Zašto ljudi odlaze ili bi otišli ako bi mogli? Kako to biva, povika se digla na glasnika koji je doneo vest da mnogi studiraju da bi se zaposlili u inostranstvu. Što je još gore, ispada po reakcijama u javnosti, obrazovne ustanove vode računa o toj činjenici i gledaju da steknu renome kako se sa znanjem koje one nude zaista i može lakše doći do posla u nekoj stranoj zemlji. Ništa nije tipičnije.

Mada svi znaju, patriotski je, javno je stanovište, zgranjavati se. Šta svi znaju? Da je za obrazovane, ali verovatno ne u manjoj meri i za neobrazovane, svetsko tržište rada koje je relevantno. To nije od juče. Posla u zemlji ima malo, a za mnoge struke nimalo.

Usled toga, sasvim je razumljivo, zapravo bi bilo rđavo kada bi bilo obratno, što obrazovne ustanove pripremaju učenike i studente za konkurenciju na tim stranim, svetskim tržištima. Problem je više u tome što takvih ustanova nema mnogo, ako ih uopšte, za stvarno, i ima.

Pravo je pitanje, dakle, zašto se ljudi sele, zašto nema posla kod kuće? To je ključno pitanje za svaku privrednu politiku, za svaku vlast, za svaku javnost zapravo.

Ako u zemlji nema mesta za svakoga, koja je tačno svrha društva, države, javnog raspravljanja i odlučivanja uopšte? Ukoliko se ljudi sele iz zemlje, to znači da njome dominiraju oni kojima je to u interesu.

Ili, drukčije rečeno, da javnost obezbeđuje vođenje politike koja za posledicu ima nestašicu posla za veliki broj ljudi. Što je isto kao da se kaže da je veoma veliki broj ljudi koje niko ne predstavlja i o čijim se interesima i pravima niko ne stara.

Njima ne pomažu patrioti koji ih pozivaju da gube vreme u svojoj zemlji, već tržište koje im bar obezbeđuje, kada im obezbeđuje, kartu za seobu i ulaznicu za posao u nekoj drugoj zemlji.

 
Blic, 30.03.2011.

Peščanik.net, 30.03.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija