bačena zaštitna maska za lice
Foto: Peščanik

Već nam se nagomilalo raznih varijanti virusa, mada ih samo nekoliko ima dovoljno interesantan šiljak da zasluže svoje slovo grčkog alfabeta. Šiljak je ulazno oružje virusa i upravo onaj njegov deo koji je na meti vakcina. Ako vam antitela blokiraju šiljak, blokirali ste virus – a ako šiljak mutira, možda je postao veštiji u izbegavanju antitela. Delta je dosad najgadnija varijanta, čiji šiljak omogućava efikasniji prodor u ćelije i nešto lakše izvrdavanje antitela. Čudni šiljci Epsilona, Zete, Ete itd. prošli su bez mnogo uzbune, jer nijedna od ovih varijanti nije mogla da se takmiči sa Deltom. Brinuli smo da bi sledeća ozbiljna varijanta mogla da bude potomak Delte: već smo videli verziju sa jednim parom mutacija koja se polako širi, ali nema razloga za strah da će prevladati imunitet stečen vakcinacijom bolje od svog neposrednog pretka Delte. Možda smo se previše opustili u razmatranju budućih varijanti. Posle Delte, svakoj sledećoj varijanti od Epsilona do Kape bio je degradiran status potencijalne pretnje, dok Lambda i Mi još uvek nose oznake običnih varijanti od interesa. Uostalom, ako je moćnu Deltu bilo moguće savladati prvom generacijom vakcina, doduše u tri doze, kakve šanse bi imala neka Ni varijanta, sledeća po redu u alfabetu? Međutim, to slovo smo preskočili jer u engleskom izgovoru Ni zvuči kao „novo“ a sledeće, Ksi, podseća na predsednika Narodne republike Kine. Tako smo odmah prešli na Omikron.

Jedan istraživač na postdoktorskim studijama primetio je 23. novembra klaster neobičnih Sars-CoV-2 genoma. Najranija sekvenca bila je od 11. novembra. Na šiljku je bilo mnogo mutacija, od kojih su neke bile na mestima za koja znamo da bi mogla proširiti kapacitet prenošenja virusa, a druge na mestima koja su na meti neutrališućih antitela. Neke od njih znamo iz teorijskih studija koje pokušavaju da domisle kako bi mogao da izgleda mutant otporan na vakcinu po najgorem scenariju.

Vesti nisu skroz loše. Delta je zasad još uvek glavna Sars-CoV-2 varijanta u opticaju – izvan juga Afrike je za nekoliko redova veličine prevalentnija od Omikrona. Delta je ogromna pretnja. Prenosi se mnogo efikasnije od prethodnih zabrinjavajućih varijanti i delimično izbegava imunitet stvoren vakcinom: zaštitno dejstvo dve doze, snažno u slučajevima prethodnih varijanti, kod Delte je smanjeno. Sve vakcine koje imamo zasnovane su na originalnom „Vuhan“ šiljku. Izgledalo je verovatno da bi treća doza „vuhanske“ vakcine indukovala više antitela za originalni šiljak, ali da ne bi štitila protiv Delte. Međutim, pokazalo se da treća doza širi neutralizujuću moć vakcina, tako da se Delta vrlo efikasno blokira. Prerano je reći kakvo će im dejstvo biti protiv Omikrona.

Južnoafrički naučnici su 25. novembra digli uzbunu. Već su primetili novu varijantu i pratili njen razvoj; u provinciji Hauteng je od 12. do 20. novembra prikupljeno 77 sekvenci. Jedna od izmena u šiljku bila je poznata iz Alfa varijante (ona koja nam je upropastila prošli Božić) – pukom srećom, ta izmena se može detektovati kroz neuspeh jednog od popularnih komercijalnih PCR testova. Test cilja tri virusna gena, uključujući šiljak. Ako se detektuju dva druga gena, ali ne i šiljak, još uvek se računa da je infekcija prisutna (dovoljna su dva od tri pogotka da se rezultat smatra pozitivnim). Taj promašaj u ciljanju S gena (S gene target failure, SGTF) pokazao se korisnim da se prati širenje varijante. Preko SGTF smo pre godinu dana mogli da gledamo kako Alfa napreduje. Kad je u maju prevladala Delta, SGTF slučajevi su postali retki. Prošlog meseca je SGTF postao dominantan u Hautengu, a zatim i šire po Južnoj Africi, pa sad imamo jasne znake četvrtog talasa zaraze u toj zemlji.

