Odavno a u predizbornoj groznici posebno, sve oko rehabilitacije DM se pretvara u političku monetu sumnjive vrednosti – i šubara i cveće. Zlosrećni pukovnik DM je na suđenju rekao da je mnogo hteo i započeo „ali svetski vihor je odneo i mene i moj rad“. Pobednici su ga osudili onako kako pobednici sude. A neki čovek sa zvučnom titulom državnog sekretara, S. Homen, makar je obećao da Nedić i Ljotić neće biti rehabilitovani. Istoričari govore, ali uglavnom jedni drugima oduzimaju reč – potomci zlosrećnog pukovnika ćute. A vihor istorijskog revizionizma ne prestaje. Šta će sud učiniti, nije naše da se time bavimo, ali je ovde nužno makar na nešto podsetiti. O šubari je reč. Kada je DM-u vojvoda i komandant Crne Gore, Pavle Đurišić, podneo izveštaj o tome koliko je muslimana istrebio i sela i gradova spalio, DM mu je poslao svoju šubaru na poklon. I to je istorija, ali napomene se ovde tiču nečeg bitnog što malo kog zanima. Nevolja je što su i Nedić i Ljotić – pa i zlosrećni DM – odavno rehabilitovani kao i njihova ideologija. U Istri godine 1945. njima je venac slave kao nacionalnim junacima ispleo sveti vladika Nikolaj. I himnu – tropar D. Ljotiću. A rehabilitacija je počela davno i najavili su je hrvatski komunisti oko Maspoka pesmom:

Druže Tito, tebe Srbi lažu –
Oni vole čupavoga Dražu.

Politički folklor nikada nije nezanimljiv i čega sve u njemu nema – negde oko 1989. već imamo bulevare koji nose imena svih gore pomenutih ličnosti. To su prihvatili i srpski komunisti – deo njih barem – i polako i sigurno je počeo rat. Od Vlasenice do nadomak Sarajeva bilo je šubara vojvode Šešelja sa njegovim formacijama. Krenuli su i Hrvati da rehabilituju svoje nacionalne junake. Miloševićevi komunisti su šubaru zakitili crvenom ružom. Istorija se na Balkanu kretala natraške i stigli smo ovde gde smo i kako smo. Hoće li Crna Gora prihvatiti vojvodu P. Đurišića kao simbol ili će ostati verna onom drugom simbolu – to niko za sada ne zna. A šubara nesrećnog pukovnika je okićena najrazličitijim cvećem. Od socijalističke crvene ruže do – uskoro će i to biti – različka. Niko se ne pita kuda to vodi, a u današnjoj Evropi niko živ i ne pomišlja da rehabilituje maršala F. Petena. Osudio ga je De Gol na smrt, pa mu zamenio kaznu i maršal je umro u zatvoru. I njegov ideolog Š. Moras. Kako ćemo s Kosovom ako i oni krenu da rehabilituju Džafera Devu i tako redom diljem Balkana. Ovde poslednji svetski rat nikako da se završi. A istoričari rade posao političarima koji kite šubaru DM. Sve ovo više nema veze sa istorijskim DM, koga se i kralj bio odrekao u korist Tita i antifašizma koji je trijumfovao u Evropi i na čijim se tekovinama gradi i EU – ovo je iz šeme našeg balkanskog ludila. A šubara je pod cvećem sa svih strana. Tu su i venci crkveni i republikanski i monarhistički. Ovde svi lažu i samog DM, do kog nikom stalo i nije budući da glupe igre – koje se zovu kampanja izborna – traju i to decenijama.

U groznici predizbornoj i sama je vlada beogradska izgubila glavu i kao da hita da i ona okiti šubaru cvećem i vencima.

To što iz SRS čekaju vojvodu Šešelja nije mnogo čudno – koga bi drugog oni i mogli da čekaju. Čudno je i sasvim ludo što vlada hita sa garancijama da se haški sužanj vrati i naravno uključi u kampanju za Đurđevdanske izbore. Drčni vojvoda će navodno udariti na Grobara i njegove u SNS. A oni će nešto ućariti, ovi iz vladajuće koalicije. Svi znaju da nije loše da se što više raznovrsnog cveća nađe na šubari DM, a samom DM to odavno ništa ne znači. U kampanju se ide kao u rat, makar i sa moštima. Užasno je dosadno ovo sve oko rehabilitacije. Služe se molebani, plamte sveće, posipa se sve cvećem i svi se sećaju kako je vladika Nikolaj u Istri 1945. slavio „nacionalne junake“ stihovima, koji su danas na usnama i levičara i desničara – teško je razlikovati ko je ko u ovoj izbornoj groznici dok rehabilitacija traje. Klicao je sv. vladika Ljotiću:

Dimitrije, mudri dobrovoljče
I božiji divni ugodniče.

Malo dalje, Nikolaj veliča redom „nacionalne junake“:

Do Ljotića vojvoda Momčilo
Kraj Momčila Jevđeviću Dobra
Pokraj Dobre slavni Đurišiću
Divni Pavle bog mu dao zdravlje
.

Nećemo više navoditi jer rehabilitacije traju i postaju deo političkoga folklora – da je samo folklora – i predizbornog svrstavanja. Nije istorijski vihor odneo šubaru DM zajedno s njim koga su pobednici pogubili. Ljudi umiru – to nam je sudbina i udes – ali ideologije ne umiru i to igrači u vrućici predizborne groznice znaju. I Nebeska i Zemaljska Srbija su u kampanji i još se ne zna kome ćemo se carstvu privoleti. Da li Rusiji ili trulom Zapadu. To je i cilj svih tih njihovih rehabilitacija, i vladinih i stranačkih. A vihor barem na Balkanu ne prestaje. Sinergija ludosti i gluposti je na delu. Sve će oni rehabilitovati, a da li će njih ovi izbori rehabilitovati – to ćemo tek videti.

Izveštaj Pavla Durišića Draži Mihajlović

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 30.03.2012.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)