Aktivna mobilizacija agresivno-poslušnog biračkog tela, koja je 2012. proglašena za osnovni pogon Putinove predsedničke kampanje, odvija se i danas sa nesmanjenom žestinom. Militaristička retorika i demonstracija slepe poslušnosti Vrhovnom glavnokomandujućem definitivno najavljuju epohu „krajnje prostolikosti“ ruske politike. Počinjemo da živimo po zakonima umišljenog ratnog stanja, po zakonima veštački stvorenim od strane vlasti. Ona po svaku cenu hoće da preživi, te otuda stižu i njena nastojanja da takozvani „obični građani“ takođe po svaku cenu moraju da prežive.
Osnivačka skupština Opšteruskog narodnog fronta, zakazana je za 11. i 12. juni ove godine. Kada se pre dve godine ova organizacija pojavila na političkoj sceni Rusije (ona formalno još nije osnovana, ali to joj nimalo ne smeta da ima više desetina deputata u Dumi), počeo je i period aktuelnog „vojnog postmodernizma“. Već u samom nazivu ove organizacije, u reči „front“ sadržana je ratnička ideja otvorene borbe sa političkim neprijateljima, a kako se kasnije pokazalo, i zamisao transformacije složene korporativne države u svima razumljivu i prostu diktaturu „nacionalnog lidera“. Jedan od petorice formalnih osnivača Fronta – organizacije koja će prosto progutati Jedinstvenu Rusiju, ili će članstvo u njoj postati uticajnije od posedovanja partijske knjižice sveprisutne partije Surkova – biće trenutni lider reanimirane Sveruske političke partije Rodina, Aleksej Žuravljov.
Na Međunarodni dan dece, 1. juna 2013, u Muzeju vojne tehnike u podmoskovskom selu Arhangeljskoe, održan je Prvi (radni) kongres ponovo osnovane partije Rodina. Drug (ili kako se već oni među sobom zovu) Žuravljov je za govornicu na ovom kongresu izašao u poluvojničkoj uniformi, a preko levog ramena mu je bila prebačena široka crvena lenta a`la dobrovoljačka garda, s krupnim natpisom – Rodina. „Naš program je kompleksna strategija nacionalnog razvoja. Nismo ga mi pisali, ali to ne znači da nije naš. Radi se o sedam tačaka nacionalne strategije koju je Rusiji odredio predsednik Putin – sedam moćnih udaraca Putina“, saopštio nam je Žuravljov. A onda je prisutnim novinarima pokazao automat koji je, sudeći po njegovim rečima, glavni instrument realizacije programa njegove partije. „Ovaj automat nam je poklonio naš vice-premijer, osnivač partije Rodina, Dmitrij Rogozin. Upozoravam, od sada pa nadalje, svi neprijatelje Rusije će morati dobro da se čuvaju „predsednikovih specijalaca““, rekao je Žuravljov mašući opasnim oružjem pred nosevima novinara. I izgleda da se nije nimalo šalio. Tim pre što je i na samom kongresu svoju partiju baš tako nazvao – „predsednikovi specijalci“.
Novopečeni „Putinovi specijalci“ uradili su ono na šta nije smela da se odluči čak ni Jedinstvena Rusija: sedam Putinovih predizbornih članaka oni su prisvojili i objavili kao svoj stranački program. Dok se Jedinstvena Rusija, sve praveći se da piše neki svoj program, stalno igrala s nekakvim te liberalnim, te socijalnim, te patriotskim „platformama“. Čak su i u svoj osnivački program uneli izmene koje su im omogućile da štampaju odluke saglasne odlukama svih viših instanci vlasti. Rodina pak oko nekakvih tamo programa nije oklevala ni minuta. Te članke je napisao Putin i to je sve što nam je potrebno da znamo. U njima je sav naš razum, naša čast, naša savest. Ako Putin kaže budite ždralovi ili, imajući u vidu imidž oca partije Dmitrija Rogozina, možda bolje jastrebovi, bićemo njegovi jastrebovi koji će svojim oštrim kljunovima nemilosrdno dotući sve strane agente i ostale „neprijatelje Rusije“.
Putin je ranije igrao na kartu „predsednika svih Rusa“. Danas je on predsednik samo svojih „specijalaca“, a militarizacija ruske politike, korišćenje vojne logike i borbenih metafora u politici je u punom jeku. Nema više nikakvih lukavih i istančanih političkih kombinacija: opoziciju – u zatvor, a sve partije lojalne vlasti – u jedan jedinstveni front, s automatima Kalašnjikov-Rogozin u rukama. Nazivali ih vi putinskim ili ne, ali na političkoj sceni više nema nikakvih političkih programa. Budući da je nastupio trenutak odlučujuće bitke za sve beživotnije telo ruske državnosti, sve političke aktivnosti se svode na vrbovanje pristalica zainteresovanih za tuču.
U Rusiji više niko ne zavodi red: red je odavno zaveden i sada je došlo vreme da se, ili od kolega iz bivše korporacije, ili od narodnog gneva, odbrani ono što je pokradeno. U Rusiji više nema nikakve stabilnosti. O kakvoj stabilnosti može biti reči kada rektor najcenjenijeg ekonomskog fakulteta u Rusiji mora da spasava živu glavu bekstvom iz zemlje, kada hrabri specijalci tek nakon dve godine temeljnih priprema uspevaju da ulove nosioca visokih ordena Ruske pravoslavne crkve i Federalne službe bezbednosti, za invalidska kolica prikovanog gradonačelnika dagestanske Mahačkale, Saida Amirova i kada predsednik nove partije vlasti ponosno pokazuje novinarima automatsku pušku.
Objekti represije su nepredvidivi i to svu legalnu politiku pretvara u gusto zbijeni putinski front. I zato, ako bih ovaj tekst nastavio da pišem saglasno duhu vremena kojem smo sve bliži, on bi glasio otprilike ovako: „Vojska putinskog fronta probila je obruč stranih agenata…“ i dalje, u stilu vojnih izveštača: „… i stavila tačku na mir u Rusiji“. Mada iskreno sumnjam da će vlast, koja je sama sebi objavila rat i time svesno pretvorila delove javnosti u međusobno zaraćene strane, iz tog rata izaći živa.
Semjon Novoprudski, Новая Газета, 07.06.2013.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 11.06.2013.
