Junacima ove “priče” nije do šale, ali ono što čine liči na lakrdiju.

A priča je o Srbiji na belom Šengenu ili o hodu mitropolita Amfilohija stazom tamnog vilajeta koja je trnjem posuta. Primio je mitropolit Srbe sa Kosova iz Zajednice srpskih opština – a na čelu je je bio glavom Marko Jakšić. Oni traže da im SPC i njen Sinod reše neka pitanja, a njima na Kosovu uistinu ne cvetaju ni ruže ni božuri. Ako ih albanska većina baš ne teroriše, ona ih izlaže šovinističkoj marginalizaciji. Oni hoće tzv. “beli Šengen” zajedno sa Srbijom, ali ne i sa Albancima. Navodno je prvi čovek Sinoda “pokazao razumevanje” za to – bio je u Sinodu i državni poglavar B. Tadić, a neponovljivi ministar V. Jeremić biće da tamo ima i svoje odaje, pre neki dan odneo je tamo neku ikonu. Deluje diplomatski i državnički kada se problemi rešavaju čudotvornim ikonama. Deluje to smešno, ali lično je Đavo odneo odavde svaku šalu.

Na mukama je sada mitropolit Amfilohije jer hoda stazama tamnog vilajeta stazom posutom trnjem.

Šta da im – Srbima s Kosova – savetuje, niko ne zna, jer ovi iz EU nude taj “beli Šengen” po formuli – uzmi ili ostavi. Ako Srbija to uzme kajaće se, ako ne, opet će se kajati. Muke Srba sa Kosova su još veće: ako Srbija uđe u EU bez njih, oni će ići s Kosova, jer i EU nema bolji izbor osim da prihvati formulu svi Srbi u EU, gde god da su, u kojoj državi. Istini za volju, poslao je mitropolit Amfilohije EU poruku – “Ako se Evropa ne vrati Bogu, nama i ne treba”. Opet su žrtve Srbi – EU neće da se vrati balkanskom bogu Marsu, jer ako to učini bezmalo dvadeset i sedam zemalja Evrope će se ispisati iz EU. Ako pak EU nekim čudom prihvati Srbiju, sa svim Srbima svih srpskih zemalja, Albanci će povikati da su diskriminisani. Albanci baš ne žure da dođu u Beograd po pasoše, i tako je i onaj nesrećni komesar za proširenje Oli Ren na mukama – ni njemu lako nije. Za sada su najveće muke mitropolita Amfilohija – od SPC se traži da reši ono što država Srbija decenijama nije umela da reši. Malo ko se usuđuje da kaže da SPC to i ne može da rešava – da je bilo sreće da SPC to i ne rešava, lepše bi nam ptice danas pevale. Ko se sve nije potrudio da se nađemo u ovom tamnom vilajetu. I SPC i političke strukture, a ni Albanci naivni nisu: oni su glupost našeg političkog groša pretvarali u tvrđu valutu. I tu smo gde smo.

Opet se vraćamo mitropolitu Amfilohiju i njegovom hodu po mukama.

Da će on utrojiti molitve Trojeručici u to ne sumnjamo, ali ovo što muči Srbe sa Kosova rešiti neće. Šta god da im kaže, njima bolje biti neće. Nije ni mitropolit jedini krivac za ovaj belaj – u jednom nedarovitom troparu kliktao je Matija – i s njim brojna bratija i mnoga mantija – o pomenutoj Trojeručici:

“Samo se ovde Carice nebesa, Na mom jeziku moli bez zastanka. I ne laže ništa, i ne jede mesa, I osam vekova posti bez prestanka”.          

I dična Srpčad imaju sada tu pesmu u čitankama, i niko da kaže da smo mnogo lagali, da uopšte postili nismo, već smo vodili glupu politiku koja nas je sve – i Srbe i Albance – dovela u tamni vilajet.

A o onom da još uvek postoji razumno rešenje – barem za Crkvu – tek dve reči.

To malo koga zanima: jer SPC samo treba da rešava svoj status na Kosovu, jer ako Srbi s Kosova odu, za koga će ona tamo služiti i svedočiti. To su naši stari dobro znali i sarađivali su “sa postojećim vlastima”. SPC nije ustavni faktor, niti je međunarodno-pravni subjekat. Nju niko neće zvati da rešava “status” države, ali ona treba da ostane na Kosovu naroda radi. Stoga se sada očekuju i zvanični stav Sinoda – i još jednom: da li će se mitropolit privoleti nekoj zemaljskoj opciji – makar i onoj Tadićevoj – ili će nas povesti u “carstvo nebesko”. Niko to ne zna, a carstvo nebesko nam neće promaci i bez posredovanja mitropolita Amfilohija. Postoji i “mogućnost” koju iz dana u dan ponavlja doktor V. Koštunica: slepo verovanje u onu njegovu “ninje i prisno i vazda neporočnu” Preambulu iz Ustava Srbije.

Bilo kako bilo, Srbima na Kosovu je najteže, jer i Beograd i Priština ih uzimaju kao monetu za dokusuravanje.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 13.07.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)

Author: Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.