Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Pored toga što ume da ruši kuće mimo zakona i ograničava slobodu kretanja, gradonačelnik Beograda demonstrirao je da ume još i da – vozi bicikl. Kao dečkić koji je tek naučio da se održava na dva točka, on je sa širokim osmehom na licu provozao bicikl par puta u krug na platou ispred skupštine grada, dok su mu se uokolo divili novinari oduševljeni njegovom veštinom održavanja ravnoteže. Sve to, u okviru akcije, ni manje ni više nego „takmičarskog karaktera“ – „Samo ne autom“. Kako se članovi udruženja „Bajsologija“ zajedno sa ovdašnjom kancelarijom Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) nisu dosetili da umesto u akciju „Samo ne autom“, gradonačelnika uključe, recimo, u akciju „Samo ne bagerom“, gde bi gradonačelnika, u svojevrsnoj psihodrami, vezali, na primer, za stolicu a njegovim sugrađanima dali priliku da oko njega tako vezanog na stolici naprave krug bagerom, nije teško dokučivo.

Naravno, novinari se nisu dosetili da u okviru akcije „Samo ne autom“, gradonačelnika na biciklu isprate od mesta gde stanuje do posla, pa se tako sve svelo na nekoliko idiotskih kadrova sa platoa ispred skupštine grada. A da su se dosetili, to verovatno ne bi bilo izvodljivo, jer je u Beogradu za najveći broj stanovnika (pa tako verovatno i za samog gradonačelnika) praktično nezamislivo da se do posla (ako ga uopšte imaju) dovezu biciklom (naravno, ako imaju i bicikl). I to ne zato što su lenji da okreću pedale, nego zato što beogradski krajolik nije ni najmanje zgodan za vožnju biciklom (o ulicama koje su većim svojim delom opasne i za pešake, da ne govorimo). Najveći broj njih na posao ne ide ni autom, nego se do posla dovlači gradskim prevozom. Pa bi umesto na biciklu, bilo dobro slikati gradonačelnika kako se svaki dan vozi autobusima gradskog saobraćajnog preduzeća. Bio bi to zanimljiv dokumentarni film, koji nažalost, za razliku od gradonačelnika na biciklu, nikada nećemo videti.

Tako i ova idiotska akcija „Samo ne autom“, sa gradonačelnikom u glavnoj ulozi (i gradskim arhitektom u sporednoj) pokazuje sav besmisao ovdašnje lokalne (jednako kao i nacionalne) politike. Taj besmisao vrhuni u izjavi gradonačelnika da će svaka ulica u Beogradu na vodi „biti namenjena i biciklistima“. Jedini za vožnju smisleni deo Beograda jeste Novi Beograd, kao i potez duž obale Save od Ušća do Ade. Ovaj potonji, pak, opasno ugrožava upravo Beograd na vodi. Ako ne rade blizu mesta gde žive, stanovnici, recimo, Banovog (i ostalih) brda, Karaburme, te svi oni na drugoj obali Dunava, mogu samo da sanjaju o biciklu kao sigurnom prevoznom sredstvu do posla. To naprosto znaju svi, pa čak i gradonačelnik i novinari koji ga slikaju, ali to nimalo ne smeta da se izvede akcija „Samo ne autom“, i to uz podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija. Nije stvar u tome da se i ovako pokazuje da su ovde osobe iz vrha lokalne i republičke vlasti u stvari najveći strani plaćenici; stvar je naprotiv u tome što kao takvi plaćenici prave isključivo štetu i vređaju elementarni zdravi razum.

Peščanik.net, 23.09.2016.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).