Srbijom će zavladati crno-crvena koalicija. Vladu će činiti ministri iz Srpske napredne stranke (SNS), koalicija oko Socijalističke partije Srbije (SPS) i Ujedinjeni regioni Srbije (URS). U vreme Slobodana Miloševića zvalo se to crveno-crna koalicija. Činili su je SPS, Srpska radikalna stranka (SRS) Vojislava Šešelja i Jugoslovenska udružena levica (JUL) Mire Marković. SNS je nastala 2008. godine usisavanjem članstva i logistike SRS, čiji je lider zaboravljen čamio pet i po godina u haškom zatvoru.
Srpska napredna stranka bila je i jedna od najjačih stranaka u Kraljevini Srbiji koja je skončala kad i Prvi svetski rat.
Poslednji rok za uobličavanje vlade je prva sedmica septembra. Prema proceni Transparentnosti Srbija, država bez vlade dnevno gubi 50 miliona dolara.
Kad je otvorio prvu stranu predsedničkog bukvara, šef SNS Tomislav Nikolić je zatvorio sva vrata u Sarajevu, Zagrebu, Skoplju, Prištini. Odškrinuta su samo vrata prema Crnoj Gori, a širom su otvorena ona prema Palama. Srećom, od 1. jula 2013. granica Hrvatske sa Srbijom postaje spoljašnja granica EU.
Rikverc sazrevanje
Sastav nove vlade Srbije trebalo bi da se obelodani kada je pola stanovništva na odmoru, a siromašna polovina im zavidi. U vladi ostaju najlošije ocenjeni ministri iz prošle vlade, upotpunjeni najlošije ocenjenim iz kabineta do 2008: ministar koji je u protekle četiri godine dao 85,7 odsto lažnih obećanja; zaslužan za pad industrijske proizvodnje Srbije na nivo iz 1999, ministar koji odobrava “kraduckanje” drumskoj mafiji, koji je postavio dvojicu direktora javnih preduzeća od kojih je jedan napravio minus od 525, a drugi od pet miliona eura, ministar koji je skinuo sa svetske liste 500 univerziteta sve univerzitete Srbije i prodavao rešene testove za polaganje male mature na ulicama… Pretendent na mesto ministra vojnog Borislav Pelević gradi crkvu, kuću je ukrasio slikama Željka Ražnatovića Arkana i Milorada Ulemeka Legije, ubice premijera Zorana Đinđića.
Predlog je da nova vlada ima 15 resora, u poređenju sa sadašnjih 26, ali će tri koaliciona partnera imati svaki svog potpredsednika vlade.
Članovi kabineta koga treba da odlikuje timski rad su međusobno posvađani: socijalista je izjavio da su “kadrovi SNS priučeni konobari”, a kadar SNS da je lider URS „karcinom Srbije, koji je od države napravio lakrdiju“.
Timski rad je u još jednoj opasnosti. Čim je saznao da će dobiti resor finansija, Mlađan Dinkić, lider URS-a je upozorio da je Srbija na ivici bankrota: „Odmah nam treba tri milijarde dolara da pokrijemo budžetski deficit i spoljni dug.“ Upitna je bila i isplata penzija. Aranžman sa MMF koji će dozvoliti Srbiji da se najjeftinije zaduži je „na čekanju“ do formiranja vlade.
Dva puta je u predizbornoj kampanji Ivica Dačić, mandatar poručio MMF-u: “Moja je želja da MMF više ne bude u Srbiji”. Drugog radnog dana ove godine, kada je čuo da su direktori MMF-a predložili Srbiji da “stegne kaiš”, „mali Sloba“ im je poručio da mogu da “pakuju stvari i odu”.
Ako nema MMF-a, u koji je posle osam godina Srbija kao SR Jugoslavija ponovo primljena krajem 2000. godine, ako više nije moguć upad Srbije u monetarni sistem SFRJ sa utroškom od dve milijarde maraka, preostaje pljačkanje preko piramidalnih banaka, hiperinflacija, raspisivanje dobrovoljnog ili prinudnog zajma za preporod Srbije kao 1989. godine, ulje na vatru nacionalizma. „Staru deviznu štednju“ koju je građanima otela crveno-crna koalicija treba da im vraća ova crno-crvena koalicija.
Kabinet će predvoditi nekadašnji portparol Miloševića, koji već ima nadimak „moskovski“. Podozrivost je da bi vlada mogla biti sklonija Kremlju nego Briselu. Lider SPS je dva puta posle izbora odlazio u Moskvu, a Nikolić jednom u Brisel. U odsudnom trenutku po budućnost Srbije, u Beograd je u trodnevnu, neuobičajeno dugačku posetu stigao predstavnik Stejt dipartmenta Filip Riker. Proveo je oko sat i po sa Dačićem. Izjava za medije nije bilo. Tokom razgovora sa zamenikom pomoćnika šefice američke diplomatije, igrom slučaja Dačiću je telefonirala visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton. U Beogradu će u subotu i nedelju biti i pomoćnik šefice američke diplomatije Filip Gordon.
