Nije ovo ni aluzija na slavno Orvelovo delo i sjajnu metaforu o vladajućoj nomenklaturi – ovo je naša farma.
Srbija liči na „Farmu“ ili je Srbija farma i ništa nije nemoguće u njoj. Iznuren od napornog hvatanja generala Mladića, ministar u kabinetu M. Cvetkovića, R. Ljajić je to uglavnom dobro zapazio: “Ljudi danas više veruju učesnicima Farme nego ljudima u Vladi i to nije normalno.“ Ono što se zbiva na političkoj sceni Srbije potvrđuje ministrovo zapažanje – i tu smo gde smo i kako smo. U vreme kada se obznanilo ovo na Kosovu o eventualnoj aferi trgovanja ljudskim organima – a nikakve istrage nema pa nema – dični Prvi pingvin srpske diplomatije uputio se u Moskvu na noge Lavrovu: neki su govorili da se Vuku J. dobro ne piše, a on je odgovarao da to uvek biva kada su na pomolu veliki koraci srpske diplomatije: tamo u Moskvi majčici koja ima četrdeset puta četrdeset crkvenih kubeta – tako glasi jedna lepa ruska uzrečica – Vuk J. je sa Rusima usaglašavao nekakvu deklaraciju o strateškim ciljevima Srbije i Rusije koja će biti objavljena u aprilu. I nije Vuk J. ni slutio šta mu se sprema. Umesto avionom da krene u svet do najudaljenijih krajeva sveta da objasni to na Kosovu, a ono su njegovi u DS glasali da ne bude potpredsednik u stranci. Sam je pred polazak u Moskvu izjavio: „Čovek koji dolazi u Moskvu, na kraju krajeva, ne razmišlja o ostavci.“ I tako je krenulo. Sve naopako, naopačke, po sve vrapce i mačke srpske diplomatije.
Zahuktala se glasačka mašina na izbornoj skupštini DS-a, pa se pokvarila, pa se prešlo na ručno glasanje – i opet ništa, jer Vuk J. nije izabran.
Ako je verovati beogradskim novinama, zlobnici pak koji nemaju ni trunke poštovanja prema instituciji Predsednika Republike kažu – nemajući ni trunke saosećanja za bolest koja svakog pogoditi može – da je kriza počela „s nogu“. Prave neumesne kombinacije, ali nesrećnom Vuku J – junaku srpske političke basne – ruže ne cvetaju i on je gnevan: „Mene su pokrali, ovo je monstruozna prevara“. Pominje čak i to da se mora ponoviti peti oktobar i sve tako. Bilo kako bilo, ne ide dobro niti će na dobro izaći i ako budemo dočekali neki tamo peti dan limburga meseca – to je ono iz Rablea kada se šišaju majmuni.
Tako je ili tako nekako i u Crkvi srpskoj – oglasili su da je raščinjeni vladika Artemije osnovao sektu artemijevaca. Jedni druge ruže i pominju drogu i velike pare. A rečnik kojim se služe preosvećeni arhijereji i sabraća u Sinodu i Saboru je kao onaj na Farmi i tako mu i biva, jer prvo smo Srbi, pa onda grešni ljudi. Nacija se uoči sv. Nikole podelila i danima traju polemike treba li slaviti posno ili mrsiti i sveštenstvo sluđuje narod – jedni su za posna jela, a drugi za mrsna. To je važno pitanje, jer polovina Srba slavi, a druga polovina ide na slavu. Na državnoj televiziji se zbunio jedan prota tumačeći ovo narodu i u jednom momentu – govoreći o sv. Nikoli – pomenuo je i ono što se dogodilo na vaseljenskom saboru u Nikeji kada se sastalo tri stotine i osamnaest mitronosnih glava i kada je sv. Nikola „iz velike revnosti prema Hristu“ udario episkopa Arija i ovaj je pao mrtav – udario ga je u onaj deo stomaka koji se u boljim tekstovima ne pominje.
Ako je ovako sada, šta li nas čeka u najluđoj noći Nove godine i za Božić – to ćemo još videti.
Zapisi iz palanke
Peščanik.net, 20.12.2010.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mirko Đorđević (see all)
- Naša su kašnjenja kobna - 20/04/2024
- Mirko Đorđević i Druga Srpska crkva - 20/04/2024
- Decenija bez Mirka Đorđevića - 18/04/2024
