Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Ako vam pozli ovih dana, sva je prilika da ćete do bolnice stići uz pomoć donatora. Obratite pažnju na nalepnice na prozorima ili vratima kola hitne pomoći: ozbiljan broj tih kola Srbija je, naime, dobila na poklon, to jest kao donaciju. Jednom, kada stignete do bolnice, šanse da vas izleče i da se oporavite rastu srazmerno rastu sredstava koja se u datu bolnicu slivaju, takođe, u vidu donacija. Tako se ispostavlja da je svaka osoba nešto slabijeg zdravlja u Srbiji potencijalni strani plaćenik, i to u jednom doslovno egzistencijalnom smislu.

Setićemo se i da su pre više godina prozori i vrata na osnovnim školama u Srbiji menjani zahvaljujući donatorskim novcima. Tako se i deca, na jedan posredan način (da stoji ovde, pojam „skriveni kurikulum“ bio bi ipak prejak; on bi sugerisao da je neko o tome razmišljao, a znamo da nije), od malih nogu vaspitavaju u duhu stranog plaćeništva. Možemo ići i dalje, od vatrogasnih kola pa do borbenih aviona – malo šta bitno za normalan život u Srbiji postoji a da nije poklonjeno ili kupljeno stranim novcem. Stoga ne bi bilo preterano ako zaključimo da su svi građani Srbije pomalo strani plaćenici.

Razbijena i osiromašena, Srbija naprosto zavisi od pomoći spolja. Što naravno nimalo ne smeta osobama u vrhu vlasti da ponavljaju da je Srbija nezavisna i suverena te da će građani za tu nezavisnost i suverenost morati da se žrtvuju i više nego do sad. Posebno žene. Na stranu sad što o tome govore upravo političari koji su uništili Srbiju: mislim ovde pre svega, naravno, na ministra vojske. Nešto drugo privlači pažnju: ženama u svojoj imaginarnoj vojsci ministar eksplicitno oduzima oružje. Nećemo im dati kalašnjikove, objašnjava ministar, ali ćemo ih naučiti da upotrebe zavoje.

Ministar je, podsetimo se, bio u Izraelu, i odatle nam poručio da od Izraela ima mnogo toga da se nauči. Od svega, ministar je izgleda naučio samo to da i žene u Izraelu služe vojsku. Nećemo ovde o Izraelu i o ulozi vojske u toj zemlji, drugi su – recimo Edward Said – pisali ubedljivo o militantnim segregacijskim i okupacionim politikama Izraela. Za nas je važan tek jedan detalj – i žene su u izraelskoj vojsci naoružane kao i muškarci. Ministar se tu, sasvim očekivano, pokazao kao loš đak: on naprosto nije u stanju da ijednu lekciju nauči do kraja. Vidi, sinulo je ministru, žene u Izraelu idu u vojsku, al mu je promaklo oružje koje nose.

Ili mu nije promaklo. Možda je samo efikasno proradila ministrova podsvest. Njemu se dopalo to što i žene idu u vojsku, to je lepa slika za njegovu militantnu totalitarnu svest. Ali se za tim odmah javio strah – šta ako naoružamo žene u Srbiji i šta ako ih osposobimo da se obračunaju sa svojim direktnim tlačiteljima: militantnim i agresivnim „srpskim“ muškarcima? A onda mu se ukazao spasonosni – zavoj. Umesto pušaka, gurnućemo im zavoje u ruke. Sasvim prikladno – svaka žena u „srpskoj“ vojsci neka bude Kosovka devojka. A onda nam možda više neće biti potrebna ni kola hitne pomoći, jer će se uvek u blizini osobe kojoj je pozlilo naći neka žena obučena da pritekne u pomoć.

I da ne zaboravimo škole, kao što ministar vojske sprema strategiju odbrane, ministar prosvete piše nove zakone o visokom obrazovanju. O nekim smernicama u pripremi tih zakona on je javno već govorio. Recimo, rekao je kako se deca više neće upisivati u škole za čijim znanjem ne postoji potreba na tržištu rada. A onda dodao i da „srpske“ škole više neće učiti decu „za potrebe razvijenih zapadnih zemalja“. Dakle, uvode se barem dve eliminacione kategorije – viškovi na tržištu rada vode ka gašenju pojedinih smerova; prohodnost ka globalnom tržištu rada takođe gasi pojedine smerove. Uzete zajedno, ove dve eliminacione kategorije mogu da prepolove broj visokoškolskih ustanova u Srbiji. A to će onda umanjiti i razloge da se pohađaju srednje i osnovne škole. Na kojima onda više neće biti razloga da stoje ni prozori ni vrata. Eto puta u „srpsku“ nezavisnost i suverenost.

Peščanik.net, 05.08.2017.

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).