Mnogi su zaboravili McLuhana i njegovu teoriju o globalnom selu. I moderna tehnologija potvrdila je njegovo otkriće.

Ako je palanka svet zatvoren u sebe i dovoljan sebi, ona nema globalne karakteristike, ali iz naše palanke beogradske stižu i drugi signali. Zanimljivo je da ih je promovisao niko drugi nego dični vojvoda V. Šešelj. Šta god mislili o njemu – a pisac ove skice ne misli ništa dobro – on je u nečemu u pravu. Nedavno je u Hagu imao operaciju i posle bolesti javila mu se iz Beograda lično kuma Dana Drašković da pita za ponude i kako zdravlje. Beogradske novine donose deo tog razgovora u kojem čitamo i ovo: „E, moja Dano, nema meni slobode ni dobra dok ne propadnu Evropa i Amerika.“ Onaj ko je čitao 104 njegove knjige – a pisac ovog zapisa doterao je do neke 42. – mogao bi da obrati pažnju samo na naslove njegovih spisa. Tu se pominju već u naslovima kurva del Ponte, pederi kakvi su svi evropski ministri, a sintagme su još živopisnije kad su u pitanju domaći političari. Nešto se događa s palankom, i za sada postoje dve teorije – prva da je to naš fenomen zatvorenog sveta, a druga da smo uveliko uticali i na svet i da se dobrim delom i svet pretvara u neku vrstu globalne palanke.

Zlosretni Asanž, koji je zavukao ruku u neke diplomatske depeše nema mnogo mašte kada se poredi sa onim što mi u novinama imamo svakoga dana. To je valjda razlog što su njegove depeše odavde nešto poznato i banalno, svima nama znano, i što su Srbi u slobodarskoj Topoli osnovali svoj Wikileaks. Sada se zbiva osobito među Srbima, redom su svi nobelovci, nešto čudno. Pokisao je i sasvim je očerupan diplomatski frak ministra Vuka J. Ono kako se to zbivalo da smo prvo ostali verni kineskom stubu naše diplomatije i države, i ruskom, a kako smo njegovom odlukom da se ne ide u Oslo napravili pukotinu i na stubu koji se zove Evropska unija, komedija je o kojoj se nema šta mnogo reći. Možda je Srbiji doduše mesto negde po Pekinga. I obratio se prvi pingvin naše diplomatije sasvim ozbiljan kroz naočare javnosti i rekao je da je našao „najbolje rešenje za državne interese Srbije“. Neka mu bude. Na hodniku su potom našli nekog prolaznika, pa je otišao u Oslo, ali bilo kako bilo, stubovi su na kojima smo počivali, dobrano napukli. Ako me smenite, cvili ministar, to će biti loša poruka svetu koji će razumeti da se menja politika prema Kosovu. Ne treba se plašiti, neće se menjati, sve dok ovakav Vuk ne ode. Vuk nije jedini. Svake nedelje na liturgiji plače vladika Artemije i poručuje: „Mene ste proterali s Kosova, i eto, ode vam Kosovo“. I u beogradskom Pečatu sada seku vene na Artemija i na Vuka Jeremića koji služe istu političku liturgiju. Tako su se raščerupani frakovi sjedinili sa Artemijevim anđelima garavih krila. Bilo kako bilo, ova muka među srpskim nobelovcima je isključivo kosovske prirode – a eno Srbi na Kosovu ipak rešili uprkos pingvinima i anđelima, da probaju sreću na izborima, pa šta bude. Za svaki slučaj, nije jasno da li nam osim Teherana i Moskve koja guslama ne veruje, ostaje makar Saudijska Arabija, kao stub državne politike. Nije jasno ni da li je poglavar naše države B. Tadić upoznat s tim, jer njegov je otac bio disident, kao onaj nesrećni Kinez. Ali šta će biti ako Vuk J. potegne i sledeći argument – moj deda je bio Kinez. Godina Velikog zmaja donosi čudne poruke – neke su ispisane čistom pravoslavnom ćirilicom. Ovu je enigmu pokušao da reši prvi ministar Tadićevog kabineta, naš imenjak Cvetković M. i u roku od 10 sati ponudio je svoje taktičke vizije – mi hoćemo da budemo servilni prema svima, a istorijsko ne da kažemo samo onima koji brane nekakva ljudska prava. U palanci se dakle ipak nešto događa, i onaj zlosrećni Asanž valjda je konačno shvatio da iz Beograda nema šta da javi, jer mi ovde igramo sve igre – mi ne znamo gde je Mladić i kad znamo, pa znamo i kad ne znamo.

Palanka ipak daje pečat i globalnim zbivanjima i sve je više naših znakova koji se mogu pročitati i u Brislu, i pod kapijom Nebeskoga mira u Pekingu.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 13.12.2010.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)

Author: Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.