Smesta je usledila akcija. Svetska zdravstvena organizacija je 26. novembra proglasila Omikron zabrinjavajućom varijantom. U Ujedinjenom Kraljevstvu je saobraćaj sa jugom Afrike znatno ograničen, maske su postale obavezne u javnom prevozu i prodavnicama, za putovanja se traže PCR testovi umesto manje osetljivih brzih antigenskih, a pokrenuta je kampanja za davanje treće doze vakcine svim odraslim građanima. Takođe se radi na praćenju i izolaciji slučajeva za koje se sumnja da su zaraženi Omikron varijantom.

Razlog za zabranu saobraćaja je to što se misli da je većina slučajeva na jugu Afrike. Nije bilo mnogo SGTF pojava na drugim mestima, a procenjuje se da je varijanta nastala negde između kraja septembra i oktobra. Zahvaljujući brižljivom praćenju kovida u Južnoj Africi, ovu smo varijantu vrlo brzo primetili. Međutim, u UK i drugim zemljama pojavili su se slučajevi bez očiglednih veza sa jugom Afrike. Ograničavanje putovanja smanjiće broj slučajeva koji pokreću novi Omikron talas, ali ga neće sprečiti. To je taktika odlaganja, a da li je opravdana zavisi od toga kako ćemo iskoristiti vreme koje tako uštedimo. Kako ističe Tulio de Olivijera, jedan od vodećih južnoafričkih naučnika koji se bavi kovidom, „restrikcije na granicama odvraćaju države od upozoravanja sveta na buduće varijante. To će takođe usporiti istraživanja, jer sada u Južnu Afriku sleće sve manje aviona sa laboratorijskim materijalima neophodnim za sekvenciranje“. Nadam se da će ograničenja biti kratkoročna, inače će nas skupo koštati na duži rok.

Dok ovo pišem, za Omikron varijantu javnost zna već deset dana. Za vrlo kratko vreme se stiglo od zabrinutih virusologa do globalne pretnje. Mnogo je pitanja bez odgovora: hoće li virus sad biti blaži? Hoće li brzi antigenski testovi i dalje moći da ga detektuju? Šta će biti sa antiviralnim lekovima? Odakle potiče ova varijanta, od ljudi ili životinja? A najvažnije pitanje glasi: hoće li vakcine i dalje biti delotvorne?

Idemo prvo na ovo poslednje. Vakcine će definitivno i dalje biti delotvorne, ali ne znamo u kojoj meri. Ako još niste primili treću dozu, učinite to što je pre moguće. Ako još niste primili ni prvu, učinite to još danas. Južnoafrički naučnici su već objavili rad koji pokazuje da će Omikron izgleda pre zaraziti ljude koji su već preležali infekciju – što je prva empirijska potvrda da ova varijanta bar delimično izbegava imunitet. Suviše je rano za procenu razmera, ali biće poprilično iznenađenje ako se neutralizacija antitela koje generiše vakcina ne bude značajno smanjila. Istraživači (uključujući i tim s kojim radim na institutu Frensis Krik) su u žurbi da sve to kvantifikuju. Prve studije se mogu pojaviti već narednih dana, pa ćemo steći bar neku predstavu o tome koliko bi stvari zapravo mogle biti loše.

Može li Omikron varijanta biti „blaža“? Nema razloga da se u to veruje. Virusi evoluiraju da bi optimizovali transmisiju u populaciji. Za viruse koji nisu odmah smrtonosni za domaćina, nema dokaza da evoluiraju da bi postali manje patogeni. Imunitet, stečen vakcinacijom ili infekcijom, jeste ono zbog čega su ljudi manje podložni teškom obliku bolesti u slučaju ponovne zaraze. Ako izgleda da je virus postao blaži, obično je tako usled delimičnog imuniteta kod ranije zaraženih ili vakcinisanih. Južnoafričko stanovništvo je većinom ili već preležalo bolest ili se vakcinisalo: to je ono što zapravo odražavaju izveštaji koji govore da su simptomi blaži kod većine slučajeva zaraze varijantom Omikron. Drugim rečima, još ne možemo zaključiti ništa korisno o sposobnosti virusa da izazove bolest. Broj slučajeva u Hautengu brzo raste, kao i broj hospitalizacija. To je baš rano u Omikron talasu; tek sledi prebrojavanje umrlih. Možemo se nadati da će stopa smrtnosti biti manja od očekivane, ili možemo strahovati da će biti viša – ali u ovom trenutku ni nada ni strah nemaju racionalno uporište.

