Barak Obama je izabran za 44. predsednika SAD. To se desilo 389 godina od dolaska prvih robava iz Afrike u Ameriku, 232 godine od osnivanja SAD, 143 godine od ukidanja ropstva i 40 godina od smrti Martina Lutera Kinga. Odluka koju su građani SAD doneli 4. novembra 2008. će ostati zauvek zapamćena u istoriji sveta.
Najznačajnija činjenica ovih izbora je to što Barak Obama nije bio “crni kandidat” i nije izabran zbog ispravljanja istorijskih nepravdi, zbog okajanja greha ropstva, iz griže savesti. Njegova pobeda na ovim izborima je rezultat realnog sagledavanja dve predložene politike i izbora jedne od njih, za koju većina američkih građana veruje da je bolja. Barak Obama nije pobedio zahvaljujući svojoj rasi, ili uprkos njoj. On i njegov mandat su ispunjenje “sna” doktora Kinga, sadržanog u Ustavu SAD: da su svi ljudi jednaki i da svakog od njih pojedinačno procenjujemo na osnovu toga ko je, a ne šta je. SAD su danas, ovog petog novembarskog jutra 2008, drugačija, bolja država. I ovaj svet je drugačiji, bolji svet, jer smo svi zajedno bliži ideji jednakih prava i mogućnosti za sve, bez obzira u kakvim smo se okolnostima rodili, bez obzira koje smo boje kože i kome Bogu se molimo ili ne.
Naravno, nismo svi tamo gde bismo želeli da budemo. O tome najbolje govori krik besa dela publike kojoj se Džon Mekejn obraćao. Barak Obama pobedom na ovim izborima ne dobija blanko dozvolu da radi šta god poželi u naredne četiri godine. On je na tom mestu da pokuša da ispuni obećanja koja je dao u prethodnih godinu i po dana, i da se o njemu sudi, kao što se sudilo i svakom dosadašnjem predsedniku, kada kroz četiri godine izađe pred američke građane. Izazovi koji su pred njim i obećanja koja je dao su ogromni: ima u svojim rukama dva rata koja su američku naciju koštali novca, suza i krvi, ima Bin Ladena, ima ekonomiju u najvećoj krizi od Velike depresije i naciju koja je uprkos njegovoj ubedljivoj pobedi i dalje duboko ideološki podeljenja. Rešavanje tih problema neće biti lako i on neće moći da ih reši sam. Pored njega, odgovornost je i na američkoj javnosti, koja ne sme da pomisli da je juče obavila posao. Da bi povratile svoj ugled u svetu, koji je u prethodnih osam godina u potpunosti uništen, SAD moraju da budu otelotvorenje ideja na kojima su zasnovane, a ne da te ideje budu plitka propaganda.
Barak Obama je u govoru pred svojim simpatizerima citirao Linkolna (government of the people, by the people, for the people). Mnogi od nas veruju da je Obama Ejbova moderna reinkarnacija. Na njemu je da nam pokaže da li smo ili nismo u pravu. Zbog dobrobiti nacije na čije čelo je izabran i zbog svih nas ostalih, koji uprkos svemu, i dalje mislimo da je Amerika još uvek “poslednja najbolja nada čovečanstva”, ja se nadam da će on biti, ako ne bolji, onda makar na nivou Abrahama Linkolna, koji je u istoriji zapamćen kao najznačajniji predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
Peščanik.net, 05.11.2008.