Socijalni protest je proizašao iz toga što je javnost shvatila da je političari varaju kada su u pitanju ekonomske i socijalne teme. Političari i svi ostali koji zarađuju od ovakvog ekonomskog sistema, lažu nas i iskorištavaju za lične potrebe. Sledeći stupanj razvoja javnosti jeste da razume da je na isti način političari i svi oni koji imaju koristi od okupacije i rata, varaju i koriste po pitanju diplomatije i bezbednosti.

Govor koji je Benjamin Netanijahu u petak održao u Ujedinjenim nacijama nije bio dobar. Bio je to destruktivni govor. Nezavisno od dokazanih neistina koje se u njemu spominju, on je bio lažljiv u pogledu korišćenja terminologije mira, pomirenja i iskrenosti – da bi se opravdala upotreba nasilja. Ova lažljivost koja koristi retoriku mira destruktivna je jer brka rat i mir, dobro i zlo, jer uništava veru i nadu da se može živeti u miru.

To je spin ili taktika, ali je to, u stvari, cinično vladanje bez savesti, skandalozno i bolesno. Netanijahu nije izmislio spin, ali je on njegovo izvođenje podigao na nivo holivudskog glumca što je, očigledno, trebalo da postane. Izrael ima bogatu tradiciju destruktivnog cinizma, poput Barakovih izjava da “nemamo partnera za pregovore” ili Šaronovog “kraja okupacije” u Gazi. Ipak, Netanijahu je ovu veštinu doveo do vrhunca.

Izrazi kao “Hajde da iskreno razgovaramo”, “Hajde da sednemo sada i ovde” i “Pružena ruka mira” su direktan nastavak linije laži s početka njegovog poslednjeg mandata na mestu premijera. Sve je počelo gošćenjem Mahmuda Abasa u sopstvenoj kući, koje je u sebe uključivalo i podizanje palestinske zastave i izraze poput “moj mirovni partner”, samo da bi se postavio nemogući početni uslov za pregovore (pod velikodušnim nazivom “bez preduslova”). Za sve to vreme se nastavljalo sa izgradnjom u Jerusalimu i naseljima na okupiranim teritorijama, donosili su se antiarapski zakoni, sprečavao se dotok palestinskog novca i ulazilo se u sukob sa Turskom.

“Mi ih proveravamo iza svakog ugla, testiramo ih na sve načine, i bez obzira koliko se lepo ponašaju, mi njima ne verujemo” objašnjava mi Netanijahuov govor u UN Šlomo, čovek iz obezbeđenja. A zašto? “Zato što ne priznaju jevrejsku državu. Zbog toga sam došao ovde, da bih imao svoju zemlju!” Ti nemaš državu? “Nemam, ako oni ne priznaju jevrejsku državu onda je ja nemam!” uzviknuo je Šlomo iz sveg glasa.

Tako je Netanijahu uspeo da izazove kod Šloma osećaj da ako Palestinci ne kažu da je Izrael jevrejska država, on nema državu. Analitičari mogu da napišu da su izreke političara spin ili taktika, međutim mediji, u naslovima, prenose taj spin kao nešto stvarno. Tako se događa da veliki deo javnosti veruje onima koji popunjavaju ovu slagalicu, veruje svojim vođama. Ovo ne iznenađuje: većina se sa punim poverenjem odnosi prema izabranim liderima. Većina misli da su političari lažljivci, ali ne i kada se radi o životu i smrti, ratu i miru.

Nema nikakve razlike između Bibijevih zauzdavanje ekonomije koja bi navodno trebalo da dovede do procvata svih građana, iako se na terenu pokazuje da ovaj sistem čini bogate još bogatijim, a povećava broj siromašnih, kao  i Bibijevog držanja po pitanju nepropusnih granica i priznavanja Izraela kao jevrejske države – kao da je to ono što će doneti sigurnost građanima Izraela. Uprkos tome što na terenu vidimo da je upravo to ono što ugrožava život građana i pretvara ih u prinudne okupatore.

Sve ove laži su moguće jer se rasprava vodi starim jezikom, jezikom sveta u kojem dobitak jednog znači gubitak drugog – umesto da se kreira situacija u kojoj svi dobijaju. Svet u kojem brinemo o časti, umesto da brinemo o kvalitetu života, svet podele i vladavine umesto povezivanja i uključivanja. Kada smo počeli da zamišljamo socijalnu jednakost i pravdu i prešli na nov i drugačiji jezik, koji jedino može doneti njihovo ostvarenje – počeli smo da ih zahtevamo i od vođa koje smo izabrali. Stigao je trenutak da mi, javnost, počnemo da zamišljamo mir i partnerstvo i da verujemo u njih, i da ih zahtevamo od onih koji bi trebalo da nas predvode.

 
Merav Mihaeli, Haaretz, 26.09.2011.

Prevela s hebrejskog Alma Ferhat

Peščanik.net, 27.09.2011.