Nije iznenađenje da je standard u Srbiji među najnižima „u regionu“. Ne bi trebalo ni da je iznenađenje da je standard „u regionu“ među najnižima u Evropi. Zašto? Zato što je dovoljno samo primetiti koje teme dominiraju u, recimo, srpskim javnim raspravama, pa razumeti da je privredni napredak „zadnja rupa na svirali“.

Početna rečenica u Kafkinoj priči „Umetnik u gladovanju“ glasi: „U poslednje vreme je značajno smanjeno zanimanje za umetnike u gladovanju.“ Ne u Srbiji. Lekcija koja je veoma dobro naučena u poslednjih dvadesetak godina jeste da se može izbeći demokratska kontrola ako se javnosti neprestano nameću patriotske teme. Nije mnogo drugačije ni u drugim zemljama „u regionu“, ali neke od njih imaju prirodne ili političke pogodnosti koje Srbija nema. Pored toga, i broj patriotskih tema je manji. Ovde valja osporavati realnost na Kosovu, zagovarati referendum u Republici Srpskoj, sporiti se sa Crnom Gorom, suditi se sa Hrvatskom. Pa onda NATO, nepostojeći secesionizam u Vojvodini i podozrevanje u namere Zapada, to jeste Evrope.

Kako da dođe na red standard građana? Osim u neverovatno samohvalisavim izjavama ljudi koji već deset godina (a neki i duže) sede u vladi ili na drugim mestima u vlasti. Mi smo, reći će se, prvi koje će da sretne jedan ili drugi evropski velikodostojnik. Zašto? Sugestija je da je to zbog toga što je Srbija „lider u regionu“, što bi trebalo shvatiti tako da su upravo oni koji njome vladaju „lideri u regionu“. Podaci o standardu i o svim ostalim problemima ukazuju na pravi razlog: Srbija je vodeći ili bar najveći bolesnik u regionu. Lider je kada je reč o problemima i u odlaganju da se oni reše. Svuda drugde je zaista smanjeno zanimanje za umetnost u gladovanju, tako da su retka mesta gde se to još može videti.

 
Blic, 24.02.2010.

Peščanik.net, 24.02.2010.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija