Borba je bila duga i teška da se nađemo na spisku kandidata za EU i da najzad odahnemo – a sam dan je bio istorijski i veseo i tužan.

Sam ustavni poglavar državni je otputovao u Brisel i bio je uporan, a zlobnici kažu – od njih se ograđujemo – da je po gradu vukao za rukav diplomate i građane. Ima euforije, ali ima i skepse pa i tuge zbog sveg tog, ali to tako biva u takvim momentima. Nama je najzanimljiviji bio I. Dačić – čijim se likom i delom mnogi sada bave – koji je u Briselu zapevao svoju omiljenu pesmu Miljacka. Tu je nastalo mnoštvo zabuna, i komentatori čak i u ozbiljnim novinama sada imaju „pomešana osećanja“ i izriču zbunjeno neke sudove. Neki hvale neki kude pevanje i mišljenje Dačićevo, a neki opet pakosnici – od njih se ne ograđujemo – kažu da je pevao „ko slavuj iz bare“, a takav izraz postoji u našem narodu i često se upotrebljava. Mnogo je zanimljiviji izbor pesme i eventualna poruka i stoga ćemo vokalne kvalitete ostaviti po strani. Ni pesma ni reči u njoj nisu nejasni, ali poruka se različito čita. Odakle sad Miljacka nasred Sarajeva kada i mi i oni u Evropi znamo šta nam se tamo dogodilo na Vidovdan 1914. I kasnije nam se ponavljalo do devedesetih godina u više navrata uz artiljerijsku paljbu, koja nije poštedela ni avion francuskog predsednika F. Miterana baš na Vidovdan – bio je oštećen. Imao je Dačić na izboru srpske pesme, ali on je zapevao ovu – ne recimo onu o vitom kolu do kola koje se vije do Stambola. Vremena se menjaju, ali se ne menja ovaj politički slavuj iz balkanske bare. Simbol je bosanski. A mi o BiH imamo pomešana osećanja i stavove. Dačić ih nije nikada krio. Za njega je RS u BiH Pijemont srpstva. Kao i za M. Dodika recimo. Bio je I. Dačić na vlasti kao zvaničnik SPS i ratovođe S. Miloševića kada je Sarajevo ubijano i u pepeo pretvarano, a Miljacka bila zasuta šutom da se nije proći moglo – bilo je tu i leševa. Svojim očima smo to gledali i slušali pesme koje su pevali artiljerci i bojovnici Mladićevi i Karadžićevi ponosno i prkosno:

Sarajevo ispod Trebevića
Bićeš kuća Karađorđevića.

To je samo jedna pesma, a one lirske i još krvoločnije zazor nam je pominjati. Pustimo pesme – postoji čitava antologija tih pesama – jer se ovde radi o namerama koje politička elita u Beogradu ne krije, odnosno ne uspeva da ih prikrije, a Dačić i njegovi to i ne pokušavaju. Jedno govore a drugo čine i san o Bosni ih ne napušta, ni o drugim srpskim zemljama. Da bi se čovek u ovo uverio nije potrebno čitati stotine strana glasila koje pečatom takve ideje iz nedelje u nedelju overava M. Vučelić sa dičnim radikalima. U Beogradu se i ne zna ko je sve radikal i ko sve ne čeka vojvodu iz Ševeningena da se zdrav vrati. Jednom reči, nije važno o čemu ministar Dačić peva – pa ni kako peva – važno je šta čini i kako se politički ponaša. I on i njegovi. Na grudima mu se šljašti orden Sv. Nikolaja a sada se raduje kandidaturi Srbije za EU. Njima Miljacka danima i noćima teče u pameti i to i na mestima gde teče Morava, i ona velika i mala. To važi i za Crnu Goru koja je po njima konačno „rasrbljena“. Znamenita reka koja teče kroz Sarajevo je simbol, i svi znamo čega, pri čemu sama pesma koju peva poznati estradni pevač nije tu kriva jer političari daju ton.

Uostalom, ministar Dačić je tajanstven ili misli da je takav i daje izjave koje su višemislene – tipičan policajac na sve spreman.

On na primer žali što Srbija nema policiju na Kosovu „jer da ima ne bi se dešavalo ovo što se dešava od Albanaca prema Srbima, a ni ono što Srbi rade sami sebi“. Mi i ne kažemo da ko peva zlo ne misli, ali samo naglašavamo ovo čudno pevanje i mišljenje Dačićevo. I ne samo njegovo. On i o ruskim bazama u Srbiji ima takvo mišljenje, jer pita Amerikance šta u ovom momentu mogu da ponude. Čudan je to svat i čudne su mu i pesme koje estradno nudi svima – pa i Evropi. Neki ga porede sa zemljakinjom mu zvanom Ceca Nacionale, ali pesme imaju i svoju simboliku i u naslovu i u rečima koje sadrže. I G. Princip je voleo Miljacku i nije slučajno odabrao da kraj nje utisne svoje stope – nema poređenja između njega i ministra Dačića. Ni u pomisli. Ali ozbiljni političari ne pevaju često i ne uzimaju slučajno pesmu. Možda ne greše mnogo oni koji kažu da nekima Miljacka teče tu negde kraj Beograda – kakvih sve komentara nije bilo i neće biti. Nije ovo prva pesma Dačićeva u njegovim estradno-političkim nastupima. Da nije tako ne bismo se mi bavili njegovim likom i delom, a bavili smo se – istina nedovoljno – i njegovim nedelima iz vremena kada je bio portparol Miloševićeve partije na vlasti. Jedno vreme ne samo u Srbiji već i u BiH i drugde na balkanskom poluostrvu devedesetih godina minuloga veka.

A te famozne devedesete nikako da prođu – vraćaju nam se i kroz pesmu na političkoj estradi.

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 03.03.2012.


The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)