Tragična smrt francuskog mladića Brisa Tatona treba da bude poslednja opomena društvu u Srbiji da je fašizacija uzela maha i da građani Srbije kao i državni organi treba ozbiljno da se suoče sa time. Zabrinjavajuće stanje je posledica poltike nekažnjivosti zločina i nesposobnosti da se napravi bilans Miloševićevog nasleđa. Od ubistva premijera Zorana Đinđića na delu je rehabilitacija velikosrpskih aspiracija. Najveće žrtve te politike su upravo mlade generacije koje su odrasle na modelu ratne propagande iz osamdesetih i devedesetih godina. Nije se promenila matrica javnog diskursa koja tretira kao neprijatelje manjine, susede, EU i SAD, odnosno sve što je drugo i različito.
Prodemokrstaske i proevropske snage u Srbiji, uključujući i vladu, su u defanzivi i nisu na adekvatan način imenovale probleme Srbije jer se uvek insistira samo na pojavnim oblicima a ne na suštini koja ih proizvodi.
Konzervativni blok koristi slabost vlade i državnih institucija kako bi nametnuo zahtev za prevremenim izborima i time eventualno i usporio i poništio napore približavanja Srbije evropskim integracijama.
Zbog toga je važno da se osim državnih organa svi građani Srbije dignu svoj glas i angažuju se na suprotstavljanju nasilju koje je postalo naša svakodnevica. Nije reč samo o lošem imidžu koji Srbija ovakvim tragičnim incidentima šalje u svet, već o nama samima i ugroženosti svakog građanina Srbije.
Uz odgovarajuće odlučno delovanje države na spovođenju zakona neophodno je šira društvena akcija koja mora uzeti u obzir posledice Miloševićevog nasleđa. Jer ono je glavni generator ksenofobije, autističnosti, izolacionizma i antizapadnjaštva.
Helsinški odbor za ljudska prava, 29.09.2009.
Peščanik.net, 29.09.2009.