Igrač pa igračka
Dačić je za „prosrpsku“ vladu, bez obzira na obećane ruske kredite. Međutim, prosrpska vlada mora biti proevropska, jer 90 odsto investicija u Srbiju dolazi iz Evropske unije, a 60 odsto izvoza Srbije ide u Evropsku uniju. Usred pregovora o vladi, živi u Srbiji su sa olakšanjem primili vest da je ovdašnje krematističko udruženje primljeno u Uniju krematista Evrope uz obavezu da usaglasi propise iz te oblasti, koji nisu menjani skoro četiri decenije, sa evropskim. Samo će mrtvi iz Srbije biti ravnopravni u EU.
Prva izjava Dačića na položaju mandatara je da će učiniti sve da vrati oružane snage Srbije na Kosovo. Posle dva dana je zabranio zakletvu Žandarmerije sa stihovima: “Bez Kosova ne postoji moj srpski narod/ Bez Kosova ne postoji moja Srbija/ Bez Kosova i ja ne postojim/ Narode srpski, braćo i sestre/ Zaklinjem se pred Bogom/ Pobediću ili časno poginuti/ Za moje poreklo/ Za moju Srbiju“.
Mandat za sastav vlade dobio je lider stranke koja bez koalicionih partnera nema ni deset posto poslanika. Do sada je predsednik vlade dolazio iz izborno najuspešnije stranke. Dačić se nije libio da za vreme izborne tišine hapsi Albance da bi sebi povećao rejting, a da ih kad prođu izbori oslobodi bez objašnjenja. Jul je, i postoje indicije da će se Marković, predsednica JUL-a i supruga Miloševića vratiti u Srbiju iz Rusije. Poternica za njom je zastarela, sudski postupak protiv sina Marka je obustavljen. A za njom iz istog pravca stiže Bogoljub Karić, lider Pokreta snaga Srbije, jedan od partnera SNS.
Te majske večeri kada je predsednik Demokratske stranke (DS) i predsednik Srbije Boris Tadić shvatio da je izgubio izbore, poručio je da “neće biti novi premijer”. Posle sedam dana je prihvatio „molbe i zahteve“ da bude mandatar. Novi predsednik mu je dozvolio da se zabavlja koalicionom kombinatorikom, a onda je 28. juna, sasvim vidovdanski, Gavrilovim principom, poklonio mandat Dačiću.
Tri meseca pre nego što su izbori raspisani Dačić je izneo poslednju ponudu: „Ne mogu biti manje od premijera, ili zamenika premijera i ministra policije”.
Neki mediji su na prvim stranama fotografije Nikolića i Dačića naslovili sa „Samo im Sloba fali“.
Posle izgubljene bitke u Srbiji, Tadića očekuje rovovska bitka u DS. Koalicija sa socijalistima za Tadićevog zamenika i potpredsednika DS imaju različiti okus. Dragan Đilas, beogradski gradonačelnik, vlada u bratstvu sa Dačićevima; Bojan Pajtić, mandatar vojvođanske vlade, nema milosti za socijaliste. I Đilas i Pajtić su na svojim feudima, u razvijenoj Srbiji požnjeli više glasova nego DS, njen šef i predsednik države po čitavoj Srbiji.
Svakom po pola bola
DS je pre četiri godine napravila neuljudno strateško partnerstvo sa SPS-om, nazvano deklaracija o pomirenju, ponižavajuća, nedopustiva i sramna: „DS i SPS sporazumele su se na platformi politike prevazilaženja sukoba iz prošlosti… i stvaranju uslova za nacionalno i političko pomirenje“. Tadić je tada ocenio da i DS i SPS „imaju svoju bol“, jer njihovi lideri nisu živi, kao u pesmuljku Lepe Brene „Jedno srce imam, a dva bola krijem“. Đinđića je s leđa ubio službenik Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije na asfaltu, pred zgradom u kojoj je radio, a Milošević je umro u snu, sa glavom na jastuku, optužen za genocid.
DS nikada nije ozbiljno tražila da se ispita pozadina Đinđićevog ubistva, da ne smrsi konce koalicionim partnerima. „Pomirenje“ sa SPS-om je Potemkinovo selo izgrađeno na šićardžijskim ambicijama i dobicima koji su iscureli kao pesak kroz krvave ruke. DS je danas napućila usta kao nasamarena naivka.
Na proslavi Vidovdana, slave Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, od devet Draškovićevih koalicionih partnera na majskim izborima na kojima koalicija nije slavno prošla, na slavu je došao samo potpredsednik jedne stranke. Tadić iz suparničke koalicije je bio najviši politički profil koji je 28. juna, na dan kad je izgubio mandat mandatara slavio sa Draškovićem. Mnogi su u tome videli novo, a opet istorijsko „pomirenje“. U hrišćanskoj teologiji „pomirenje“ je isto što i „spasenje“.
Monitor, 06.07.2012.
Peščanik.net, 06.07.2012.