Osim na šiljku, došlo je do potencijalno značajnih mutacija i u drugim delovima virusa. Brzi antigenski testovi ciljaju protein N kojeg u virusu ima više od šiljka, sa manje varijabli. Omikron ima nekoliko mutacija na N. Čini se da će većina brzih antigenskih testova i dalje biti dovoljno osetljiva, ali za te procene su potrebni podaci i moguće je da će jedan ili više komercijalnih testova na tržištu postati beskorisni. To je, pored SGTF fenomena, solidan razlog da se u ovom trenutku prednost da PCR testovima za putnike.

Kako stoje stvari sa antiviralnim lekovima? Mogu biti od pomoći, pod uslovom da se daju što ranije. Pojavila su se dva nova leka u obliku tablete i ubrzo će biti dostupna. Omikron verovatno neće uticati na delotvornost Molnupiravira – nazvan po Torovom čekiću, jer ljudi iz marketinga hoće da vas uvere da taj lek deluje na virus onako kako Mjölnir deluje na džinove u Proznoj Edi (mada, pre će biti na negativce iz Marvelovih filmova). Verovatno se isto može reći i za Fajzerov Pakslovid. Na tržištu su već dostupna i neka veštačka neutrališuća antitela, koja su se u određenim okolnostima pokazala vrlo efektno protiv prethodnih varijanti. Budući da im je na meti virusni šiljak, neka od njih će verovatno biti manje delotvorna protiv Omikrona.

Poreklo virusa nije uvek lako utvrditi. Zanimljivo je da Omikron nije nastao iz Delte, već iz sasvim drugog ogranka evolutivnog stabla Sars-CoV-2. Delta je imala dovoljno prilika da postane njegova najtransmisivnija verzija. Neki misle da je Omikron prenet u životinjski rezervoar (obrnuta zoonoza) a onda se vratio na ljude. Nije nemoguće, ali meni izgleda verovatnije da je Omikron nastao tako što se virus zadržao u imunosupresivnoj osobi i postepeno sticao sve mutacije potrebne da zaobiđe neefikasan imunitet – već je opisano dovoljno takvih slučajeva. Netretirani HIV je najprevalentniji uzrok imunosupresije u Južnoj Africi: to je još jedan razlog, ako su razlozi uopšte potrebni, da se ozbiljnije shvati globalna zdravstvena nejednakost.

Ipak, izgleda da je za prevenciju kovida-19 dovoljna i skromna količina neutrališućih antitela. Tri doze vakcine, kod ljudi sa normalnim imunskim sistemom, stvaraju ogroman broj antitela na prethodne varijante: biće manje delotvorni protiv Omikrona, ali nadamo se da bi to još uvek moglo biti dovoljno. Ostaju nam drugi aspekti imuniteta stečenog od vakcine, koji pomažu u zaštiti protiv teškog oblika bolesti (kroz naše T i B ćelije). Sledeća generacija vakcina mogla bi obuhvatiti šiljke više različitih varijanti što bi trebalo da znači još širi spektar neutralizacije. Antiviralni lekovi će i dalje biti korisni. Ukratko, nismo se vratili na početak, mada su pojedine bolnice već teško opterećene. U mnogim krevetima na intenzivnoj nezi još uvek leže nevakcinisane odrasle osobe zaražene Deltom. Takođe su u visokom riziku imunokompromitovani ljudi, za čiju zaštitu moramo učiniti sve što možemo. Idite po treću dozu.

London Review of Books, 16.12.2021.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 06.12.2021.

KORONA VIRUS