Samo mesec dana nakon što je dizan u nebesa zbog odlučnog stava prema evropskim zvaničnicima i izbegavanja budžetskih diktata iz Brisela, premijer Mariano Rahoj u sredu je najavio novi paket nepopularnih mera štednje, dok su španski rudari organizovali nemirne i povremeno nasilne proteste.
Španija, četvrta po veličini evropska privreda, suočava se s dugoročno neodrživim kamatnim stopama svojih obveznica, što primorava g. Rahoja da preduzima mnoge mere koje su nesolventnim evropskim državama – Grčkoj, Portugaliji i Irskoj – nametnuli međnarodni poverioci.
„Okolnosti su se promenile“, rekao je g. Rahoj govoreći o novom planu, „i ja moram da se prilagodim.“
Tokom čitave krize igrao je na strah: na duboku zabrinutost zbog posledica paketa spasavanja Španije, koji bi potencijalno mogao da gurne evrozonu u pogubni kovitlac. Tako su u utorak evropski saveznici postigli sporazum da pozajme g. Rahoju milijarde za rekapitalizaciju španskih banaka, i dali mu rok do 2014. da dostigne ciljani deficit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda.
Novi paket sadrži povećanje poreza i smanjenje potrošnje, uključujući i troprocentno podizanje PDV-a, sa 21 na 18 posto, čime je g. Rahoj prekršio svoje obećanje. Ovaj krug mera, četvrti za sedam meseci, sprovodi se u cilju smanjivanja budžetskog deficita Španije za 80 milijardi dolara u naredne dve i po godine.
Dodatne budžetske mere mogle bi da otežaju oživljavanje privrede zemlje. Ali g. Rahoj se nalazi u sve nezgodnijem položaju, pritešnjen između besnih španskih birača i nestrpljivih evropskih zvaničnika, što mu ne ostavlja mnogo opcija.
„Ovo je realnost“, rekao je g. Rahoj u parlamentu, nadvikujući se sa poslanicima, „Nemamo drugu, moramo se izvući iz ove provalije i moramo to učiniti što pre; sad nije vreme za fantazije i improvizacije, jer nemamo drugog izbora.“
Španija je stradala zbog ekonomske krize i pucanja mehura nekretnina, što je oslabilo njene banke, gurnulo je u recesiju, povećalo stopu nezaposlenosti na 25 odsto i nagomilalo dugove. Investitori su pozitivno reagovali na novosti u sredu, spuštanjem kamate na španske desetogodišnje obveznice na 6,6 odsto, sa 6,8 od utorka.
Kamatna stopa je prešla granicu od 7 odsto u ponedeljak, pre nego što su se ministri finansija složili da olabave budžetske ciljeve za Španiju, kao i da do kraja ovog meseca obezbede 37 milijardi od ukupno 125 milijardi dolara namenjenih za spasavanje banaka.
Dok su se španske berze stišavale, italijanske su pale usled zabrinutosti da Rim možda može biti primoran da traži pomoć iz trajnog kriznog fonda evrozone koji se, sa svojih 600 milijardi dolara, često smatra neadekvatnim za ovaj zadatak.
Postoji i zabrinutost da bi pooštrena štednja u Španiji mogla da produbi recesiju. U radu pod nazivom Ubica Španije, Dario Perkins, analitičar londonske firme Lombard Street Research, izražava nevericu da se g. Rahoj odlučio na dodatno stezanje budžeta. On je „preuzeo punu odgovornost za ove mere“, piše g. Perkins, „ali one su mu najverovatnije nametnute kao deo“ paketa spasavanje Evropske unije.
Pomoć španskim bankama podrazumeva veću kontrolu državnih finansija i banaka od strane Brisela i Evropske centralne banke. Međutim, do kraja godina, ako se formira centralna evropska agencija za kontrolu banaka, pomoć se može otpisati sa računa španske vlade i upisati u Evropski fond za spasavanje, prema odlukama usvojenim na nedavno održanom samitu Evropske unije.
