U Tebi nema besmisla, ni smrti.
Ti sjajiš kao iskopan stari mač.
Miloš Crnjanski, Lament nad Beogradom
Studenti koji hodaju iz svih delova Srbije su pred Beogradom. Dolaze da ih svi vide i čuju, da upravo u Beogradu pokažu zaraznu energiju čvrste vere da ovaj grad ne mora biti genius loci besmisla kakav je sada.
Besmisao ispražnjene, obezljuđene Skupštine, Vlade koja nije ni marionetska, a skrivena je u papiru neubedljive ostavke. Preko puta Skupštine je sramni logor, od noćas opasan traktorima bez oznaka i vozača, a oko svega još i bodljikavom žicom. Prvi beogradski logor po isterivanju nacista iz grada. A u njemu – ljudi možda ima, ne znamo. Ako i ima, obezljuđeni su poniženjem ropskih nadnica plaćenih (ne)opranim novcem, legitimizacijom ratnih zločinaca, besprimernim dodvoravanjem gospodaru njihovih života, savesti i dostojanstva. A on ih, pošto ih je obezljudio, svodi na rov njegove odbrane. Šta li ga to napada? Sama slika besmisla života u kome nema neograničenog vladanja.
Svi vozovi u Srbiji su prazni i stoje. Ukočila ih je dojava o navodnom eksplozivu. Ispod Beograda stoji, bez ljudi, Beovoz. Na autoputu koji vodi u Beograd – iznenadni radovi na kojima ljudi, radnika – nema.
Na beogradskim ulicama valjaju se vreće sa kamenjem zla. Sklone ih, a one ponovo niknu.
Svo to obezljuđenje treba da čuva njega, predsednika Republike od besmisla budućnosti. U Beogradu može biti stvari, ne sme biti ljudi! Učinio je sve što je mogao i činio je to neumorno, svakog dana. Svirepom nečovečnošću eklatantnih laži, u koje uvlači žrtve svojih reči i odluka. Videlo se to u punom svetlu na primeru policajca ranjenog (policijskim) pendrekom u oko. Lamentirao je nad šatorskim logorom, pod kišom, nad onima koji su za njega plaćeno ljudsko meso, a predstavlja ih kao studente žedne znanja. Obećavao je desetine puta hapšenja, hapšenja. Sve ljude treba ukloniti, hoću da vidim samo stvari, samo zgrade i logor! Sveo je sebe na stvora, samog među svim što on vidi kao puke objekte sopstvene moći. Policije, veruje, nikad dovoljno, a nije ni entuzijastična koliko on misli da treba.
Zato , u ovom trenutku sprovodi dosad neviđeni državni udar zloupotrebom i zabranom korišćenja stvari – infrastrukture za koju smatra da je njegova lična.
Beograd, kao svaki grad ima ulice i zgrade koje ne može da zloupotrebi, a u njima ljude. I kao što u čežnjivom „Lamentu nad Beogradom“ stoji: tamo nema ni besmisla ni smrti. Tu je život, a i novi smisao koga je probudila nada. Izaći će na ulice i gosti i Beograđani, uprkos svemu, uprkos njemu. I sijaće Beograd, ne kao mač – mač ostaje u koricama – već kao grad 21. veka obasjan nebrojenim lampicama mobilnih telefona građana okupljenih u ljudsko društvo. Dok stvor sam, okružen obezljuđenom gardom, u svom tom svetlu vidi samo ono između.
Mrak.
Peščanik.net, 14.03.2025.
NADSTREŠNICA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)
- Ko je dobio krompir? - 19/04/2025
- Stvor i stvari - 14/03/2025
- Pravnički um - 05/12/2024
