Radikalna je stranka ponudila drugim strankama ili njihovim liderima da se obavežu da će garantovati sigurnost stranim investitorima u Srbiji. Koliko su strane investicije važne? Uopšte, koliko su važni spoljni privredni odnosi za Srbiju?

Za početak je korisno pogledati u platni bilans, gde se beleže razmena dobara, usluga, dohodaka, ulaganja i finansisjksih sredstava. Srbija je, recimo, prošle godine izvezla robe u vrednosti od nešto manje od 9 milijardi dolara (ili nešto manje od 6,5 milijarde evra). Uvezla je otprilike duplo više, što znači da je ostvarila deficit od oko 6,5 milijarde evra. To je nešto više od 20 posto ukupne proizvodnje, to jest onoga što se naziva bruto domaći proizvod, BDP. U razmeni usluga – recimo turističkih, transprotnih, finansijskih, obrazovnih – ostvaren je mali deficit, koji se praktično može zanemariti. U dohocima, dakle u onome što stranci zarade u Srbiji i građani Srbije zarade u inostranstvu, ostvaren je deficit od oko 500 miliona evra. Konačno, iz inostranstva je transferisano gotovo 3 milijarde evra (najveći deo čine privatne doznake) i nešto oko 200 miliona donacija. Međutim, iz Srbije je doznačeno u inostranstvo nešto manje od 1,25 milijarde evra, tako da su neto doznake tek nešto manje od 1,75 milijardi evra. Kada se od svih  tekućih prihoda oduzmu svi tekući rashodi, deficit napravljen u jednoj godini iznosti oko 5 milijardi evra ili nešto manje od 17 posto bruto domaćeg proizvoda.

To je potrebno finansirati, a to se može ili stranim ulaganjima ili zaduživanjem ili trošenjem rezerve. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, prihodovano je nešto manje od 1,6 milijardi evra. Tome valja dodati takozvane portfolio investicije, što su ulaganja u recimo u obveznice ili akcije, od oko 650 miliona evra. Time je pokriveno nešto manje od polovine deficita. Kredita je uzeto za nešto više od 3,5 milijarde evra (to je neto iznos, jer su otplate iznosile više od 2,2 milijarde evra). Ima još nekoliko stavki koje se gotovo potiru, tako da su rezerve povećane za nešto manje od 900 miliona evra, pošto je pokriven preostali deficit u tekućim plaćanjima.

Koliko su, dakle, važni privredni odnosi sa inostranstvom? Ovo se može posmatrati na više načina. Recimo, jasno je da su doznake izuzetno značajne, pogotov što je njihov priliv, bar od 2004. prilično stabilan, oko 3 milijarde evra. Međutim, u tom je periodu odliv doznaka utrostručen, što znači da sada građani Srbije šalju tri puta više novaca u inostranstvo nego pre nekoliko godina. To znači da je tržište rada, pre svega u Evropskoj uniji, veoma važno, jer su doznake ili transferi iz tekućih primanja ili je reč o penzijama, a i da su tržišta usluga u Evropskoj uniji veoma važna, jer se verovatno na njih troši značajan deo novca koji se šalje u inostranstvo. Ovo je u skladu sa povećanjem uvoza usluga, koji je više nego udvostručen od 2004. do 2007.

Strana ulaganja su značajna, ali sa izuzetkom 2006, nisu mnogo značajnija od doznaka. Zanimljivo je da su značajno rasle i potrfolio investiciji sve do maja prošle godine. Od tada, a to se jasno vidi i po kretanjima na beogradskoj berzi, ta su ulaganja značajno smanjena. Budući da se gotovo pola deficita u tekućim plaćanjima prošle goine pokrilo iz direktnih i portfolio ulaganja, to znači da je strani kapital veoma značajan za Srbiju. Još su značajnija finansijska tržišta, jer je prošle godine u inostranstvu uzeto tek nešto manje od 6 milijardi evra kredita. Bilo je potrebno pokriti preostali deficit na tekućem računu, a i refinansirati dospele obaveze.

Za Srbiju su, dakle, veoma važna strana tržišta rada i finansijska tržišta, pre svega ona u Evropskoj uniji. Ukoliko se saberu samo strane investicije i krediti, nezavisno na šta se troše, reč je o sumi od gotovo 8 milijardi evra prošle godine. To je nešto više od četvrtine bruto domaćeg proizvoda. Ni ove godine obaveze nisu mnogo manje. Čak i ako se bude uvozilo manje robe i usluga i ako se bude manje slalo deci i drugoj rodbini u inostranstvo, ostaju obaveze otplate kredita, koje nisu manje nego prošle godine, a ostaje i deficit na tekućem računu. Rezerve Narodne banke su bile tek nešto više od 9 milijardi evra, a trenutno su verovatno manje. One ne bi smele da padnu ispod vrednosti tromesečnog uvoza robe i usluga, što je prošle godine bilo više od 3,5 milijardi evra. Dakle, preostale rezerve već sada ne pokrivaju potrebe refinansiranja obaveza i deficita na tekućem računu. A raspoložive rezerve su još manje.

Naravno, ne mora da dođe do potpunog zastoja u prilivu stranih finansija, mada to nije najgori scenario. Gori scenario bi bio ako bi strani ulagači povlačili novac i napuštali Srbiju. No, dovoljno je da poraste rizik. Od početka godine on je uvećan bar za 5 procentnih poena. Tome valja dodati i depresijaciju dinara, do čega bi svakako došlo ukoliko bi se smanjio priliv stranog novca. Posledice bi mogle da budu veoma negativne po rast, potrošnju i zaposlenost.

Razumljivo je, dakle, zašto bi i radikali da garantuju sigurnost stranim investitorima. Ali, tu reči nisu dovoljne. Sve što su činili i što čine njihovi potencijalni koalicioni partneri samo doprinosi neizvesnosti, a to širi pesimizam, blago rečeno. Ponašanje investitora u tim okolnostima nije teško predvideti. Problem su srpski glasači. Oni bi trebalo da izaberu između stranaka koje su do ove situacije doveli i stranaka koje im ne nude ništa jasno i pozitivno. U tim okolnostima je potrebno da glasači budu racionalniji i razumniji od stranaka između kojih biraju. Još više od toga, potrebno je da budu odgovorniji od njih. Ovome bi moglo da pomogne saznanje o tome koliko je skup taj izbor. Rizikuje se, jednostano rečeno, oko 25 posto bruto domaćeg proizvoda i gotovo toliko potrošnje.

 
Peščanik.net, 31.03.2008.