Revizije podataka nisu nepoznate u statistikama svih zemalja. Negde i ponekad znaju da budu relativno velike. Svejedno, početna greška ne bi trebalo da bude previše velika. Recimo, upoređenja radi, ako se sprovodi istraživanje o ishodu izbora na osnovu podataka sa birališta, rezultati koji se dobiju ne bi smeli da bitno, svakako manje od jedan odsto, razlikuju od onih do koji će se konačno doći prebrojavanjem glasova.

Ocene bruto domaćeg proizvoda (BDP), od početne do konačne, mogu da se razlikuju više, ali ako je reč o 10 ili čak 30 ili 40 odsto, to je suviše. Jer se time u stvari obesmišljavaju rane procene. Recimo, kaže se sada da BDP nije prošle godine povećan za 1,8 odsto, već tek za jedan odsto. To je zaista velika razlika. Pre toga je bila rasprava o podacima za 2009, gde se od početnih oko minus tri odsto došlo do procena da je reč o cifri od oko minus šest odsto, da bi se izašlo sa za sada konačnom brojkom od minus 3,5 odsto. To unosi veliku neizvesnost oko stvarnih privrednih kretanja u poslednjih par godina.

Jedna posledica ovih revizija jeste smanjenje pouzdanosti predviđanja. Još uvek se računa sa rastom od oko tri odsto ove godine. To očekivanje je svakako zasnovano i na podacima o rastu u prethodnih par godina. No, ako ovi poslednji nisu pouzdani, teško je oceniti koliko je bilo koja prognoza zapravo pouzdana. Jer, recimo, razlika između rasta od 1,8 odsto i jedan odsto je velika i morala bi da utiče na svaki račun, kako god da se on izvodi, o tome šta se može očekivati u ovoj i stoga i u sledećim godinama.

A to je samo neizvesnost oko rasta BDP. Šta bi tek trebalo misliti o kretanju komponenti koji ulaze u BDP, kao što su ulaganja ili potrošnja, a koji ulaze u ocenu bruto domaćeg proizvoda?

 
Blic, 12.07.2011.

Peščanik.net, 13.07.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija