Sila boga ne moli jer bog silu ne voli – to je u običaj uzeta reč – no, u Kikindi nije tako: ružno je i tužno, a i zastrašujuće sve to. Možda je spor oko stana crkvenog – u međuvremenu je dobio simbole bogomolje – i banalan, a ko nije, to je nešto što se često događa, o čemu konačno odlučuje sud. Vrhovni sud Srbije je presudio da i čovek koga crkva iseljava ima neko pravo – to je stečeno stanarsko pravo – i došli su izvršitelji. Episkop banatski Nikanor sa sveštenstvom se usprotivio – neće ni da čuje. Senzacija, pišu novine – Politika 31.10.2009. na prvoj strani – ali reč je o skandalu. To je klasični primer sukoba države i crkve – ali kod nas odavno tako ide. Sada se ovaj sukob – a i drzava i SPC su se hvalile „simfonijom“ – preneo na ulice. Miting i kontramiting. Nešto je poznato.

Valjda će se oko stana nagoditi, ali ovde je lično Nečastivi došao po svoje.

Episkop je građanima, izvršiteljima održao slovo. O tome da, ipak, kod nas može i tako: ko silu ima, na njegovoj strani je i bog. Pet para ne daje preosvećeni Nikanor ni za državu, ni za njen Vrhovni sud. „Slabiji je“, gnevno se oglasio preosvećeni, „Vrhovni sud nego SPC, a i mlađi je. Zapamtite to dobro! A vašem štićeniku prenesite jednom za sva vremena, neka napravi znak krsta prema svojoj zgradi. Ako dođete i treći put, grad će blokirati učenici, vojska, ako bude potrebno i policija. Mi veću silu imamo nego vi!“

Onaj ko bi hteo da komentariše ove nerazumne reči biće u teškoći.

Ne, ni u srednjem veku tako bilo nije – sigurno nije. To se zna. Da se episkop povinuje vladaru, toga je bilo, ali da episkop ne priznaje sopstvenu državu, toga nikad nije bilo. To je Srbija – umorna od mitinga – uz blagoslov Crkve – koji joj umalo nisu glave došli. U nekoj zemlji – neka bude i afrička – koja ima Ustav i Vrhovni sud, reagovao bi državni tužilac – ne, ovde sve može. Da li će se oglasiti državni poglavar B. Tadić, koji se javno zakleo na Ustav, ne znamo, jer ni SPC ni država nisu sigurni oko granica – onih dokle je nešto carevo, a odakle počinje božje. Tu je granicu odredio Isus lično – ona je zapovest.

U Srbiji sve kasni – kasni i poruka Isusova.

Mučno je u palanci, na oba ćoška, i onom državnom i onom crkvenom.

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 03.11.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)

Author: Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.