Gotov je jednonedeljni izlet predsedničkog kandidata i njegovog izbornog štaba u kasarni (jer gde bi drugo štab mogao i da odsedne) u Nišu. Izlet je počeo jednim bizarnim događajem ispred zgrade vlade u Beogradu (gde štab, mimo svake političke logike, inače odseda): tu je jedan muškarac u četiri ujutru, kada je zgrada i inače prazna, sa dve bombe zapretio osobama za koje se danima pre toga uveliko pričalo da će u to vreme biti u Nišu. Završio se drugim bizarnim događajem, u nedelju, za vreme izbora u Podgorici (sa kojima štab i njegov šef, po svemu, ne bi smeli imati nikakve veze, a sva je prilika da ih ipak imaju).

Unutar tog bizarnog okvira smestile su se, sasvim prikladno, razne druge bizarnosti. Jedna od upečatljivijih (ako se izuzmu srećne izjave mladih radnica iz Jure) bila je ispovest kandidata o tome kako se kupaju on i članovi njegovog štaba. Kaže kandidat, oni se mahom svi kupaju u kadi, dok je njemu dovoljan i tuš. Uslovi u niškoj kasarni posebno su neudobni, dodaje on, za članice štaba, pokazujući tako da su one za njega urednije žene od, recimo, žena profesionalnih vojnika. Ovako, dakle, kandidat: „… ne moram da vidim kadu sedam dana, meni je dovoljno da imam tuš i baš me briga… Neki ne mogu, posebno ne žene.“

Kandidat je dalje sebi dozvolio da se pred kamerama tobože spontano izviče i na svog niškog domaćina, što bi iz ugla kampanje valjda trebalo da pokaže koliko bi on dobar rukovodilac bio ako pobedi i na sledećim izborima.

Pored spomenute podgoričke epizode, bilo je u tih nedelju dana i drugih međunarodnih epizoda, od one sa ambasadorima, pa do one sa humanitarnom pomoći za opkoljeni Alep. Kandidat će reći da tu nema nikakvih problema: „Poslaćemo bilo kome na svetu, bilo kom gladnom i napaćenom narodu pomoć“. Pridružio mu se i jedan član štaba: „Kome može da smeta 84 komada gaća, 2.000 ćebadi ili 661 kilogram deterdženta za pranje rublja? Mi pomažemo narodu Sirije, kao što smo i drugima, i kao što ćemo slati u Siriju pomoć i ako nam neko drugi to predloži. To plašenje Srbije više ne prolazi. Otvoreni smo za saradnju sa svima, ali pre svega su interesi Srbije“. Kakve veze imaju interesi Srbije sa 84 komada gaća, to ipak niko nije objasnio, pa je ostala sumnja u to da se tu radi isključivo o pomoći..

Da nije reč o kampanji, moglo bi se pomisliti da smo protekle nedelje gledali jednu posebno neobičnu i produkcijski skupu epizodu iz nekog i inače uvrnutog (kvazipolitičkog) rijaliti programa. Reditelj tog rijalitija se zaigrao u nameri da zabavi gledaoce i skrene im pažnju sa svakodnevnih teških problema, pa je radnju proširio, recimo, i na Podgoricu. Ali, rediteljski rukopis ostao je isti kao i kada se režiraju događaji (na primer „državni udari“) kod kuće. Pored ostalog, to pokazuje da su saradničke veze između dva režima (ovdašnjeg i crnogorskog) tesne, kao što je velika i njihova međusobna zavisnost.

Naravno, neko bi sada mogao reći da u Nišu nije bilo nikakve kampanje, i da su tamo na jednonedeljnom izletu bili u stvari ovdašnja vlada i njen predsednik. Na to bi se, međutim, moglo odgovoriti da je srećna zemlja čija vlada može da se igra neprekidne kampanje u formi rijalitija, jer izuzev toga nema drugog posla. Ili tragična, svejedno. Na kraju niške epizode, predsednik vlade ili večiti kandidat – kako je kome drago – u stilu čuvenog sf heroja terminatora – ili: istrebljivača – Nišlijama je obećao: „I’ll be back“, to jest, „Vratiću se da proverim šta je urađeno“. Ispada tako da nam je Srbija velika kao Brazil (ili, ako baš hoćete, Rusija). Kao da od Niša do Beograda nema ni dva i po sta vožnje (ako isključimo voz), pa je velika stvar doći iz jednog grada u drugi. Ili iz jednog dela Srbije u drugi. I dok sf istrebljivač putuje kroz vreme (veština koju naš kandidat još nije savladao), pa je otuda njegova poruka i smislena, pored toga što je preteća, za našeg kandidata su izgleda i ove prostorne udaljenosti od par sati velika muka (kao da se Srbijom i dalje putuje na taljigama), pa se i povratak mora teatralno najaviti. Do njegovog sledećeg dolaska u Niš, možda bi u tamašnjoj kasarni, za svaki slučaj, mogli da postave i jednu – kadu.

Peščanik.net, 20.10.2016.


The following two tabs change content below.
Dejan Ilić
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).
Dejan Ilić

Latest posts by Dejan Ilić (see all)