U senci finansijske krize i prve posete 44. predsednika SAD Evropi ostala je jedna tema koja ima potencijal da postane najveći problem za Obaminu administraciju.

Dik Čejni ne miruje, bez obzira što je u penziji. 46. potpredsnik SAD i bivši predsednik Haliburtona (čiji je deo KBR od 2004. do 2006. dobio preko 16 milijardi dolara u no-bid ugovorima od vlade SAD za obavljanje poslova u Iraku i Avganistanu, što je mnogo više od bilo koje druge kompanije) je nakon što je završio svoj mandat dao nekoliko intervjua u kojima je direktno napao novog predsednika i njegovu administraciju na pitanju borbe protiv terorizma. Najnoviji slučaj je bio tokom intervjua na CNN-u kada je rekao da Obama “pravi izbore koje po mom mišljenju povećavaju rizik od novog napada na američke građane.” Pod “izborima” Čejni je mislio na odluku o ukidanju zatvora u zalivu Gvantanamo, zaustavljanje suđenja zatvorenicama koji se nalaze tamo i naredbu da pripadnici CIA moraju da poštuju vojna pravila ispitivanja zatvorenika. Čejni je ove odluke nazvao vraćanjem na model borbe protiv terorizma od pre 11. septembra 2001. On je sebi, i ostatku Bušove administracije pripisao zasluge za sprečavanje napada od tada do danas, iako se u tom periodu nije dogodio nijedan ozbiljniji pokušaj napada. Čejni je dao ovu izjavu iako od kada mu je istekao mandat nema pristupa bilo kakvim obaveštajnim podacima, što znači da nikako ne može da zna kakav efekat su ove odluke novog predsednika imale na borbu protiv terorizma.

Nedelju dana kasnije Obama je u intervjuu za “60 minutes” odogovorio Čejniju da se “fundamentalno ne slaže bivšim potpredsednikom” i “da je Čejni bio vođa pokreta koji je predhodnih godina tvrdio da Amerika ne može da pomiri svoje osnovne principe,vrednosti i Ustav sa našim bezbednostim interesima”. Dodao je još i da “Čejnijev stav ne podržavaju činjenice, jer još uvek ni jedna jedina presuda nije izašla iz Gvantanama i da je umesto toga taj zatvor bio odlična reklama za anti-američka osećanja u svetu, što dovodi do konstantnog regrutovanja Arapa i muslimana za borbu protiv američkih interesa”.

Ovom izjavom je trebalo da bude stavljena tačka na ovu temu, barem u skorijoj budućnosti. Međutim, nekoliko stvari se desilo u prethodnih nedelju dana koje mogu da nagoveste da će Obama, pored stanja u kome je nasledio ekonomiju od prethodne administracije, imati još problema u vezi sa prethodnim predsednikom i potpredsednikom.

Novinar Sejmur Herš je na osnovu svojih saznanja izneo tri prilično šokantne tvrdnje o bivšem potpredsedniku, koje se mogu pokazati kao tačne.Prvu je izneo u svom tekstu za magazin New Yorker u kome je opisao Čejnijevu ulogu u izraelskoj opsadi Gaze sa početka ove godine. Prema Heršu, Čejni koji je blisko sarađivao sa Izraelcima u pripremi akcije, opisao je Obamu kao “propalestinski” raspoloženog i privatno je za novog predsednika tvrdio da “nikada neće uspeti u “prvoj ligi””. Ovo se dešavalo dok je javno predsednik Buš govorio da njegova administracija radi sve da tranzicioni period između izbora i inauguracije prođe što bolje. Herš je u intervjuu sa Andreom Mičel rekao da su Izreaelci ipak poslušali Obamu, jer je opsada prestala pre inauguracije i da se to desilo zbog Obamine želje, a ne zato što je tako bilo isplanirano.

