Stoji doktor Karadžić pred sudijama u Hagu, bled kao krpa i vidno uplašen. Više nema sumnje, sam je priznao, nije u pitanju nikakav vidar i travar doktor Dabić – on je to. Glavom i s rupicom na bradi doktor, psihijatar i pesnik Karadžić.

Sudija mirno naređuje da se u zapisnik uredno unese i to da će se okrivljeni oslanjati na „nevidljive savetnike“ u toku procesa. Sudija nema ništa protiv nebeskih inteligencija, anđela arhanđela. Sud se neće baviti književnim delima legendarnog tihovatelja-ratnika – sud će se baviti pretpostavljenim nedelima.

Recimo, nekom tamo Srebrenicom, o čemu su već izvedeni sudski dokazi. Upravo je iz srpske Patrijaršije saopšteno da je Karadžić isihasta – tihovatelj, koji godinama sledi „umnu molitvu“. Usudio se profesor G. Radenković s beogradske bogoslovije Sveti Sava da kaže za novosadski Dnevnik (25.08.08) da je to što Karadžić čini godinama „skrnavljenje pravoslavne tradicije“ i da nema nikakve veze s isihazmom.

Nikom ništa, već su novine javile da je i patrijarh srpski Pavle poslao Karadžiću ikonu blagoslovenu s ličnim potpisom. A u novinama – sam Bog zna čega nema. Slike ljubavnica, kazivanja svih koji su znali da je to on, a posebno onih koji pojma nisu imali da je to on. Hajdučki posao nam je u krvi, a mašte nam ne nedostaje. Ima tugaljivih vesti, političkih naročito. Ali ne samo Karadžić, svi su počeli da tihuju. Istina, malo preglasno.

Neke zgode se tek raspravljaju, a ima ih uistinu dirljivih. Godine 2000-te, državni poglavar SRJ, doktor V. Koštunica – snimci postoje jer su to bile svečanosti J. Dučića u Trebinju – ljubi ruku nekom kaluđeru za koga vele da je R. Karadžić. Navodno nije znao da panagiju nose samo uredno hirotonisani episkopi – a onaj je bio običan kaluđer. Još se ne zna kako će se to rešiti – a postoji opširan filmski izveštaj – jer svi sada tihuju: i oni koji znaju sve i oni koji ne znaju ništa. Oni koji su znali, oni su ga i uhapsili i u Hag poslali. Ostali tihuju s predumišljajem.

Buknuo je rat na Kavkazu i počela je da tihuje i srpska diplomatija. Nije lako naljutiti majčicu Rusiju koju srpski radikali javno pozivaju da dođe u Srbiju. Jeste, hoće ti Osetini da se otcepe od Gruzije i da srećno požive u nedru majke Rusije – a vekovima za Rusijom nisu baš čeznuli. U diplomatskom Beogradu je ministar Jeremić izabrao tihovanje. Ratuju dva pravoslavna naroda, ali i u SPC tihuju. Nikad se ne zna.

Dokle će trajati to tihovanje u državi i u crkvi niko ne zna. Nema dokaza da je ćutanje zlato, barem ne u diplomatiji.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 19.08.2008. 


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)

Author: Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.