Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

„Sve više sam, sve luđe sam, sve tuđe i sve tužnije, sve tamnije, sve sramnije, sve biva ružnije.“ Ovo bi mogla biti samo još jedna Krležina stilska figura – kad bi ova vlast imala iole stila, naravno. I kad bi razumela gradaciju umesto što operiše u samo dva ekstrema, mržnja ili obožavanje. Ovako, Krležino promišljanje više deluje kao puki novinarski izveštaj prethodnih dana. I to ne iz rubrike crna hronika.

Predsednik Srbije nije obišao stratište u Novom Sadu. Pokazao nam je samo fotografiju sebe na kojoj deluje kao da izražava sućut znaku za parkiranje. Jedna usamljena svećica na mestu na kojem baš niko drugi nije zapalio sveću, ostavio cveće, poruke, fotografije, igračke, sve ono što se inače može videti svuda okolo. Šta radi – drži mrtvu stražu parking mestu?

Zatim je objavio fotografiju sebe na koviljskom groblju, najtužnijem mestu u Srbiji, kako je napisao ispod. Čemu gradacija gde joj mesto nije? Jesu tu tri sveže humke, ali nisu li svih četrnaest podjednako najtužnija mesta u Srbiji (jedno, čini mi se, u Severnoj Makedoniji)? I zašto dolazi na prvu subotu (da usred Vojvodine pokaže kako poznaje samo pravoslavne grobljanske običaje?) a nije bio na sahrani (šta, plašio se da ga ne gađaju cvećem kao španskog kralja blatom)?

I time bi se završilo javno pokazivanje tronutosti krvoprolićem. Žrtve i ovog masakra biće ostavljene da počivaju u nemiru slučajno preživelih stanovnika Srbije.

U međuvremenu, mada je hronološki redosled zaista nebitan, obraćao se i ostaloj usko stranačkoj publici. Onima okupljenim na zbrzanom i, u odnosu na netom završene proteste, baš, baš omalenom kontramitingu ispred SNS kancelarije, poručio je da se spremaju, ne za odlazak sa vlasti ili na robiju, nego – na izbore. „I opet ćemo ih pobediti“, rekao je uvaženi član prokažene stranke. Pred takozvanim stranačkim organima je bio još konkretniji. U slobodnom prevodu, zapretio je „većim koalicionim partnerima“ (ima ga samo jedan – SPS) da će i oni biti počišćeni sa političke scene kao dokazi sa mesta zločina u Novom Sadu, ako se ne uključe frenetično u odbranu. Nadstrešnica može da padne ali vlast nikako.

Svima ostalima, naročito onima koji misle da bi vlast ipak morala da padne, nabusito je zakmečao zašto nisu bili tako oštri prema onoj nekadašnjoj vlasti. Čak i da zaista nisu, a mnogi jesu i to im je itekako zamerano, ta vlast je imala radikale koji su stvarno bili rušitelji, a ne samo kritičari vlasti. Ali, još mnogo važnije – ako smo i bili blaži prema pređašnjima, mi jednostavno imamo neprikosnoveno pravo da više volimo tu ili neku zamišljenu buduću vlast, to (još uvek) nije krivično delo. Kao što i roditelji imaju prava da jedno dete vole više od drugog. Možeš zbog toga da vučeš neprevaziđenu traumu ceo život, možeš da osećaj neadekvatnosti nadoknađuješ na nezdrave načine, možeš da to smatraš nepravdom zbog koje ćeš da besniš i pod stare dane, ali to zaista treba da pogleda neko drugi, neko stručan. Baš kao i ostatke nadstrešnice i ugovore o rekonstrukciji.

Peščanik.net, 11.11.2024.

NADSTREŠNICA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.