Druga Heršova tvrdnja je mnogo šokantnija. Pre mesec dana tokom predavanja na univerzitetu u Minesoti Herš je izneo svoja saznanja o tajnom “odredu za egzekucije” koji je operisao pod direktnom komandom bivšeg potpredsednika. Herš nije ništa opširnije rekao najavljujući da će se ovim detaljnije baviti u svojoj sledećoj knjizi. U danima kada je Herš ovo rekao, odgovor javnosti je bio skeptičan, pa je Herš ipak odlučio da sve detaljnije objasni. Na CNN Herš je pojasnio da je taj odred bio van kontrole kongresa, jer se Čejni trudio da tu kontrolu spreči i da je odred operisao na osnovu informacija koje nisu bile pouzdane i da je jedini koji je imao bilo kakvu komandu nad njima bio potpredsednik SAD. Čejnijev savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Hana je na istoj mreži demantovao Heršovu izjavu, ali je rekao da “za određene ljude koji su počinili dela terorizma protiv SAD postoji naređenje dato trupama na terenu da “uhvate ili ubiju” te ljude”, čime je praktično potvrdio ono što je Herš rekao.

Treća Heršova tvrdnja je zabrinjavajuća, jer se ne bavi onim što je Čejni radio,već onim što bivši potpredsednik trenutno radi. Kao gost na MSNBC Herš je detaljno govorio o tome da je Čejni instalirao Stay Behinds, ljude koji su postavljeni u vojsci, obaveštajnim agencijama, čak i u Beloj kući, koji mu podnose raporte o pravcu u kojem se nova administracija kreće u borbi protiv terorizma.

Što se tiče onoga što je Čejni radio tokom svoga mandata, bivši visoki zvaničnici su za Vašington Post rekli da “mere intenzivnog ispitivanja” (u čijem je kreiranju Čejni imao direktnu ulogu) nisu pružile nikakve rezultate, jer nakon što su primenjene na Abu Zabaidi, jednom od zatvorenika, on se od osobe koja je pružala prilično pouzdane podatke dok je bivao ispitivan na uobičajan način, postao “mašina za proizvodnju lažnih tragova”. Na osnovu tih “tragova” agenti službi su poslati širom sveta i nisu otkrili apsolutno ništa.

“Mere intenzivnog ispitivanja”, koje su drugo ime za mučenje, podrazumevaju da zatvorenik bude izložen hladnoći, da mu bude uskrećeno spavanje, voda, hrana, da bude nepokretan i izložen jakom svetlu i lavežu pasa, i to desetinama sati. Ove mere bi mogle da SAD dovedu i u međunarodni problem (pored onog koji se postavlja unutar američke javnosti: da li će protiv zvaničnika bivše administracije biti pokrenut sudski postupak), i to sa Španijom. New York Times je objavio da španski sud gradi slučaj protiv šest zvaničnika Bušove administracije, i to zbog toga što su prekršili međunarodne konvencije o mučenju ratnih zarobljenika. Teško da će njih šestorica ikada doći do španskog suda, jer SAD nisu potpisale sporazum o isporučivanju svojih građanina, niti postoji naznaka da će to uraditi, ali ako do optužnice stvarno dođe, to bi mogao da bude ozbiljan međunarodni skandal i 44. predsednik bi mogao da dobije imidž zaštitnika ratnih zločinaca.

Dakle, Obama kome je ekonomija u prvom planu bi tokom svog prvog mandata, čak i ako reši problem ekonomije, mogao da dođe u istu poziciju u kojoj je bio Džerald Ford povodom slučaja Votergejt. Ford je bio pod ogromnim pritiskom javnosti da izvede Niksona na suđenje, ali je odlučio da Niksonu da punu amnestiju. Odgovor javnosti je bio toliko negativan da je Forda ta odluka koštala drugog mandata. Tesno je izgubio od Kartera, koji je postao 39. Predsednik SAD.

Peščanik.net, 06.04.2009.

Leave a Reply