Domaće i strane novine poslednjih dana pišu o tome da je kompanija Delta usled teškoća u koje je zapala zatražila pomoć od srpske vlade. Navodno se o tome već vode pregovori, ali se većinskom vlasniku Delte ne sviđa predlog Vlade, da za pomoć koju daje država dobije udeo u vlasništvu u Delti.

Indikacija da Delta ima poslovne probleme je nekoliko. Firma sve više kasni u izmirivanju obaveza prema dobavljačima, a nedavno nije mogla da prikupi ni dvadesetak miliona evra naredne tranše za plac u Ljubljani. Oni koji se zalažu za pomoć Delti kažu da ona stvara oko 15% BDP u Srbiji, da bi njena propast bila težak udarac za čitavu privredu Srbije, te da i druge zemlje pomažu svoje najveće kompanije.

Ništa od tih razloga nije dovoljno da bi se opravdala eventualna pomoć Delti.

Kako to odjednom Delta stvara 15% dohotka Srbije, kada su koliko onomad „renomirani“ ekonomisti pokazivali kako ona nije monopolista u trgovini, pa su dolazili do nekih smešnih cifara o njenom učešću na tržitu od 11% ili 17%. Čitava trgovina u Srbiji teško da stvara 15% BDP. Firma koja ima 1% zaposlenih u Srbiji, koliko približno ima Delta, ne može da pravi 15% BDP. Od početka krize posao u Srbiji je izgubilo nekoliko desetina hiljada radnika, pa ekonomija nije propala.

Delta je imala i ima privilegovan položaj na tržištu. Ako uprkos monopolskom položaju loše stoji, to može biti iz dva razloga. Ili njena uprava ne zna da radi ili neko tuneliše novac od dobiti, a u knjigama prikazuje gubitak. Ako je loše upravljanje razlog za gubitke, onda je izlaz stečaj i prodaja dela ili sve imovine onome ko ponudi najviše. Ako je neko tunelisao novac, neka ga vrati ako mu je stalo do firme. Ako nije, onda opet stečaj ili delimična prodaja.

Pre nego što zatraži pomoć države, za Deltu ima drugih rešenja. Recimo, može se prodati deo kompanije ili jedan broj radnji. Ako ne to, onda bismo morali da čujemo da su vlasnici založili svoju i imovinu firme, da bi dobili kredit da premoste poslovne teškoće. Ako veruju u svoje poslovanje, neka založe sopstvenu imovinu, a ne da traže pomoć od države i tako padaju na trošak poreskih platiša. Koje, usput, već dugo pljačkaju visokim cenama, što im omogućuje zatvoreno tržište. A to zatvoreno tržište održavaju političari, koje tajkuni plaćaju da to čine.

Nemoralno je i ekonomski neopravdano tražiti pomoć države, a da ništa od prethodnog nismo čuli. Ali tražiti moral od Delte je kao tražiti prase u Teheranu. Okolnosti da se Delta uzdigla u vreme mračnog režima Slobodana Miloševića, da je stalno uživala zaštitu režima, a poslednjih godina i monopolski položaj, ukazuju da kompanija ima veliki moralni teret. Ima ga i zato što nas njena dominacija košta viših cena, smanjenog kvaliteta, manje slobode izbora na tržištu i sporijeg razvoja trgovine kao grane. Delta je učinila već mnogo štete građanima Srbije da bi još jednom tražila njihovu pomoć.

Pregovori vlade i Delte se navodno vode tajno. Krije se ono što je neprijatno. Eventualna odluka vlade da odobri pomoć naišla je na sveopšte zgražavanje javnosti, i to, kako smo videli, s pravom.

Neko će možda reći da u slučaju stečaja zaposleni dobijaju otkaze, a njih je oko 25.000. To je tačno, ali bi otkazi bili privremeni. Pošto se pretežno radi o trgovini, o radnjama na dobrom mestu, većina zaposlenih bi samo promenila vlasnika i posle najviše mesec-dva ponovo radila. Prema tome, ni zbog zaposlenih nema potrebe za državnom pomoći. Država to jednostavno ne sme da uradi. Ako hoće više zaposlenih u trgovini, neka vlada otvori tržište, da sve firme mogu da uđu u maloprodaju i veleprodaju.

Dakle, ako propadne Delta, to će po džepu osetiti njeni sadašnji vlasnici, a ne zaposleni ili bilo ko drugi. Potrošači bi profitirali, jer bi odlaskom sadašnjih vlasnika Delte nestao razlog zatvaranja tržišta, došle bi nove firme, cene roba bi pale, a skočili kvalitet i sloboda izbora. I pri kupovini ne bismo imali onaj neprijatni osećaj da punimo džepove ljudima koji su se uzdigli u okrilju zlog i štetnog režima.

 
Peščanik.net, 08.05.2009.

Leave a Reply