Mlad sam jošte ne manjka mi krvi
A ministar postao sam prvi –
Kako reknem tako mora biti.
Stari politički kuplet iz XIX veka
Ovoga puta nećemo o ulozi mačora u ruskoj književnosti. Koliko god ta tema bila značajna u doktorskim disertacijama – biće o politici reč.
Za utehu, i u Rusiji je tako – uhvatio strah svemoćnog V. V. Putina od mačaka i sudovi njegovi izriču godine robije. Terala je šegu s njim i sa patrijarhom Kirilom sveruskim, neka grupa devojaka Pussy Riot, i iskusila je gnev dvojice gospodara velike zemlje. Neke „pobunjene mačkice” su pošle u hram Hrista Spasitelja da se pomole Bogorodici – naravno Trojeručici i to „deržavnoj” – da bog izbavi Rusiju od Putina, s čijom se politikom ne slažu. Molitva je to, ali se javni tužilac trudio da dokaže da su te mace povredile verska osećanja građana. Poslali su ih na robiju i svet se baš uznemirio – protesti stižu sa svih strana. A Putinova je politika saborna, kako mu se i patrijarh zove – okuplja sve građane. Barem tako Putin kaže.
Naš prvi ministar u Vladi I. Dačić neumorno izlaže iste principe sabornosti utemeljene na matrici populizma. On nema problema sa mačkama, jer u vladinom budžetu se nađe koji milion i za lavice i druge zverke. Ovdašnje prilike su u nečemu drugačije i mačke nas mnogo ne brinu. Dačić za sebe kaže da je nacionalista, a da su sam Vojvoda Toma, iz čijih je prečistih ruku dobio mandat, ili A. Vučić – „evrofanatici”, a to nije dobro. Udara prvi ministar dobro u populističku tamburicu, a izjave su mu da boli glava. Kaže on onima iz EU kako će – ako samo zatreba – zapaliti i ono legendarno kosovsko „bure baruta”. Sa ordenom sv. Nikolaja koji mu se šljašti na grudima on kaže da pisci i pesnici imaju pravo da govore, „ali u zatvoru”. Bukvalno tako. Smenio je S. Ugričića poznatog pisca. Smenio ga i poslao jasnu poruku da će tako proći svi koji ne misle saborno. Taj problem sabornosti u politici gotovo je neizučen, a sama sabornost u Crkvi je valjda nešto drugo. Objavili smo godine 2004. esej „Sabornost – regeneracija totalitarizma”, koji je zapažen a negde i preveden, ali ništa od toga. Mi i ne verujemo da će nas to preporučiti za bavljenje ovom zanemarenom temom, no bilo kako bilo, sabornost kao princip u dnevnoj politici ostaje naša opsesivna tema – u svetu o tome postoje knjige. Da ne tugujemo, treba reći da nema sabornosti ni u Crkvi, u kojoj vladike u svakoj prilici jedan na drugog nasrću, govoreći da je onaj drugi jeretik i otpadnik, gori i od pape rimskoga. Sve apostata do apostate, da čovek pomisli kako smo svi otpadnici i jeretici. Ko zna, možda i jesmo, jer se niko ni s kim ne slaže ni oko čega u ovoj zbunjenoj Srbiji. A jutrom i večerom se molimo:
Podaj Bože da se Srbi slože –
obože i razmnože.
Ne ide nam ni jedno, ni drugo, ni ovo treće, jer ovu malu zemlju i nedovršeno društvo između ostalog trese i „bela kuga”. U poslednjih mesec i po dana, reč sabornost je upotrebljena sedam puta sedamdeset sedam i to smo podvukli crvenom olovkom; korišćena je i u političkoj i u crkvenoj publicistici. Nije prvi ministar I. Dačić jedini koji to čini, drugi su još vredniji. Našli su sada i sinonim za sabornost, a to je glagolska imenica – sve češća – upodobljenje. Upodobićemo vlast u Novom Sadu s onom u Beogradu, i svuda u Srbiji. Tako postoje odabrani podobni, a ostale valja upodobiti da budu po slici i prilici našoj iz SNS-SPS. To je sada drugo i pravo ime za onaj komplikovani pojam sabornosti – podobni će upodobiti sve nepodobne. Iz BiH je pohitao i M. Dodik da naučno razjasni ovaj pojam sabornosti, odnosno pojam onoga čega nema ni u Crkvi ni u državi. I sam prvi ministar I. Dačić je tako odredio sebi vreme vladanja; ako se ne varamo, govorio je da će njegova SPS vladati još nekoliko mandata, a i sam V. Putin je tako nešto sebi i svojima zacrtao. Ako ćemo problem detaljnije izučiti, neke činjenice treba da su nam pred očima – Dačićev politički otac i učitelj, pokojni S. Milošević, to je činio i naravno nije uspeo, sagoreo je na onom plamenu kosovskog bureta baruta. Sabornost nije za šalu, jer nikom nije uspelo da svi jedno budu; ni onaj Mladić iz Nazareta nije uspeo s tom parolom – Ut unum sint.
A famozna sabornost, u politici posebno, samo je sinonim za lošu politiku – od Rusije do recimo tamo nekih Mrčajevaca.
Drugačije rečeno, šta će nama izbori ako imamo sabornost svespasavajuću.
Zapisi iz palanke
Peščanik.net, 21.08.2012.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mirko Đorđević (see all)
- Naša su kašnjenja kobna - 20/04/2024
- Mirko Đorđević i Druga Srpska crkva - 20/04/2024
- Decenija bez Mirka Đorđevića - 18/04/2024