Ovaj noćni sastanak rezultirao je i dogovorom da Evropski fond za spasavanje može liberalnije da kupuje španske i italijanske obveznice, u pokušaju da održi niske kamatne stope. Ali strahuje se da će fondovi za spasavanje biti previše mali za Španiju i Italiju, ako ove zemlje zapadnu u još veće nevolje, a špekulanti će sigurno testirati granice fondova, i podizaće kamate dok ne budu sigurni da će Evropska unija i evrozona podržati Španiju i Italiju bez obzira na sve.
Međutim, Nemačka i neke njene severne saveznice odbile su da dopuste Evropskom fondu za spasavanje da se ponaša kao banka ili da direktno otkupljuje španski i italijanski dug. Berlin kaže da bi takvi potezi narušili nemački ustav i zabranu spasavanja drugih vlada, uz pisanje blanko čeka bez parlamentarnog nadzora.
Novi paket pokazuje koliko je nisko pala zvezda g. Rahoja od prošlog meseca, kada je od Evrope dobio plan za rekapitalizaciju banaka, umesto paketa pomoći uz koji idu zahtevi Brisela.
Francisko Longo, profesor državne uprave i javne politike na poslovnoj školi Esade u Barseloni, kaže: „Rahoj je sada promenio uslove ugovora koji je potpisao sa svojim biračima“. Da bi održao društvenu koheziju u Španiji, dodaje on, g. Rahoj se trudi „da ubedi ljude kako su ove mere, koliko god bile suprotne onome što je ranije tvrdio, zaista neizbežne i da će na kraju doneti pozitivan rezultat.“
U sredu se g. Rahoj suočio i sa besom španskih rudara, koji su stigli u Madrid nakon dugog marša iz ostalih regiona, na proteste protiv oštrih rezova u subvencijama za ugalj. Mladi ljudi su gađali policajce kamenicama i petardama, a policija je upotrebila pendreke i gumene metke.
G. Rahoj i njegova konzervativna Narodna partija preuzeli su vlast u decembru, nakon što su birači kaznili prethodnu administraciju, pod vođstvom socijaliste Hozea Luisa Rodrigeza Zapatera, za njene loše ekonomske rezultate.
Naoružan parlamentarnom većinom koju g. Zapatero nije imao, g. Rahoj je krenuo u prestrojavanje privrede, počevši od strogih španskih zakona o tržištu rada. Ali reforma g. Rahoja ostala je u drugom planu, usled hitnijih bankarskih i finansijskih problema koji su zadesili Španiju, naročito nakon propasti velike kreditne banke Bankia početkom maja.
Države pokušavaju da izbegnu paljbu tržišta i da ispune evropske ciljeve. U Italiji, premijer Mario Monti je najavio ozbiljne mere štednje i povećanje poreza, ali mu preti sve jači politički otpor u zemlji.
U Francuskoj, nedavno objavljeni izveštaj nezavisne francuske agencije za reviziju državnog budžeta kaže da Fransoa Oland i njegova vlada moraju da pronađu imeđu 7,25 i 12,5 milijardi dolara putem dodatnog prihoda ili rezova potrošnje do kraja godine, da bi dostigli ciljani deficit od 4,5 odsto BDP-a.
U međuvremenu, najava g. Rahoja da će državni činovnici ostati bez svog tradicionalnog božićnjeg dodatka, čime će se uštedeti oko 5 milijardi dolara, dočekana je štrajkom najvećeg sindikata državnih službenika.
Kao i u mnogim drugim evropskim zemljama, državni činovnici u Španiji uživaju čvrste radne garancije. Međutim, g. Rahoj je to načeo u decembru, podizanjem radnog vremena sa 35 na 37,5 sati nedeljno. U sredu je najavio reformu lokalne javne administracije, sa namerom da uštedi 4,25 milijardi dolara, smanjujući plate gradonačelnicima i zatvarajući lokalne državne službe. U međuvremenu, ministarstva centralne vlade će ove godine morati da uštede dodatnih 725 miliona dolara.
Raphael Minder, Steven Erlanger, The New York Times, 11.07.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 14.07.2012.
