BiH je pohitao i M. Dodik da naučno razjasni ovaj pojam sabornosti, odnosno pojam onoga čega nema ni u Crkvi ni u državi. I sam prvi ministar I. Dačić je tako odredio sebi vreme vladanja; ako se ne varamo, govorio je da će njegova SPS vladati još nekoliko mandata, a i sam V. Putin je tako nešto sebi i svojima zacrtao. Ako ćemo problem detaljnije izučiti, neke činjenice treba da su nam pred očima – Dačićev politički otac i učitelj, pokojni S. Milošević, to je činio i naravno nije uspeo, sagoreo je na onom plamenu kosovskog bureta baruta. Sabornost nije za šalu, jer nikom nije uspelo da svi jedno budu; ni onaj Mladić iz Nazareta nije uspeo s tom parolom – Ut unum sint.

A famozna sabornost, u politici posebno, samo je sinonim za lošu politiku – od Rusije do recimo tamo nekih Mrčajevaca.

Drugačije rečeno, šta će nama izbori ako imamo sabornost svespasavajuću.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 21.08.2012.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)