Terorista Hamasa izvučen je iz ruševina i otac ga nosi u naručju. Lice mu je prekriveno prašinom, telo mu se klati kao vreća, pogled mu je tup, ne vidi se da li je živ ili mrtav. On ima tri, četiri godine, a očajni otac juri u Indonezijsku bolnicu, koja je već prepuna mrtvih i ranjenih. Još jedna teroristkinja je spašena iz ruševina, vidi se da je živa, njena svetla kovrdžava kosa je bela od prašine. Ona ima pet, šest godina i čovek, koji je nosi na rukama, osvrće se oko sebe, kao da se pita odakle će stići pomoć.
Jedan muškarac u iskidanoj majci bez rukava juri naokolo; u rukama mu je beli čaršav presavijen kao pokrov, a u njemu telo bebe. Maše u očaju. To je telo njegovog deteta, novorođenčeta. Ova beba još nije stigla da se pridruži vojnom krilu Hamasa u izbegličkom kampu Džabalija. Živela je samo nekoliko dana, kao leptir, i onda je ubijena.
Desetine mladića uporno kopaju po ruševinama golim rukama, u očajničkom pokušaju da izvuku žive ljude ili tela svojih suseda; podižu porušene zidove ispred dečije ruke koja viri iz ruševina. Možda je i to dete bilo terorista u Hamasovoj Nukba jedinici. Okolo stoji na stotine muškaraca, obučenih u rite, beznadežno sklapajući ruke. Neki su briznuli u plač. Iz ruševina viri izraelski električni bojler sa nalepnicom na ivritu, podsećajući na zaboravljene dane. „Sad nemamo vremena za emocije“, kaže stanovnik kampa Mensur Šimal za TV mrežu Al Jazeera.
U utorak popodne, vojni izraelski avioni su bombardovali blok 6 u izbegličkom kampu Džabalija. U Izraelu skoro da uopšte o tome nisu izveštavali. Na Al Jazeeri su rekli da je na blok 6 palo šest bombi i napravilo džinovski krater u koji se niz sivih nebodera sručio kao kula od karata. Piloti su sigurno raportirali da su uspešno pogodili svoj cilj. Prizori su bili jezivi.
Mislio sam da sam najstrašnije scene video kada sam, dan nakon likvidacije Salaha Šehadea u julu 2002. godine, došao u naselje Daradž u Gazi. Ali to su bile pastoralne slike u odnosu na ovo u Džabaliji. U Daradžu je poginulo 14 civila, 11 od njih bila su deca, a to je deseti deo od broja poginulih u Džabaliji prema palestinskim izveštajima. U Izraelu nisu prikazali slike Džabalije, pa ipak, one su tu.
Nekoliko stranih mreža ih iznova prikazuje. U Izraelu su samo javili da je komandant centralnog bataljona u Džabaliji, Ibrahim Biari, ubijen u napadu vazdušnih snaga u najnaseljenijem kampu u Gazi i da je desetine terorista poginulo. Dok se o likvidaciji Šehadea do danas vode rasprave u Izraelu, o onome što se dogodilo u utorak u Džabaliji gotovo da se ne čuje ni reč. Tako je bilo i pre nego što je objavljena informacija o poginulim vojnicima.
Prema prvim izveštajima, u bombardovanju Džabalije poginulo je oko stotinu ljudi, dok je oko 400 ranjeno. Prizori iz Indonezijske bolnice nisu ništa manje strašni. Deca sa najtežim ranama leže po troje-četvoro na jednom prljavom krevetu, a većina dobija tretman na podu zbog nedostatka prostora. Tretman nije tačna reč. Zbog nedostatka lekova, kritične operacije se izvode ne samo na podu, već i bez anestezije. U Indonezijskoj bolnici u Beit Lahiji trenutno je pakao.
Ovo nije usputni napad, jer je Izrael u ratu, nakon što je Hamas u neoprostivoj surovosti ubio i oteo civile. Ali deca koja su izvučena iz ruševina bloka 6 i njihovi roditelji nemaju nikakve veze sa napadom na Beeri i Sderot.
Dok su teroristi divljali po Izraelu, ti ljudi su živeli zbijeni u svojim siromašnim domovima, u najgušće naseljenom kampu, i razmišljali kako da prežive još jedan dan na ovom surovom mestu, pod blokadom poslednjih 16 godina. Sada im preostaje da sahrane svoju decu u masovne grobnice, jer u Džabaliji nema više prostora za pojedinačne sahrane.
Haaretz, 02.11.2023.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 03.11.2023.
IZRAEL / PALESTINA
