Darko Šarić, osumnjičen za učešće u švercu preko dve tone kokaina, pao je kao naručen posustaloj vlasti. Iako još uvek nije podignuta optužnica nego se vodi istraga, ipak se samo o Šariću priča. A ima toliko drugih tema. O Rogozinu i šamarčini koju je opalio Srbiji gotovo ni reči; tu i tamo po nešto stidljivo od famoznih „analitičara“. Kada je Rogozin ucenio i ponizio Srbiju tako što je rekao da ona ne sme ni da pomisli na NATO, jer ako tamo uđe, Rusija će odmah priznati Kosovo, ja sam pomislila da će drčni Jeremić otpisati Rogozinu bar onoliko oštro koliko i Jelku Kacinu, funkcioneru EU. Ništa od toga. Nastala je mukla tišina u kojoj se samo jauci čuju. Šta ćemo sad sa „principijelnom“  Rusijom? Šta ćemo sad sa NIS-om i gasnom privredom?

Na udar „naših Rusa“ koje predvode Koštunica i Amfilohije, vlast je počela da radi ispod žita tako što će sve poslove da joj odradi švercer Darko Šarić. Do takvog zaključka bi došao svako ko je slušao šta je u Kažiprstu pričao državni sekretar Slobodan Homen. Nije reč o sumnji da je Šarić član kriminalne bande koja švercuje drogu. Reč je o tome da je vlast rešila da preko hvatanja tog švercera pošalje brojne političke poruke. Nekako i sama priča o Šariću više ide preko političkih kanala DS-a, ministarstva pravde i medija, nego preko policije i Ivice Dačića. Ivica se drži uzdržano kao i uvek, a sada naročito, zbog progona partijske sekretarice, koja se vozikala državnim kolima. Navalili na nju, a ovamo svi to rade. Ali samo njegovima treba da se izrekne ta nečuvena kazna o „prekidu karijere na četiri godine“.

Od gospodin Šarića se traži da zakrpi sve rupe. Prva je ona klasična. Zar vlada nije obećala energičnu borbu protiv organizovanog kriminala, mita i korupcije? Jeste. Pa jel to radi? Pa naravno da radi. Uzgred, u Šariću leži uzrok opravdanog narodnog gneva. To je taj koji je prao novac od droge. On je odgovoran za loše privatizacije (kupovao je razne fabrike, zemlju, postrojenja, hotele i šta sve ne) zbog kojih narod sada pati, štrajkuje glađu, seče prste i blokira pruge. Slobodan Homen kaže da tog organizovanog kriminala ima koliko kod hoćeš. Eto, kaže on, odeš u kafić da popiješ kaficu, a ono 70 posto tih kafića je nekakvog šarićevskog, to jest kriminalnog porekla!

Na pitanje šta su do sada radile „institucije sistema“, dok je Šarić sve i svašta kupovao za kokainski novac, a i kafići se razmnožili, Homen kaže da je to bilo moguće zbog „mladosti naših institucija“. Sada smo sazreli, država je jača od svakog pojedinca i svih organizovanih kriminalnih grupa. Svašta je bilo moguće ranije, institucije nisu radile zbog povezanosti Šarića sa politikom! Finansirao je neke stranke, pouzdano znamo. Zato ga, kaže Homen, niko nije pojurio, zbog korumpiranih političara. A to valjda svako zna.

Ali to nisu političari iz ove vlade. To su oni od pre ove vlade, oni od pre skoro dve godine. Tako kaže Homen. Adresa je jasna, i depaša je poslata pravo na adresu Koštunice, Rogozina i ostalih „naših Rusa“. Na Tadićevu nesreću, pridružio im se i otac nacije, Dobrica Ćosić. I on je raspalio po Tadićevom izdajništvu. Prešao kod Koštunice i Rusa. Kako god da prebiraš i brojiš u glavi, jasno je da Homen misli da su Koštunica i njegovi puštali Šarića i ostale mangupe da uništavaju narod i Srbiju. I sada oni podmeću klipove kada je Srbija postigla uspehe i krenula ka EU. Prvo su tražili da se raspiše referendum o ulasku Srbije u NATO. Napad je išao direkno preko Rogozina koji će koliko sutra zabraniti Srbiji ne samo NATO nego i Evropsku Uniju. Umesto da se Rogozinu (i Koštunici) odgovori, započeta je ta glupa rovovska bitka na čelu sa Šarićem. Da se takve naivne bitke vode, vidi se i po Homenovoj blagonaklonoj tvrdnji da oni mladi anarhisti, što baciše molotovljev koktel na Grčku ambasadu, nisu krivi za međunarodni terorizam (znali smo da nisu za to krivi). Očas je prekvalifikovao to delo i bez dlake na jeziku reče da je to šala prema onom paljenju ambasada koje je organizovao Koštunica.

Ipak je najtužnije što se i kažnjavanje Crne Gore sprovodi preko gospodina Šarića. Sve novine kažu kako je crnogorska policija odbila da uhapsi dva lica za koja srpska policija sumnja da su Šarićevi saradnici. Na tu okolnost užasnula se i ministarka Snežana Malović i pita se šta to radi naša susedna zemlja, pa neće da sprovodi regionalnu saradnju. Na tu temu je Jugoslav Ćosić strogo ispitivao i samog predsednika Crne Gore – Mila Đukanovića. Na optužbe u vezi sa Šarićem Crnogorci kažu da im srpska policija nije dostavila bilo kakvu dokumentaciju o ona dva lica, kao ni o samom Šariću. Kada su dokumentaciju zatražili, srpska strana im je odgovorila da dokumentaciju ne mogu poslati, jer će je oni dati, ni manje ni više, nego samom Šariću. E pa lepo, tako smo se osvetili Crnoj Gori što ne sluša šta joj Srbija kaže.

Ovoj priči je potreban sažetak. Prosto rečeno: Tadić se mnogo raskrečio i hoće da osvoji i ono biračko telo koje Srbiju ne vidi u NATO, ni u EU, i smatra da Srbija ne treba da osudi genocid u Srebrenici, niti treba da se, ne daj bože, predaju Mladić i Hadžić. A kamoli da se reši problem Kosova, i to jednom zauvek. Politika, ma koliko želela da pridobije što više birača, ipak mora da se izoštri do mere sopstvenog opstanka. Onaj koji voli Kustendorf ne može biti ministar u Tadićevoj vladi. Srbija se ne može modernizovati sa onima koji sanjaju majčicu Rusiju, a Putin im je uzor. Političari moraju da rade na sebi i kontrolišu svoje slabosti. Tadić mora da se oslobodi straha od konkurencije u sopstvenoj stranci. Njemu nije potreban apsolutni autoritet u stranci i državi, jer on ima svoja zaduženja kao neposredno izabrani predsednik. On treba da postavi važnu i sposobnu političku ličnost, koja nije njegov đak ili školski drug, za predsednika vlade. On mora odmah da završi pisanje Rezolucije i osudi genocid u Srebrenici. On „našim Rusima“ treba da otpiše tako što će se Mladić i Hadžić hitno naći u Hagu. Sve dotle Malovićka nije u pravu kada tvrdi da je sada država najjača. Nije mera njene snage švercer Darko Šarić.

Peščanik.net, 12.02.2010.


The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).

Vesna Pešić

Latest posts by Vesna Pešić (see all)