„Everything Everywhere All at Once“ (ili „Sve u isto vreme“) porodični je film, u oba smisla, i kao film o porodici i kao film za porodicu. Kritičari će još reći i da ima epski zamah i da se po složenosti prikazanih svetova može nositi s Marvelovim multiverzumima, ali to zavodi na krivi trag. Kao i poređenja sa istočnoazijskim borilačkim filmovima. Istini za volju, zamah u filmu jeste epski i njegovi junaci zaista se kreću kroz mnogo svetova, gde uglavnom moraju da se tuku da bi opstali, ali sve su to parabole da bi se ispričali/prikazali životi i odnosi u jednoj sasvim maloj – kako se to kaže – nuklearnoj porodici (mama, tata, ćerka + deda) u ovom našem, najbanalnijem od svih svetova.
Kao film o porodici, „Everything Everywhere All at Once“ bliži je filmu Mikea Leigha „All or Nothing“ iz 2002, ili čak „I, Daniel Blake“ Kena Loacha iz 2016 (ako se ima u vidu da u oba filma priču pokreće prema pojedincu neprijateljski nastrojena državna birokratija), nego bilo kom Marvelu. Pod uslovom da možemo zamisliti kako bi filmove iz 2002. i 2016. uradio Terry Gilliam. A možemo. Umeo je i sam Gilliam u „Letećem cirkusu Montyja Pythona“, a kasnije recimo u „Brazilu“ ili u „The Fisher King“ da na uvrnuti, groteskni način progovori o smislu života i ljubavi kao njegovom jemcu. Sva je prilika da su reditelji i scenaristi „Everything Everywhere All at Once“ Daniel Kwan i Daniel Scheinert pažljivije gledali Gilliamove filmove – recimo „Time Bandits“ – nego Marvela.
To bi bila prva premisa za tumačenje „Everything Everywhere All at Once“. Druga bi bila žanrovska. I epskoj i naučnoj fantastici (gde formalno spada i film dvojice Daniela) nije strano da odnose između likova i njihove sukobe predstavi doslovno kao ratove svetova ili kao bitku za spas čovečanstva. Ili barem da se u delima iz ta dva žanra pokrenu sveobuhvatna razaranja kako bi se postavila scena za narativnu elaboraciju ličnih/porodičnih odnosa. Primeri se ređaju nasumice: u dva filma Stevena Spielberga, „Minority Report“ i „War of the Worlds“ imamo priče o očinstvu (slično kao u seriji „The Last of Us“); na istom tragu je i (Marvelov) „Logan“ Jamesa Mangolda; priča u „Alienu“ stoji na strahu od porođaja i od nepoznatog bića koje čekamo da izađe iz utrobe; horor „A Quiet Place“ je parabola o roditeljstvu i strahovima koji su mu inherentni.
Treća premisa tiče se ideje o paralelnim svetovima na kojoj stoji narativna struktura „Everything Everywhere All at Once“. Čitalac se verovatno seća dve sezone serije „The OA“ iz 2016. odnosno 2019. Kao u filmu dvojice Daniela, u seriji imamo junake čije razne verzije istovremeno postoje u nizu paralelnih svetova. Neke od njihovih verzija se malo razlikuju, a u nekim svetovima ti likovi se pojavljuju kao sasvim drugačiji karakteri. Reč je o relativno jednostavnom narativnom triku: time se hoće pokazati da je potencijal svake osobe mnogo više od onoga što ta osoba zaista jeste. A kakva će biti, to jest koje će njene dispozicije biti zaista i realizovane zavisi od odluka same osobe ali i od sticaja okolnosti. U jednostavnijim narativnim formama, umesto paralelnih svetova, pripovedači uvode braću ili sestre junaka/junakinja kako bi pokazali šta su sve oni mogli biti.
Priča dvojice Daniela daleko je od toga da bude jednostavna, pa smo tako dobili multiverzum „Everything Everywhere All at Once“. Prvi deo filma je gotovo savršen. Gledamo u šta se izvrgao „američki san“ kineskih imigranata u Sjedinjenim Državama. Otac, majka i ćerka drže perionicu. Umesto da žive od nje, oni žive za nju. Na sve to, nalegla je još i poreska služba, s pretnjom da će im zbog lošeg knjigovodstva oduzeti radnju. Ta poreska nit uvezuje sve delove priče, od početka do kraja: s njom priča počinje, i s njom se završava. U taj poreski narativni prsten, umetnute su priče o odnosu između oca i majke te majke i ćerke. Veze unutar porodičnog trougla nategnute su do pucanja. Kolaps nuklearne porodice dat je hiperbolom o smaku svih svetova – ako opstane mikrosvet majke i ćerke, biće spaseni i svi ostali svetovi.
