Reakcija Vlade na štrajkove čudi jer se ona reklamirala kao „socijalno odgovorna“. Argumenti koje, međutim, Vlada poteže liče na one koji su se koristili u neka druga klasna vremena.

Reći da štrajkovi nanose štetu privredi nije, naravno, pogrešno. Ljudi koji štrajkuju ne privređuju ništa, a drugi imaju razne vrste troškova zbog toga što se štrajkuje tako da se što je više moguće privuče pažnja javnosti. A to se najčešće postiže tako što se remeti normalan tok života i obavljanja poslova.

Štrajkovi se po pravilu ne organizuju zato da bi se pridobile simpatije, već da bi se povećala neprijatnost javnog života. Zašto? Zato da bi se preraspodelila odgovornost. Ljudi koji su izgubili posao ili ne primaju platu ili su na neki drugi način uskraćeni, žele da stave do znanja da nisu oni sami odgovorni za stanje u kome se nalaze. Nisu, naravno, odgovorni ni oni koji zbog, recimo, zakrčenog puta ne mogu da obavljaju svoje poslove, ali se od javnosti očekuje da utvrdi ko jeste odgovoran i prebaci na njih troškove.

Vlada, međutim, reaguje represivno, što je u skladu sa shvatanjima iz nekih drugih vremena kada se smatralo da ljudi štrajkuju jer ne žele da rade ili koriste silu da bi zaradili više nego što zaslužuju. Takve štrajkove najčešće organizuju zaposleni u javnom sektoru, ali su oni retkost u privatnom sektoru, posebno u zemljama sa visokom stopom nezaposlenosti. Štrajkovi koji se sada šire Srbijom u najvećoj meri su posledica neodgovornosti poslodavaca i Vlade.

Rđavo locirana odgovornost, na nezaposlene i siromašne, a ne na poslodavce i Vladu, ne može a da ne produbi sukobe. Tako da bi bilo bolje da odgovorni promene ponašanje, a ne da prete.

 
Blic, 27.01.2010.

Peščanik.net, 27.01.2010.