Ima nečeg sumornog u beogradskoj političkoj palanci – i ovako podjesen, dok još sunca ima.

Došli Srbi sa Kosova na crkveno-narodni sabor, i to u sred Beograda, u dvorani KNU. I usvojili su Rezoluciju, od reči do reči sročenu iz sabranih dela dr V. Koštunice. Ozbiljan je to dokumenat – barem se njima tako čini: za sve je kriv B. Tadić, jer nije delovao po svim strateško-taktičkim pravcima u odbrani Kosova. Da čovek požali tog Tadića, nemoćnog i slabašnog – prosto Boris Nejaki u Novom dvoru na sred Beograda. Morao bi neko i nad njim da se sažali – no, događaj nije u tome.

Objavili su u toj rezoluciji da sveštenstvo i monaštvo na čelu sa episkopom Artemijem “nisu prisustvovali skupu zbog zabrane mitropolita Amfilohija”. Kada je ta zabrana publikovana, to niko ne zna – ali biće da je tako kada Srbi kažu. Nema toga što u ovoj sumornoj palanci nije moguće. Sukob između episkopa kosovsko-metohijskog i Sinoda SPC nije nov, iako još nikoga nismo ubedili da se i na toj relaciji nešto menja. Ili da se može promeniti. Nešto drugo u ovoj Rezoluciji je ipak važnije: odlučili su Srbi, svi i svuda, i saborno, da te svoje zahteve uruče Dmitriju Medvedevu, kada uoči 20. oktobra bude prispeo u Beograd. I kada kremaljski velmoža to bude pročitao, biće sve rešeno, veruju oni – ako ne pre, ono o Uskrsu ideuće godine eto nas u Prizrenu, na legendarnoj reci Sitnici. Tako piše u Rezoluciji, pa neka B.Tadić bere kožu na šiljak. A za gospodara Rusije, videćemo kako ćemo,  jer njemu je dosta svih tih “kosova”, teško da će on tu Rezoluciju i pročitati.

Prestravio se ponosni slobodarski Beograd od nečeg drugog – od neke parade ponosa.

Čak su i sportske vesti o pobedama našim svedene na prvih dvadesetak minuta na državnom TV dnevniku. Sve se trese oko ove parade i svi su na nogama. Okupiće se nekoliko stotina ljudi i žena, čija su seksualna opredeljenja drugačija, i to će slomiti krila Srbiji. Smešno i tužno. Taj fenomen homoseksualizma prati ljudsku vrstu otkad je ima, sreća se u svim sferama društva. U Crkvi najviše ga ima.

I papa rimski bezmalo svakog dana potpisuje silne ukaze o kaštigovanju sveštenika zbog pedofilije recimo – i tu smo gde smo, ništa se ne menja. U toj priči beogradskoj, ponovo junak dana – ko bi drugi i bio – mitropolit Amfilohije. Zna on o čemu se tu radi, ali je onaj starozavetni mit o Sodomi i Gomori rastegao i nategao tako da i tetiva puca: on ne zove otvoreno na nasilje, ali kako priča ovu priču, drevnu biblijsku metaforu, sve je moguće. Njegovi su na ulici, čekaju mig. Marginalizovane grupe strepe, niko da ih zaštiti, i one imaju neka prava. Svi znaju o čemu se radi – zna i mitropolit Amfilohije – i svi igraju svoje političke “igrice”. Kako su se naoštrili oni iz “Obraza” ili iz “1389” i najgore nije isključeno, no, nadajmo se da do nasilja doći neće. Svi se kunu da ga biti neće, ali simpatični neki mladić – skoro dečak – iz “Obraza” kaže: “Svi znaju šta će biti”. Izgleda da je tako.

Zna mitropolit da mu je priča bajata, da ona pripada starozavetnoj biblijskoj tradiciji iako se i u Novom zavetu pominje sodomija. No on mirno najavljuje kaznu božiju, baš onako kako se to pominje u drevnom mitu – Bog će spaliti Beograd i Srbiju zbog nekoliko stotina tih ljudi i žena. Ovo i čekaju oni drugi, s druge strane ulice, da dobiju božije pokriće za svoje nasilje, koje i ne kriju. Oni ga čak najavljuju. Sve je moguće, ali ima nečeg što se sada mora učiniti. Mora se dati pravo svima, pa i obespravljenim marginalizovanim grupama. Ovako, kao da svi priželjkuju nasilje. Tu je mitropolit preterao patetičnim rečima i naoko biranim citatima.

I jedna utešna prognoza vremena za nedelju – sve će to proći, a sumporna kiša na Beograd pasti neće.

 
Zapisi iz palanke,

Peščanik.net, 18.09.2009.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)