Fascinantno je kako su dvojica Daniela svakodnevni život svojih junaka u svoj njegovoj banalnosti uspeli da prikažu već na samom početku kao sklop različitih svetova u raspadanju (uključujući tu i nagoveštaj – sa hoklicom – borilačke veštine glavne junakinje, koju će ona kasnije pozajmiti od jedne svoje verzije u jednom od drugih svetova). Kada nas priča odvede u ostale svetove multiverza, to nas neće iznenaditi niti će biti neopravdano, jer tu raslojenost na svetove gledamo od samog početka. Stvar je pak u tome što ti drugi svetovi mahom deluju daleko manje ubedljivo od onog sveta iz kog smo krenuli. Čitava kasnija konstrukcija multiverza samo je instrumentalna i u funkciji osnovnog zapleta s početka – hoće li se porodica izbaviti iz čeljusti poreske inspekcije i da li će majka i ćerka izgladiti odnose.
Pošto je to tako, i pošto su dvojica Daniela sve drugo, samo ne reditelji bez svesti o tome šta rade, oni se u drugom delu filma zapravo igraju umesto da pričaju priču. A igra se sastoji od pastiširanja/parodiranja karakterističnih scena iz dobro poznatih filmova. Kritičari su to odmah zabeležili, „Everything Everywhere All at Once“ prošetaće nas od „In the Mood for Love“, preko „Crouching Tiger, Hidden Dragon“, do „Matrixa“. Ima kritičara koji su prepoznali čak i Nolanove „Interstellar“, „Memento“ i „Inception“ – što meni, priznajem, nije uspelo. Kako god, dok se ne vrati na osnovnu priču, „Everything Everywhere All at Once“ više podseća na filmski kviz nego na celovito delo. Što, zapravo, ne smeta, jer je zabavno.
Film ima jedan drugi, ozbiljniji problem. Podigavši jednu izvanrednu i izvanredno ambicioznu fiktivnu konstrukciju, autori su se obavezali ne samo da zabave nego i da pouče. U tom poučnom smislu, film ne dobacuje daleko. Podsetimo se, u „All or Nothing“ takođe se raspada porodica pod pritiskom siromaštva. Svaki član porodice trudi se da odoli tom pritisku. Otac, međutim, posustaje, i to ne zato što mu je teško da naporno i dugo radi, nego zato što pomišlja da ga žena više ne voli. Leigh je svojim materijalno bednim junacima dopustio uzvišenu ljubav. Time je pregazio preko žanrovskih granica, ali je za to imao dobar (narativni) razlog. Dozvolivši im uzvišenu ljubav predstavio ih je kao smislom ispunjena ljudska bića. Zato se s tom ljubavlju u svetu oca sve drži, i bez nje sve pada. Pokazavši svoje junake kao uzvišene ljubavi dostojna ljudska bića, Leigh je posredno osudio nepravdu duboke socijalne raslojenosti.
U „Everything Everywhere All at Once“ sasvim je obrnuto. Brutalnost poreske inspekcije nije odraz postojećeg lošeg ili nepravednog (konkretno, u slučaju naše kineske porodice: rasističkog) sistema, već je ona posledica nedostatka ljubavi. Ako bi poreski obveznici više voleli poreske inspektore, inspektori bi ih zauzvrat manje pritiskali. To je izvod koji bismo očekivali u satiričkom ključu montipajtonovskog cirkusa. Sva je prilika da su i dvojica Daniela sposobni za takvu ironiju. Samo što izvod o ljubavi u njihovoj priči stoji bez ironije. Pa bi se reklo da ih kritičari ispravno tumače kada to vide – kao duboku poruku o ljubavi. U svom prethodnom filmu, „Swiss Army Man“, sumanutoj preradi priče o Robinsonu Crusou, dvojica Daniela su uspešno izbegli sve zamke „dubokoumnosti“. Za taj njihov film kritika kaže da nije do kraja elaboriran. I zaista, za tumačenje „Swiss Army Man“ ostaje nedokučiv, što je zapravo mnogo bolje od onoga što smo dobili kada su autori zaokružili „Everything Everywhere All at Once“.
A što se Oscara tiče, svi glumci u filmu koji su ih dobili, zaslužili su svako priznanje. Ako se prati kritika od prvih projekcija filma do danas, videće se da su prvi prikazi što se kvaliteta filma tiče bili daleko uzdržaniji od kasnijih. Ali, i u tim prvim kritikama glumci su dobili izuzetne pohvale. Što se tiče Oscara za reditelje, i u vezi s tim se s dobrim razlogom može reći da su nagradu zaslužili. Međutim, da je „Everything Everywhere All at Once“ bio najbolji film u prošloj godini, to ne izgleda uverljivo. (Mada, svakako je bolji od „Avatara 2“.) Ali ako bismo tog Oscara videli kao nagradu za tradiciju na kojoj film stoji, onda se s tim – u Oscarovom univerzumu – može mirno živeti.
Peščanik.net, 21.03.2023.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Bojkot - 19/04/2024
- Dajte rezoluciju - 16/04/2024
- Tačno u podne - 12/04/2024
